Српска православна омладина Инзбрук СПОЈИ
Serbisch Ortodoxer Jugendverein Innsbruck SPOJI

"СРБИ за СРБЕ" представили Србију у Бечу

 

 

У суботу 18. јуна аустријска Хуманитарна организација "Срби за Србе" у сарадњи са СКУД "Карађорђе" представила је Србију - у оквиру интер-културне породичне манифестације "WienWirbel" - кроз припремање српског доручка, као и малу фото-презентацију и фолклорну приредбу коју је извео дечији ансамбл СКУД "Карађорђе". Овом приликом је уз дружење и пријатну атмосферу кроз продају доручка прикупљена и скромна хуманитарна помоћ у висини од 73€. Своје кулинарске специјалитете и фолклорну традицију представиле су поред наше организације још осам удружења са свих крајева света.

 

 

На српском штанду, који је био украшен српском заставом и фотографијама српских градова, манастира (Високи Дечани, Грачаница и Студеница) и природним лепотама Србије, радиле су две младе волонтерке у српској ношњи којима се овом приликом од срца захваљујемо, а гости различитих националности били су у прилици да уз домаћи хлеб, проју и питу од сира пробају српски ајвар, чајну кобасицу, сир, печеницу и павлаку. Поред тога, наши гости су уз сваки купљени доручак почашћени домаћом ракијом из Чачка, што је проузроковало веома занимљиве реакције наших аустријских суграђана.

 

 

Нешто пре 11 часова уследила је и фолклорна представа  "Игре из Шумадије" дечијег ансамбла СКУД "Карађорђе" уз пратњу хармоникаша, која је изазвала праве овације и одушевљење присутне публике. На овом месту користимо такође прилику да се захвалимо и Српском културно-уметничком друштву "Карађорђе", које нам је отвореног срца изашло у сусрет и указало велику подршку учешћем у овогодишњој манифестацији "WienWirbel".

 

 

У нади да смо послали поруку свим српским заједницама широм дијаспоре да следе овај пример и заједничким радом на позитиван начин представљају своју земљу и народ и то украсе доброчинством, поздрављамо све донаторе и пријатеље наше организације у Аустрији и другим крајевима света.

 

Извор: www.srbizasrbe.org

 

Хуманитарни турнир у малом фудбалу

 

 

 

Извештај: СД Задужбина 13.06.2010.

 

12. јуна је у Љубљaни одржан први хуманитарни турнир у малом фудбалу, чији је сав приход од уплаћених пријава за турнир намењен за помоћ нашој браћи на Косову и Метохији.
На турниру је учествовало 12 екипа, 11 екипа из Словеније, а једна екипа је дошла из Италије, тачније из Трста. Због тога можемо слободно да кажемо да је ово било уједно и једно од већих окупљања српске омладине у региону.

 

 

 

Пре почетка турнира су све екипе које су учествовале изабрале имена својим екипама, од којих је велика већина имала неку додирну тачку са Косовом и Метохијом, да тако и овим симболичким гестом покажемо нашим људима на Космету да нису заборављени, па су тако на турниру учествовале следеће екипе: ПРИШТИНА, ПРИЗРЕН, БРЕЗОВИЦА, ЗВЕЧАН, ЂАКОВИЦА, ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА, МОРАВА, МИЛОШ ОБИЛИЋ, ВИСОКИ ДЕЧАНИ, ОРЛОВИ, ВУЧЈАК, КРАЈИШНИЦИ.

 

 

 

Иако су резултати били у другом плану, треба напоменути да су све екипе и поред велике врућине показале велику борбеност и залагање, а у финалу су се састале најбоље екипе тога дана, ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА и ВИСОКИ ДЕЧАНИ. Боља је била екипа ВИСОКИ ДЕЧАНИ која је славила са 3 : 1 и  однела победу на првом хуманитарном турниру у малом фудбалу.

 

 

 

Захваљујемо се свима који су узели учешће на турниру, донаторима, екипама, судијама, посетиоцима и свима онима који су на било који начин помогли да се овај турнир реализује.
Захваљујемо се и нашој браћи из Трста за њихово учешће на турниру.

