СПО(Ј)И испоручило 12. помоћ Србима на Косову и Метохији

У среду, 14. августа 2013. лета Господњег, чланови Српске православне омладине Инсбрук - СПО(Ј)И су посетили српске породице на Косову и Метохији и уручили им помоћ у вредности од 1.300 евра.

Овом приликом је уз помоћ браће из покрета Косовских божура са Косова и Метохије, који су помогли у превозу чланова Омладинске организације СПО(Ј)И из Аустрије и Србије, испоручена 12. помоћ од стране СПО(Ј)И српском народу на Космету.

 

На слици: СПО(Ј)И на светом месту Газиместан

Прва станица овог путовања био је Газиместан, на којем су наши омладинци из Аустрије и Србије могли да осете дух Косовског боја, који им је улио додатну снагу за даље путовање које је трајало читав дан.

После обиласка Газиместана, на месту на којем су се давне 1389. године, Цар Лазар и српска војска борили за хришћанство, крст часни и слободу златну, чланови СПО(Ј)И су се са пријатељима из покрета Косовских божура упутили ка Грачаници, где су у манастиру Грачаница били на Светој Литургији.

На слици: На Светој Литургији у манастиру Грачаница

Ово свето место је такође оставило велики утисак и дубок траг у срцима наших чланова, знајући да је 1321. године саградио краљ Милутин и да су њени темељи много старији од земаља окупатора, који тренутно држе јужну српску покрајину у својим канџама. Нажалост морамо на овом месту напоменути, да нас није оставила равнодушним ни чињеница, да су на Светој Литургији у овом, још увек, већински српском месту биле само монахиње и једна жена. Запитали смо се да ли је могуће да на светом српском месту на Косову и Метохији, где нас је све мање, можемо себи дозволити да се међу наш народ увуче неслога, која нам је на овим окупираним територијама најнепотребнија него било где. Са питањем, који је узрок овог стања које смо затекли, кренули смо даље ка српској енклави Штрпце где су нас чекале три породице.

На слици: Чланови СПО(Ј)И испред манастира Грачанице

У српској енклави Штрпце смо помогли три породице. Породиции Кузмановић из села Врбештица, која броји 4 члана: Отац Миша (42 год), мајка Биљана (34 год), Јована (15 год) и Александар (13 год). Кузмановићима смо помогли куповином телефона, хране и пића у вредности од 200 евра. Родитељи су незапослени, баве се пољопривредом од које не могу да покрију све трошкове. Живе у кући од 50 квадрата и примају минималац и дечији додатак. У разговору са породицом Кузмановић смо сазнали да им је најпотребнији замрзивач или фрижидер, за које су нас замолили да им обезбедимо.

На слици: Представници СПО(Ј)И и Биљана Кузмановић са једним делом набављене помоћи

Друга породица којој смо помогли у Штрпцу, је породица Петковић из села Јажинце, која броји шест члана: Деда Сокол (78 год), бака Драгиња (75 год), отац Сретен (48 год), мајка Марина (42 год), Бобан (18 год) и Милена (12 год) која је парализована и не може да прича нити хода. Чланови породице Петковић живе на једном спрату нове куће која није сређена. Нико није запослен и примају пензију од око 100 евра и минималац од 10.000 динара, док им је потребна туђа нега за болесну ћеркицу. Њима смо за сада помогли куповином хране, пића, производа за хигијену и бебе у вредности од 200 евра, а сазнали смо да су им најпотребнији врата и прозори како би наставили са сређивањем куће.

На слици: Душан Драгомировић, Марина Петковић, Горан Ђорђевић, Сретен Петковић и Владимир Влајић са једним делом набављене помоћи

Трећа породица коју смо упознали и којој смо помогли у Штрпцу, је дванаесточлана породица Станојковић из села Сушиће. Било нам је најдраже што смо се коначно и лично упознали са њима, јер смо телефоном већ ступили у контакт пре неког времена, када смо сазнали да су најбронија породица коју смо до сада упознали на Космету: Отац Радован (55 год), мајка Љиљана (38 год), Јовица (18 год), Ненад (14 год), Андреја (13 год), Андријана (12 год), Наталија (10 год), Дарко (8 год),  Југ Богдан (7 год), Анђелија (3 год), Катарина (1,5 год) и мали Јован који се родио почетком августа месеца. Живе од социјалног и дечијег додатка за двоје деце, нико није запослен. Баве се мало пољопривредом и живе у кући од 30 квадрата на брду и то заједно са још једном породицом. Станојковићима смо помогли куповином хране, пића, производа за хигијену и бебе у вредности од 180 евра уз обећање да ћемо њих, као и остале породице које смо тог дана упознали, посетити ускоро. Помагањем ове три породице у српској енклави Штрпце смо помогли и српским приватницима, јер смо сву робу набавили у српским продавницама!

