Српска православна омладина Инзбрук СПОЈИ
Serbisch Ortodoxer Jugendverein Innsbruck SPOJI

Србско сабрање Баштионик из Бања Луке у Јасеновцу

У организацији Светосавске омладинске заједнице епархије Бањалучке, чланови Србског сабрања „Баштионик“, у четвртак, 13. септембра 2012. године посјетили су манастир Јасеновац у истоименом мјесту у Хрватској, у  Славонској епархији - на дан када се наша Света црква молитвено сјећа Светих мученика Јасеновачких.

Искуства принудне селидбе

Под сачом тропских температра скопског „изгор лета“ наметнутом принудом наслеђених „добрих услуга“ и „партнерских“ подметања, Културно-информативни-центар Срба у Македонији „Спона“, пресељен је у нове просторије на другом спрату Тржног центра „Палома бјанка“ у Скопљу.

Том принудом упркос свим недаћама навученим поменутим „логистикама“ на плећа „Споне“ пре свега подметнутим, а не покривеним раније „пазареним“ наметом на име прескупе „кирије“ досадашњег простора и сталног невољног праћења судских лавирината у откривању правог легалног „станодавца“, окончана је још једна фаза у активностима Центра. Узгред „отресена је и прашина“ остављена од неких трабаната испалих на „кривинама“ искушења која прате деловање оваквих организација, попут „Споне“.

СД Задужбина: ИСПОРУЧЕНА ПОМОЋ БРАЋИ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ!

Током прошле недеље активисти српског друштва Задужбина из Словеније реализовали смо још једну успешну акцију помоћи нашој браћи и сестрама на Косову и Метохији. Подељена је новчана помоћ најугроженијм породицама из Штрпца, Поморавља, Метохије и Централног Косова, у износу од 4.625€.

Уз помоћ добрих људи из Словеније, али и са других страна, током протеклих неколико месеци сакупили смо испоручену суму и у Видовданској акцији га даривали нашем народу на Косову и Метохији.

При самој организацији пута и одабиру породица кључну улогу је имала ХО Мајка Девет Југовића, као и наши пријатељи на самом терену и за сав њихов труд им се од срца захваљујемо! Били су прави домаћини, као и сваки пут до сада.

Током четири дана, ми смо са нашим домаћинима обишли више села новобрдског, гњиланског, каменичког и витинског краја, Штрпца, затим метохијска села Кош и Осојане, место Исток, као и село Старо Грацко у општини Липљан, али и једну породицу са тешко оболелим дететом из села Бањска надомак Звечана. У питању су сиромашне, вишечлане породице, без икаквих извора прихода, које живе у изузетно тешким условима, трошним кућама, без основних услова за живот. Сви сусрети су били веома дирљиви, било је много емоција и суза. Овом приликом смо помогли 20 породица са 60-оро деце.

Поред помоћи угроженим породицама део средстава је искоришћен да се помогне набавка приколице за трактор за потребе Народних кухиња на Косову и Метохији које обезбеђују основне оброке за породице које нису у стању ни то себи да обезбеде, услед велике немаштине.

Свака породица коју смо обишли добила је симболичну помоћ од 50 до 200 евра, и то њима пуно значи, али им је још важније што нису заборављени и што још увек има оних који мисле на њих. Видети сву ту сиротињу, беду, куће које су пред рушењем , без купатила, воде, ту малу дечицу која трчкарају по дворишту и играју се са домаћим животињама, никога не оставља равнодушним.

Овде би још испоставили случај нашег младог брата из села Бањске, кога је погодио гелер у врат, током бомбардовања наше Отаџбине од стране нато зликоваца, и који је добио рак грла и тренутно траје сакупљање помоћи за једну од многобројних операција које је преживео. Потребно је још нешто преко 10.000 евра да би могао да се упути у Берлин, а ми смо помогли са 500€, како би макар мало убрзали сакупљање средствава и надамо се уз Божију помоћ и брз опоравак нашег брата Николе. Детаљније на ОВОМ ЛИНКУ.

Као и сваки пут до сада сваки наш одлазак на српску Свету земљу искористимо и да се поклонимо нашим светињама. Светој Литургији смо присуствовали у манастиру Грачаница, а на свом путу обишли смо још манастире Драганац и Бањску, као и цркву Покрова Пресвете Богородице у селу Кош. Свуда смо били са братском љубављу дочекани и испраћени што нас додатно утврђује на нашем путу и нашим настојањима да на њему и истрајемо.

Инфраструктура је катастрофална, путева нема, нема канализације, нити водоводне мреже, већина кућа нема основних услова за живот, и све то оставља горак укус у устима ретких посетилаца ових забачених крајева и села. Да ли је могуће да све оно што треба да се уради за наш народ пада на плећа невладиних и хуманитарних организација и обичних, малих људи.