 

 

 

Посебно се захваљујемо бутику MODS 69 који је донирао мајице за победничку екипу, као и г. Милану Бичанину који је донирао 100 € у хуманитарни фонд За српски Космет.

 

 

 

 

На крају турнира је прикупљено 795 €, од уплаћених пријава на турнир, продаје мајица и прилога донатора, који ће бити испоручени у оквиру испоруке 8.донације нашем народу на Косову и Метохији, а сви учесници турнира упућују недвосмислену поруку: НЕ ДАМО КОСМЕТ !

Филм "Срби - народ који нестаје" приказан и у Тићину

 

Одржали смо у Тићину прву пројекцију филма "Срби народ који нестаје" . У клубу Свети Сава пројекцији филма присуствовало је око педесет наших чланова и пријатеља. Након пројекције уз мало послужење, које су нам спремиле наше активисткиње, разменили смо утиске о филму. Скупили смо  400 .- сфр добровољних прилога.

 

 

Филм који приказује сурову реалност, у којој се налази наш Српски народ, који је заиста тежак за гледање, али може да нас пробуди и продрма из овог стања успаваности и небриге о будућности нас, наше деце и народа. Језиве слике убијене деце после абортуса "чедоморства" требају да нас упозоре на тај страшни грех и уразуме да више не убијамо нашу децу. Већина нажалост ће их погледати и као оне слике рака на цигаретама, после којих се згрозе и мало размисле, али ипак даље настављају да пуше. Истина ће нас спасити, треба је увек говорити ма колико је она тешка и нама се не свиђала. Због лажи, обмана и подвала налазимо се у овој незавидној ситуацији из које тешко да ћемо се извући сем ако не прихватимо сурову реалност и ако не покушамо да променимо прво сами себе.

 

 

Ми који смо већи део нашега живота, или цео, провели у дијаспори мало тога можемо да учинимо. Тешко да ће неко од нас да се врати, на напуштена имања наших предака, или да ће наша деца рођена овде пожелети исто. Ми годинама поправљамо статистике наталитета у државама у којима живимо. Али можемо и морамо угледати се на Јеврејски народ и не заборавити ко смо, одакле смо, који језик причамо и научити нашу децу исто.

 

 

Ми "Немањићи" из Тићина покушат ћемо дати мали допринос у овој суровој борби против нестанка који води наш народ. Покушат ћемо да нахранимо и обучемо што више гладне деце. То нам је једини циљ и разлог окупљања у овој организацији.

 

 

Још једном апелујемо "молимо" све добронамерне Србе родољубе да нам се прикључе и помогну не нама већ нашем народу а тиме и сами себи.

 

Деца су наша будућност!!!

 

Немањићи-тићино

 

2. Хуманитарни фудбалски турнир

 

 

Српско друштво Задужбина Вас позива на 2. Хуманитарни фудбалски турнир.

Сав приход од  пријава за учешће на турниру намењен је за помоћ нашој браћи на Косови у Метохији!

 

Циљ турнира је међусобно дружење Срба из Словеније, Расејања и Српских земаља и истовремено чињење једног скромног геста чиме ћемо помоћи нашу браћу на нашој Светој земљи и дати им на тај начин и моралну подршку, како би истрајали у својој борби за опстанак на вековним огњиштима.

 

Иако ће се голови бројати и победе бележити, наш циљ је да тај спортски резултат буде у другом плану, и да овим нашим заједничким гестом пошаљемо неку другу поруку нашој браћи на Космету. Поруку да их српска омладина у Словенији, а и шире није заборавила, и да макар на тренутке дели њихову муку и да им покажемо да нам није свеједно!

 

-    пријава за турнир је 50 евра по екипи.

 

-    број играча је 5+1, и до три резерве максимално.