На слици: Јовица и Радован Станојковић са представницима СПО(Ј)И и једним делом набављене помоћи

Након дивног сусрета са породицама Кузмановић, Петковић и Станојковић имали смо прилике да се упознамо са овим дивним крајем у подножју Шар планине  и да се сусретнемо са многим другим породицама, које живе у веома тешким околностима, али које нису изгубиле наду да ће доћи бољи дани за наш народ и који су нас тако срдачно примили, иако немају скоро ништа, да то није могуће описати словима на папиру.

На слици: Горан Ђорђевић из СПО(Ј)И, студент прве године Богословског факултета у Београду, ужива у природи у близини Штрпца

На слици: Призор бившег скијашког центра, који је био у поседу Срба. И даље долазе наши људи да уживају у природи, шетају пешачким стазама,...

Затим нас је пут одвео до наших пријатеља у Косовској Витини где смо као и увек до сада веома топло и срдачно дочекани, те ће нам и овај сусрет са њима остати у вечном сећању.

У Косовској Витини, где већину чине Албанци, помогли смо четири породице. Прва породица којој смо помогли је породица Стојиљковић из села Клокот која броји четири члана: Деда Зоран (54 год), бака Велика (55 год), мајка Емилија (26 год) и њена ћеркица Николија (2,5 год). Емилија је разведена, прима социјалну помоћ у висини од 11.700 динара и живи код оца у кући заједно са још једанаесторо чланова породице (брат, снаја, братаница, две сестре, итд). Стојиљковићима смо помогли куповином хране, пића и производа за хигијену у вредности од 180 евра, а сазнали смо да им је најпотребније обезбедити фрезу, шпорет и веш машину.

На слици: Емилија и Николија Стојиљковић са представницима СПО(Ј)И и допремљеном помоћи

Следећа породица у Косовској Витини коју смо обишли била је породица Пржић из села Могила, која нажалост броји само 2 члана: Мајка Душка (73 год) и њен син (33 год). Живе сами и немају никаква примања. Све што имају, добијају од пољопривреде којом се помало баве, колико им могућности дозвољавају. Муж Душке Пржић је 1999. године убијен на њиви од албанске руке. Пржићима смо такође помогли куповином хране, пића и производа за хигијену у вредности од 180 евра.

На слици: Достава хуманитарне помоћи породици Пржић у Могили

На слици: Душка Пржић и наш пријатељ из Косовске Витине Никола Нојкић непосредно после доставе помоћи

Трећа породица коју смо обишли у општини Косовска Витина, је породица Симић из села Врбовац и која броји 3 члана: Отац Далибор (29 год), мајка Сања (24 год) и њихов син Андреја (5 год). Примају само социјалну помоћ у висини од око 12.000 динара месечно, док у истом дворишту живе и Далиборови отац, мајка и брат са породицом, те можемо закључити да ова породица броји преко 7 члана. Симићима смо исто помогли куповином хране, пића и производа за хигијену у вредности од 180 евра, а сазнали смо да им је потребно обезбедити замрзивач, шпорет и кревет.

На слици: Српски чича са шајкачом шета кроз насеље у којем већину чине Албанци - НЕМА ПРЕДАЈЕ!

На слици: Породица Симић из Врбовца

Четврта породица у Косовској Витини и уједно и последња породица коју смо обишли у оквиру ове хуманитарне акције била је четворочлана породица Којић из Врбовца: Отац Драган (50 год), мајка Љубица (52 год) и синови Зоран (28 год) и Срђан (26 год). Немају никаква примања, укинут им је социјални додатак. Раније су радили на дневницу док се сада некако издржавају пољопривредом. Којићима је такође обезбеђена храна, пиће и производи за хигијену у вредности од 180 евра, док им је како кажу, најпотребнији шпорет, за који су нас замолили да им обезбедимо.

На слици: Српско гробље у Врбовцу

На сликама: У посети породици Којић којој смо доставили помоћ у вредности од 180 евра

Све производе смо купили у српским продавницама, како би у дуплом смислу помогли српском народу на Косову и Метохији, а путни трошкови ове акције су износили око 180 евра.

На сликама: Знакови отпора и опстанка - српска башта и црква у селу Клокот

Српска православна омладина Инсбрук – СПО(Ј)И још једном захваљује свим донаторима и људима добре воље који су помогли у сакупљању средстава за наш хуманитарни Фонд за Косово и Метохију и без којих не би било могуће помоћи српским вишечланим породицама на српском Космету. Захваљујемо и нашој браћи из покрета „Косовски божури“ и свима који су нам помогли да организујемо ову хуманитарну акцију и да обиђемо српске породице. Уз то додајемо да има наде и да није све изгубљено, јер све док наши хероји које смо посетили не напусте своја вековна огњишта и боре се за своје људско право да живе на својој земљи, Косово и Метохија биће српско и опстаће вера да ће се Срби сложити и вратити Богу и својим коренима, иако у овом тренутку није баш на сваком кораку изгледало тако.

 

НЕМА ПРЕДАЈЕ – КОСМЕТ ЈЕ ДУША СРБИНОВА!


ФОТО ГАЛЕРИЈА: 
https://www.facebook.com/media/set/?set=a.10151864685747704.1073741835.266899027703&type=3

 


Штампа   Ел. пошта