Током више од четири године рада наше хуманитарне фондације у оквиру друштва Задужбина, кроз коју помажемо наш народ на Космету, у Крајини, као и у Српској и ужој Србији, испоручена је финансијска помоћ у висини од 55.240€. За такве резултате захваљујемо се свим нашим приложницима, јер без њих наше досадашње акције не би биле овако успешне.

Испоставили би још једну ствар вредну сваке похвале. Овај пут смо имали помоћ око трошкова пута, и за то морамо да се захвалимо пријатељима из Друштва Српска заједница из Љубљане као и неколицини наших активиста. Хвала свима њима на несебичној помоћи, великој љубави и указаном поверењу.

 

КАКО РАДИЛИ ТАКО НАМ БОГ ПОМОГАО!

 

Фотографије са испоруке 12. донације можете погледати у фото галерији.

24. јун 2012. Дан сјећања на Јадовно 1941.

 

Обраћање Душана Басташића, предсједника удружења Јадовно 1941. из Бања Луке

Господине изасланиче предсједника Сабора Републике Хрватске, ваше Екселенције, потомци и поштоваоци Јадовничких жртава, даме и господо, добар вам дан.

Господине изасланиче предсједника Републике Српске, преосвећени Владико, часни оци, браћо и сестре потомци и поштоваоци Јадовничких жртава, помаже Бог!

Поздрављам вас у име Удружења грађана Јадовно 1941. из Бањалуке, удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса концентрационих логора Госпић – Јадовно – Паг, логора Независне државе Хрватске.

Желим посебно поздравити представнике удружења студената историје Др. Милан Васић из Бањалуке, који су уложили огроман труд и под надзором својих професора успјешно завршили изложбену поставку “Моје Јадовно”, поставку која ће пропутовати не само подручјем које је обухватала Независна држава Хрватска, него и много даље.

Ево, већ трећу годину заредом обиљежавамо 24. јун, Дан сјећања на Јадовно 1941.

И ове године ћу замолити да, поред нашег удружења и Српског народног вијећа, и остали суорганизатори овог сабрања, али и остале организације из којих долазите, уврсте овај датум у своје календаре, као Дан сјећања на Јадовно 1941.

Јадовно је добило свој Дан када ћемо се и убудуће окупљати овдје у недјељу, наближу 24. јуну.

Нећу много говорити о самом комплексу логора Госпић - Јадовно – Паг, том првом помно планираном ликвидационом центру, у коме је озаконивши злочин, Независна држава Хрватска почела са истребљењем првенствено Срба и Јевреја. Тај државни пројекат је почела овдје, а наставила у комплексу Јасеновачких логора али и на кућним праговима, у богомољама, по ливадама и шеварју те монструозне творевине.



Нећу данас овдје ни о различитим резултатима истраживања броја жртава, јер сваки тај број, ко год да је до њега дошао, небоземно је велик, болан је и тешко појмљив.

Тешко је говорити али и слушати и о свим оним мучењима и садизму коме су овдје били подвргнути наши чланови породица прије него што су издахнули.

Овдје смо да се сјећамо, да покажемо, да нас незарасла рана Јадовничка још увијек боли и да смо дубоко свјесни колико снажно је та рана одредила наше животне путеве и путеве наших породица.

Ипак, само сјећање није довољно.

Као потомци жртава, имамо обавезу да указујемо, на све оно што вријеђа жртве и поново их недужне и беспомоћне кажњава. Ми треба да будемо њихов глас, јер оне гласа немају, треба да предлажемо, покрећемо и опомињемо.

Не замјерите нам што овдје, како поједини од вас рекоше, не говоримо довољно мудро и не очекујте од нас потомака да комеморирамо политички, то не можемо нити бих сам то могао. Сродници комеморирају из душе, и кад праштају и кад не праштају, понашају се као људска бића.

Осврнућу се на оно шта смо за Јадовно од прошле године урадили, али и на оно шта нисмо урадили.

Оних неколико нових путоказа за спомен подручје Јадовно, није много коштало локалну заједницу. Ипак, то је значајна инвестиција у међусобно разумијевање и поштовање. Спремност да се уреди пут до самог мјеста некадашњег логора Јадовно обећава да ће и то регистровано споменичко мјесто бити доступно свима онима који се тамо упуте.

Господо антифашисти Хрватске. Обраћам се онима међу вама, који сте учесници народно ослободилачке борбе и досљедни чувари антифашистичких тековина. Не обраћам се некима од оних млађих међу вама, који су под плаштом антифашистичке борбе, почетком деведесетих наставили борбу оних снага, за које сте мислили да сте поразили 45-те године. У тој својој работи, порушили су више од 3.000 споменика антифашистичкој борби и жртвама рата.