 

 

 

ВРЕМЕ И МЕСТО ТУРНИРА:

 

 -    4.јун, субота

 

-    терен у насељу Стружево у Крању

 

-    почетак турнира у 10 ујутру

 

-    окупљање у 9 часова на поменутом терену

 

За људе који долазе са стране биће накнадно јављено зборно место на некој од познатих локација у Крању, како се не би случајно изгубили.

 

 

 

Пријаве до четвртка, 2. јуна, на мејл  Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. Ова адреса ел. поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели

 

или на број 070 / 745 - 895.

 


После турнира нас очекује дружење и наставак акције прикупљања помоћи нашој браћи, на забави која ће се одржати у клубу МЦ Једро, Цеста об Сори 15 у Медводама, а као специјални гости све заједно ће нас забављати познати београдски бенд 357, а биће задовољени и они којима више пријају звуци народне музике уз ВКВ бенд.

 

 -    почетак у 21 час

 

 

 

Сав приход од улазница  које ће бити у облику добротворних прилога и од продаје пића (цене ће бити симболичне), иде у фонд за помоћ нашој браћи на Космету и биће испоручени у оквиру 10. донације, ако Бог да око Видовдана.


ВАЖНА НАПОМЕНА: Дружење и помоћ браћи у невољи треба да обележе ту суботу, фудбал и забава су само начин да нас се што више окупи баш у том тренутку на једном месту, тако да немојте да одустанете од доласка ако немате екипу за фудбал, немојте да се стидите да сами дођете, јер ће сви око Вас бити Ваша браћа, али исто тако, немојте да заборавите да поведете своје жене и децу, своје девојке и кумове, своје родитеље и пријатеље, све који су Вам драги. Дођите сви да покажемо заједно да нам је стало и да се нећемо тек тако предати!


Добродошли!

Док је Срба и Крајине биће!

Српска омладина још једном је на делу показала своју саборност и слогу. Окупљени у неколико организација, вођени узвишеним циљевима у борби за бољи положај српског народа, заједничким снагама спровели су у дело нову акцију помоћи угроженим српским породицима на подручју Српске Крајине. У другој заједничкој акцији (петој по реду за нашу организацију) чланови Хуманитарне организације „Срби за Србе“ из Србије и Српског Друштва „Задужбина“ из Словеније, својим присуством на терену, а истовремено финансијски потпомогнути Хуманитарном организацијом „Немањићи-Тићино“  из Швајцарске и „Српском Православном Омладином Инсбрук“  из Аустрије, протеклог викенда 20-23.05. завршили су дуго планирану акцију на подручју Лике у српској Крајини. Заједничким радом, а пре свега братском слогом, посећено је и помогнуто десет породица са укупно 25 деце

 


Прикупљена средства за помоћ у износу од 4.600 € утрошена су на лицу места на већ раније утврђене потребе наших породица, док је та изузетна сума употпуњена са неколико комада беле технике, пакетима одеће, обуће, постељине, посуђа, играчака и књига које су као посебан вид помоћи допремили представници Српског Друштва „Задужбина“ (опширније у пратећој документацији).

Списак набављене помоћи:
-    Фрижидер        
-    Грађевински материјал
-    Ламинат
-    Крава
-    Овце                  4 ком
-    Јагањци             4 ком
-    Коке носиље            21 ком
-    Кревети на спрат        2 ком
-    Душеци за спавање      6 ком
-    Столице             4 ком
-    10м² дрва за огрев
-    Грађевински материјал за санацију влаге


Пут започињемо из Београда, након чега се састајемо са пријатељима и члановима организације у Вуковару, одакле заједно пут настављамо до нашег првог одредишта Коренице у Лици. У раним јутарњим часовима 20.05. стижемо до наших домаћина у Кореници где је договорен сасатанк и са пријатељима из „Задужбине“. Након краћег предаха, разраде плана акције за тај дан и општих информација о катастрофалном стању српског народа у сваком погледу на том подручју, налазимо се са првим породицама тог дана.

У Кореници нас дочекују наши стари познаници Жељко Шупут и Милан Панић. Породицама Шупут и Панић смо помагали у већ неколико наврата претходних година, а ситуација са главама породица је још увек неизвесна. Да подсетимо, они су неправедно осуђени од државних органа за наводне ратне злочине и већ су једно време провели у затвору. Крајњи исход целе ситуације се исчекује за две недеље, када ће се и знати њихова даља судбина, а у великој мери и судбина њихових породица. Тада ће бити донета и званична пресуда о њиховом ослобађању или поновном одласку у затвор. Најискреније се надамо да ће пресуда бити ослобађајућа и да ће коначно ова два човека моћи мирно да наставе ионако већ тежак живот са својим породицама. Породици Шупут смо наменили материјал за санацију пода у дечијој соби и фрижидер, док смо за породицу Панић овога пута набавили грађевински материјал за довршетак радова на кући.

 

 

Заједничка слика са Жељком Шупут

 

Срби за Србе са породицом Панић

 

Акцију даље настављамо код породице Прица, коју смо такође помогли у нашој прошлој акцији. Још једном су нам пренели своју велику захвалност за уручену помоћ од прошлог пута. Породица Прица се иначе бави производњом изузетно квалитетног и укусног сира, а имали смо и ту част да пробамо сир. Нажалост несрећним случајем угинула им је једна од две краве, тако да су нас замолили да им помогнемо у куповини нове како би могли да наставе са производњом. Изашли смо им у сусрет и регулисали куповину краве, како би овој вредној породици омогућили да искључиво својим радом олакшају тежак социо-економски положај.

 


 

Заједничка слика са породицом Прица и Панић

 

То је било све што се тиче Коренице и помоћи нашем угроженом народу. Акцију даље преносимо на територију општине Доњи Лапац где истог дана обилазимо породицу Стајић. Самохрана мајка Маријана у релативно старој кући живи са своје двоје деце Радомир (13) и Дариа (11), својим оцем и сестром. Мало светлости у тешким животним приликама представља и градња новог дома за ову породицу. Како је кућа близу завршетка договорено је да се овој породици намени главнина помоћи коју је обезбедило Српско друштво „Задужбина“ , а огледало се у виду неколико комада беле технике: веш машине, фрижидера и уградног шпорета. Поред тога за дечицу смо одвојили одговарајућу гардеробу, играчке и књиге, а за остале укућане постељину.

У раним јутарњим часовима 21.05. започињемо и други део акције у Доњем Лапцу и околини, приликом ког смо обишли још шест породица. Прва породица тог дана је била породица нашег сад већ пријатеља Милорада Ковачевића, чију смо четворочлану породицу помогли у прошлој акцији и који нам је истовремено био и водич тада. Дочекани смо како се то само може пожелети. У оквиру својих скромних могућности спремљен је фантастичан ручак након ког нико није остао равнодушан. Уз опуштено ћаскање (о не баш опуштеним темама) са Милорадом и његовом супругом и дружења са њиховом децом, договорена је набавка грађевинског материјала за санацију озбиљног проблема влаге са којим се суочавају. Уз срдачне поздраве, опраштамо се до неког наредног пута од нашег пријатеља и његове породице.

 


 

Са породицом Ковачевић у дворишту њихове куће

 

На самом изласку из Лапца свраћамо до господина Јове Вујина код кога смо већ раније договорили набавку стоке за породице Рашета и Овука. Ту обављамо набавку четири овце и четири јагњета, од којих је по пола ишло за сваку од поменутих породица. Након тога продужавамо до породице Рашета, такође породице коју смо помогли прошлог пута, где их обавештавамо да смо за њих обезбедили тражену помоћ. И ова породица није штедела речи хвале на рачун испоручене помоћи из претходне акције. Породица Рашета и даље живи у доста тешким условима, а најмлађа Наташа која болује од епилепсије, изразила је жељу да јој евентуално приликом неке наредне посете набавимо један скроман компјутер, како би барем на кратко заборавила на тежак живот који није могла да бира. Са друге стране браћа Горан и Зоран нису крили одушевљење због добијених сувенира са обележјима ФК „Црвена Звезда“ које смо им послали након прошлогодишње посете. Породица Рашета се заиста налази у тешкој ситуацији, а наша помоћ не би смела да заобилази ову вредну породицу приликом наредних акција.