Сјетите се да се захваљујући и овим, Јадовничким жртвама, српски народ дигао против усташког ножа љета 1941. и био основа антифашистичког покрета.

Умјесто да покренете било какву, па и најмању иницијативу за меморијализацију страдања жртава логора Слана и Метајна на отоку Пагу, ви сте се здушно укључили у пројекат стварања Меморијалног центра на отоку Рабу. Тамо на мјесту некадашњег италијанског логора Кампор, гдје нико није стрељан ни убијен, а гдје су многи нашли спас од усташког ножа одлучили сте се за, цитирам:

“Стварање базе података и стручне документације о тоталитарним режимима и концентрацијским логорима тијеком Другог свјетског рата на подручју Јадрана.”

Па нису ли господо, управо жртве Слане и Метајне заслужиле Меморијални центар?

Знате ли да је послије 8000 побијених, свега двјестотињак људи преживјело тај пакао у каменој пустињи. Знате ли да нико од Срба није преживио Слану, осим једне жене удате за Јевреја и њене четверогодишње ћеркице.

И ви господо из Заједнице жидовских општина, прикључили сте се овом пројекту и мимоишли Слану.

Штавише, у Новаљи на острву  Пагу, граду на чијем се подручју налазе Слана и Метајна, прикључили сте се манифестацији: „Чаролија Израела, љето у Новаљи“ и подигли споменик израелско-хрватском пријатељству само десетак километара ваздушне удаљености од Метајне, гдје је 1941. године успостављен први логор за жене и дјецу у Другом свјетском рату.

Поменути споменик је подигнут свега петнаестак километара од мјеста гдје смо заједно, прије двије године обновили ону малу спомен плочу, која је након два дана уништена и до данас није обновљена.



Ова два примјера сам навео, не да бих некога увриједио, већ да бих показао да поред нечињења и недовољним чињењем можемо увриједити жртве и њихове потомке.

Данас ћу вас опет подсјетити да се на овом дијелу Лике, Велебита и подвелебитског подгорја, налазе мјеста масовног злочина почињеног 1941. године, да су жртве злочина још увијек неексхумиране, неидентификоване и несахрањене, а да је занемариво мали број злочинаца именован или процесуиран.

Мјеста масовних злочина, нека од њих чак регистрована Споменичка мјеста, и даље се вјешто прикривају и препуштају зубу времена и природним процесима пропадања.

Захваљујући великом ангажману и разумијевању људи из Српског народног вијећа, данас ћемо по први пут, поћи и до самог мјеста некадашњег логора Јадовно.

То мјесто, у Чачић Долцу, потпуно запуштено и са срушеним спомеником, подигнутим над забетонираном крашком јамом, прије двије године смо, уз помоћ др Затезала једва пронашли. На том мјесту и данас леже тијела око 1500 жртава, побијених крајем августа 1941.

Одавде, од Шаранове јаме, до мјеста логора, поћи ћемо 6,5 километара дугом Мученичком стазом Јадовничком, којом су се љета 1941. хиљаде невиних жртава, везаних руку и уз страховиту тортуру, кретале према безданима Велебита, гдје су побијени и гдје и данас, несахрањени леже остаци њихових тијела.

На мјесто логора ћемо изнијети и подићи Часни крст и служити помен нашим прецима, невиним жртвама, побијеним само зато што су били православни Срби.

Непосредно након завршетка овог дијела комеморације формираћемо колону чије је чело тамо гдје се налази крст.

Погледајте крст!

Позивам све оне који нам се желе придружити, да пођу са нама.



Хвала

 

Преузето са сајта: ЈАДОВНО 1941.

Успешно одржана ''Тројка из блока''

Хуманитарна организација Срби за Србе организовала је 19. маја први по реду хуманитарни турнир у шутирању тројки под називом ''Тројка из блока'' који је одржан на теренима основне школе ''Лаза Костић'' у 23. блоку на Новом Београду. Дејан Томашевић, Дејан Бодирога и Кошаркашки савез Србије подржали су организовање овог такмичења. На турниру је учествовало преко 100 такмичара различитих узраста, а победник такмичења био је Јован Радуловић са 13 поена у финалу.

Немањићи Тићино: Пилићи за девет породица

Велика хуманитарна акција, на подручју Источног дела Републике Српске, Х.О. Немањићи-тићино. Уз помоћ нашега пријатеља, ветеринара Горана Тешића, помогли смо  девет породица са територије  општине Зворник. Поделили смо  им 400 пилића за товљење, 27 врећица  хране концентрата и 9 Енроцина (лек који се даје као превенција у одгоју).

400 пилића x 1.10 км = 440.00.- км

27 врећица конц. x 8.50 км = 229.50.- км

9 енроцина x 4.00 км = 36.00.- км

Укупна вредност помоћи : 705.50.- км

Publish modules to the "offcanvs" position.