 


 

Са породицом Рашета

 

У кругу од стотинак метара обишли смо још две породице. Због великог броја обавеза које смо имали да обавимо, на кратко смо обишли нашу стару познаницу бака Милицу која живи са својом унуком Миланком. Њих смо помогли по трећи пут са 10 метара дрва за огрев.

 


 

Са баком Милицом у дворишту њене куће

 

Са друге стране нова породица за помоћ овог пута је била повратничка породица Јандрије Овуке који тренутно као подстанар живи са супругом и троје мале деце у једној кући у Доњем Лапцу. Због похађања школе, ова породица је принуђена да као подстанар живи у Доњем Лапцу, док је отац Јандрија изразио жељу да се на скромном сеоском имању, које поседују недалеко од Доњег Лапца, бави сточарством и на тај начин издржава своју породицу. Као што је већ поменуто, њима смо наменили две овце и два јагњета и десет кока носиља. Јандрија нам се срдачно захвалио и обећао да ће својим радом већ до наредне године увећати стадо оваца, а самим тим и побољшати тренутну ситуацију у којој се налази његова породица. Дечицу смо обрадовали слаткишима, играчкама, одећом и обућом.

 


 

У посети породици Овука

 

Следећа породица коју смо обишли јесте породица Јазић. Повратничка породица са троје мале деце улива колику толику веру у васкрс српског живља на тим просторима. Пошто је у питању млађи брачни пар надамо се да ће се број деце увећати ускоро. За породицу Јазић обезбедили смо сто за ручавање са четири столице и два душека за спавање. Као и код породице Овука, и овде су се дечица обрадовала највише играчкама (посебно фудбалској лопти) слаткишима и књигама. Време смо провели у причи са родитељима, интервјуисању деце и увежбавању фудбалских акција на импровизованом терену у дворишту. Све у свему квалитетно проведено време и код породице Јазић.

 


 

Са породицом Јазић у дворишту њихове куће

 

Комплетну акцију завршавамо у најбројнијој породици, а уједно (сложили би се и сви присутни) и заштитним знаком наших акција у Крајини, код породице Ђилас из места звучног имена Срб. Породица Ђилас која је бројала шесторо деце приликом наше прошле посете, сада је на путу да се увећа за још једног члана, а врло је могуће да то буду и два. Све честитке овој породици, која својим примером доста тога говори, а то су знали да препознају и њихови суграђани који су им обезбедили нову  веш машину. Ми смо за ову породицу обезбедили два кревета на спрат (логично, зар не?)  како би мала војска Ђиласа имала удобност коју заслужује. Као и прошлог пута глава породице Радован је успешно „командовао“ својом војском, и угостио нас како се само пожелети може. Уз пријатну и опуштену атмосферу и пуну кућу њихове деце и осталих гостију који су били ту да нас дочекају, могли смо и званично да завршимо акцију помоћи најугроженијим српским породицама.

 


 

Заједничка слика са бројном породицом Ђилас у Србу

 

Повратак започињемо присуствовањем на светој литургији у Цркви у Доњем Лапцу. Дан смо наставили у истом духу, обиласком обновљеног манастира Доњи Будачки у истоименом месту у једном од најлепших предела Кордуна.

Положај Срба у Лици и даље остаје тежак и пун неизвесности. Нажалост ништа ново када се ради о српском народу као националној мањини на територијама ван матице. Тешко се долази до било каквог запослења, а не могу се баш ни подичити поштовањем основних грађанских права, која можда постоје на папиру али далеко од праксе. Наша организација ће и даље у сарадњи са братским удружењима и сходно нашим могућностима обилазити најугроженију браћу и сестре широм Крајине, како би им нашим скромним доприносом и посетом првенствено дали снаге да истрају на својим вековним огњиштима, а затим им и делимично унапредили њихов социо-економски статус. Ово је уједно и позив свим удружењима, организацијама, појединцима па и државним установама да не забораве многострадални и напаћени народ Српски на територији Крајине, и да свако на свој начин одигра своју улогу у побољшању њиховог положаја.

 

Овом приликом се захваљујемо свим братским удружењима, нашим донаторима као и појединцима који су својим учешћем, гостопримством и залагањем омогућили да се акција у Крајини спроведе онако како је и планирана.

Са вером у Васкрслога Бога,
Предраг Маринковић
Хуманитарна Организација „Срби за Србе“

Хоћемо да се предамо? - Е, нећемо!

 

У десетој по реду великој акцији ''ЗА ВАСКРС КОСОВА И МЕТОХИЈЕ'' која је спроведена у суботу 30. априла односно недељу 1. маја, Хуманитарна организација Срби за Србе и Хуманитарна хришћанска заједница ''Радости Моја'' из Штутгарта удружени и заједничким снагама обезбедили су помоћ за 12 српских породица на Косову и Метохији у висини од скоро 6.000 евра. Као и увек велику захвалност дугујемо нашим пријатељима из НВО ''Мајка девет Југовића'' и Епархије Рашко Призренске. А на светој српској земљи...

 

 

..у раним јутарњим суботњим сатима представници Хуманитарне организације Срби за Србе и Радости Моја заједно са нашим пријатељима из прве српске царске престонице Скопља крећу пут јужних српских енклава где живи велики број српских породица буквално одсечени од остатка Србије. Прво село Доња Брњица које смо посетили уједно је и највеће српско село у пределу северно-источно од Приштине са преко 150 кућа. Ту смо обишли породице Поповић и Витковић.

 

Самохрана мајка Стана Поповић живи са троје деце Горданом (24), Гораном (23) и Александром (19). Деца успешно студирају у Косовској Митровици тако да смо у кући затекли само Александра и Стану. Породична трагедија која прати ову породицу јесте чињеница да им је отац (и муж) киднапован 1999.године од стране учк терориста и до данас се не зна његова судбина. Стана нам се пожалила да је обилазе многе сумњиве стране организације које обећају помоћ па никад не дођу, тако да је ова наша српска организација обећала помоћ у виду електричног шпорета и 4 кревета како би се искористио дограђени део куће за децу.

 

 

У разговору са мајком Станом и Александром Поповић испред њиховог дома

 


У истом селу обилазимо и породицу Витковић коју чине отац Предраг, мајка Сања, и деца Александар (7) и Анђела (3). Предраг од скоро ради и успева да са својом платом обезбеди основне потребе своје породице. Тренутно највећи проблем у овом домаћинству су лежајеви (3 ком.) и ормар па смо одлучили да исте и обезбедимо.

 

 

Предраг Витковић испред своје куће са СЗС и пријатељима

 

Пут настављамо ка Грачаници где заједно са оцем Бојаном обилазимо неколико српских села у централном делу Косова и Метохије. У Доњој Гуштерици обилазимо породицу Крстић на челу са оцем Љубинком, мајком Зорицом и децом Вадицом (18), Кристином (13) и Војиславом (15). Крстићи највећи проблем тренутно имају са купатилом – кога уистину и немају. За ову породицу испланирали смо комплетно опремање купатила са свим потребним материјалом а уз то обезбедили смо и 2 кревета и усисвач како би омогућили породици да се хигијена у кући подигне на знатно већи ниво.

 

 

Представник Радости Моја Теодор Михајловић у разговору са породицом Крстић

 

У следећем српском селу Рабовце обилазимо породицу Михајловић. Отац породице Миодраг је два пута киднапован од стране учк терориста и уз Божију помоћ два пута је успевао да им побегне што је по његовом признању оставило велики психички и душевни ожиљак па после неколико година опоравка јако тешко успева да се стара о својој породицу коју чине и његова супруга Дивна и деца Мирослав (23), Милош (18), Јелена (14) и ћерка Милена која је удата и не живи са њима. Мирослав је уз помоћ оца Бојана отишао у царску лавру манастира Дечани где ради. За Михајловиће обезбедили смо помоћ у виду 3 кревета, малог фрижидера и електричног шпорета.

 

 

Отац Бојан и Милош Голић са породицом Михајловић

 

Након Рабвца одлазимо у страдалничко српско село Старо Грацко код Липљана ''познато'' по свирепом убиству 14 жетелаца 23. Јула 1999.године. Недавно, на гробљу у селу пронађена је нагазна мина која је скоро постављена од стране локалних шиптарских терориста као одговор на графите СНП Наши 1389 на локалној школи по речима житеља овог села. У селу обилазимо породицу Ајдуковић која живи у реновираном избегличком центру. Мајка Јелена заједно са децом Јованом (19), сином Јованом (12) и Саром (10) живи скромно у уређеном простору и уз помоћ осталих мештана овог села. За ову породицу обезбедили смо помоћ у виду веш машине, шпорета на дрва, кревета на спрат и комплета сто и столица.

 

 

Заједничка слика са породицом Ајдуковић

 

У истом селу планирали смо да обиђемо и породицу Здравковић која је била у Митровици у посети Дому здравља. За њих смо ипак обезбедили помоћ у виду кревета, сто и столице као и машине за прање веша. Здравковиће планирамо да посетимо следећи пут када будемо долазили у Старо Грацко.

Следећа породица коју смо обишли била је породица Станојевић из села Суви До. Отац Синиша и мајка Дијана живе у јако скученом простору са децом Тамаром (12), Миланом (10), Лидијом (8), Милом (6) и Исидором (2). У једној о прошлих акција помогли смо ову велику породицу са набавком веш машине али због нерешеног проблема са водом овог пута ћемо обезбедити један хидрофор који би повукао воду из бунара и тако решио један од много горућих проблема ове породице.

 

 

Игор Рашула у разговору са Станојевићима

 

У селу Угљаре у близини Приштине обилазимо породицу Столић на челу са оцем Дејаном, мајком Сунчицом и својом децом Анђелом (9), Иваном (6), Николом (3) и тромесечним близанцима Андрејом и Јованом. Породица има неколико коза и ситне живине која их некако прехрањује. Уз помоћ комшија и Епархије Рашко Призренске ова породица некако опстаје па смо зато одлучили да пре свега породицу Столић обезбедимо са 2 кревета и једним креветом на спрат за децу, великим бојлером, веш машином, великим плакаром и столицама. Свакако покушаћемо да у наредном периоду поново посетимо Столиће и помогнемо их са стварима за бебе која им је свакако преко потребна у овом тренутку.

 

 

Са породицом Столић у њиховом дому

 

Након посета породици Столић упућујемо се ка  општини Ново Брдо и народној кухињи Прековце где обилазимо наше пријатеље и уверавамо се у импозантне залихе хране која се тренутно налази у овој кухињи. Због мањка времена не стижемо да обиђемо деду Драгана у селу Зебинце у Новом Брду којем ће пријатељи из ''Мајка девет Југовића'' ускоро уручити један кревет и сточић како би колико толико обезбедили његово једночлано домаћинство.

 

У недељу ујутру крећемо пут метохијских села Ораховца и Велике Хоче где испоручујемо већ набављену помоћ у виду два фрижидера, шпорте и веш машине коју су обезбедили пријатељи из наше братске организације Радости Моја. Након сусрета са оцем Марком у Хочи и краћег одмора у винарији Цара Душана коју је поклонио манастиру Дечани за производњу вина, посећујемо породице из ове две енклаве.

 

 

СЗС са оцем Марком и новинарком Драганом Зечевић у винарији Цара Душана

 

У Великој Хочи прва породица коју смо обишли били су Спасићи на челу са оцем Милошем, његовом супругом Зорицом и децом Јеленом (17), Симом (20) и баком Аницом. Испоручена је помоћ у виду једног фрижидера. И поред чињенице да Спасићи поседују неколико хектара обрадиве земље јако погодне за производњу вина нема сигурносних услова да то и раде, пре свега због чињенице да ће локалне шиптарске банде врло лако и брзо опустошити те винограде. Отац Милош помаже и ради у виноградима манастира Дечани док деца успешно студирају у Митровици.

 

 

Теодор са Спасићима и новим фрижидером у Великој Хочи

 

У близини обилазимо и породицу Накаламић коју чине отац Марко, мајак Сузана и деца Дамјан (11) и Анастасија (6). За њих је такође обезбеђена помоћ у виду фрижидера. Велики проблем за ову породицу представља чињеница да нису у могућности да обрађују своју земљу. Марко такође ради при имању манастира Дечани и помаже у процесу производње вина.

 

 

Отац Марко, Срби за Србе и породица Накаламић

 

Последња породица коју обилазимо у Великој Хочи била је велика српска породица Лукић коју чине отац Мирослав, мајка Јасмина, њихови синови Далибор (27) и снаја Милица, Младен (26) и снаја Јелена, и Ратко (21) који је до скоро студирао географију у Митровици али због материјалног положоја то више није у могућности. Такође, ту су и најмлађи чланови овог великог домаћинства Томислав и Радислав од по само годину ипо дана. Велики проблем Лукића представља простор у коме могу даље да живе и шире своје породице. Овог пута обезбеђена је помоћ у виду једне веш машине, а додатну помоћ за опремање дечије собе покушаћемо да обезбедимо у следећој акцији.

 

 

У разговору са породицом Лукић у Великој Хочи и предаја веш машине

 

Потом одлазимо у Ораховац где и завршавамо ову велику акцију са породицом Грковић – отац Славиша, мајка Душица живе заједно са синовима Стефаном (12), Лазаром (9), и Урошем (4) и баком Мирославом. Овој породици уручили смо електрични шпорет, но и поред тога потребна је додатна помоћ око уређивања куће пре свега крова који на неким местима попушта и прети да се сруши.

 

 

Заједничка слика са породицом Грковић у Ораховцу

 

Ова велика заједничка Васкршња хуманитарна акција на Косову и Метохији свакако је велики корак напред за све организације које су учествовале што ће пре свега имати за циљ да обезбеди нову велику помоћ српским породицама у овој јужној српској покрајни. Помоћ коју смо набавили у Грачаници биће у наредних 10так дана испоручена свим породицама што ће бити забележено и документовано као и сваки пут до сада од стране наших пријатеља из организације Мајка девет Југовића.

Искрено се надамо да ће наше акције и извештаји пробудити још више жеље и мотива широм српских земаља као и у Дијаспори како би се помоћ нашем народу и угроженим породицама које желе да остану на овој светој земљи заиста допремила и искористила на најбољи могући начин.

У прилогу достављамо и комплетну рекапитулацију обезбеђене помоћи у овој акцији:
- 14 кревета/каучева
- 2 кревета на спрат
- 2 трокрилна ормара
- 2 стола
- 16 столица
- 2 електрична шпорета
- 3 бојлера
- 1 усисивач
- 2 шпорета на дрва
- 1 хидрофор
- 2 комплета туша и славина
- 20м2 плочица и комплетна опрема за купатило
- 3 фрижидера
- 5 веш машина

Овом приликом упућујемо јавни позивм државним институцијама Републике Србије да учине макар и минималне напоре како би обезбедили помоћ за угрожене српске породице у нашим енклавама односно гетима 21.века и пре свега улагале средства у њихову децу јер су заиста ДЕЦА НАША БУДУЋНОСТ! Без деце нам нема будућности!

Данас нам кажу, деци овог века,
Да смо недостојни историје наше,
Да нас захватила западњачка река,
И да нам се душе опасности плаше.

Добра земљо моја, лажу. Ко те воли
Данас, тај те воли. Јер зна да си мати;
Јер пре нас ни поља ни кршеви голи
Не могаше другом свесну љубав дати.

С вером у Бога,
Игор Рашула

 

 

 

Извор: www.srbizasrbe.net

Publish modules to the "offcanvs" position.