Арно Гујон представио своју књигу у Инзбруку

A Gujon

|| ФОТО ГАЛЕРИЈА ||

Промоција књиге „Сви моји путеви воде ка Србији“, чији је аутор млади француски хуманитарац са српским пасошем, Арно Гујон, одржана је у суботу, 30. маја 2015. године, у Инзбруку у организацији Српске православне омладине Инзбрук – „СПОЈИ“.

Књижевно вече, које је одржано у просторијама „Кафе Кацунг“ (CafeKatzung) у Старом граду у Инзбруку, отворили су Стефан Андрић, заменик председника, и Владимир Влајић, један од деветорице оснивача „СПОЈИ-а“.

Стефан Андрић је у кратком излагању поздравио све присутне госте, захвалио им се на доласку и поручио да никад не заборавимо српски народ на Косову и Метохији који живи у веома тешким условима, док је Владимир Влајић свим присутнима објаснио да је главна порука са овог догађаја ширење позитивног духа у нашем народу, позитивно представљање Србије и српског народа у свету, као и редовна помоћ српском народу на Косову и Метохији, који је једини хришћански народ у Европи 21. века који је напуштен скоро од свих и живи без слободе у свакодневној неизвесности.

A Gujon

~ Стефан Андрић, заменик председника СПОЈИ током отварања вечери ~

Он је такође нагласио да није тачно „да су сви против нас“ како наш народ често каже, а да нас управо примери као што су Арно Гујон, који са својом хуманитарном организацијом „Солидарност за Косово“ редовно помаже српском народу у јужној српској покрајини, који течно говори српски језик и који се са својом супругом Иваном преселио у Србију, подсећају да није све тако црно и бело и да у свету можемо имати много пријатеља уколико им Србију и наш народ приближимо са најбоље стране.

A Gujon

~ Владимир Влајић, један од оснивача СПОЈИ током отварања вечери ~

Из „СПОЈИ-а“ је поручено да наш народ у расејању треба да искористи свој положај како би на личном примеру у свом окружењу ширио позитивну слику нашег народа, позитиван дух у нашој омладини и нашим најмлађима, као и да се трудимо да у свим областима будемо најбољи, небитно да ли је то у школи, на факултету, послу или у спорту и да тако на најбољи могући начин представимо и себе и уједно свој народ уопште.

Затим је Арно Гујон представио своју књигу испричавши зашто је написао ову књигу у којој објашњава зашто је почео да се повезује са судбином Срба и која је најбољи начин да свим читаоцима приближи свој десетогодишњи рад у српским енклавама на Косову и Метохији, као и разлоге свог ангажмана и зашто је дошао да живи у Србији.

A Gujon

Рекао је да често има прилике да говори о томе шта је са својим пријатељима из Француске донео као помоћ тим људима, али да ретко има могућност да каже шта су њему Срби донели и да у књизи говори о томе како су они променили његов живот. Кроз помоћ Србима на Косову и Метохији је научио да се дајући уствари прима, као и да храброст не припада само мушкарцима, већ и женама које широм српских енклава рађају децу, васпитавају их и верују у њихову будућност. Он сматра да је управо та чврста вера оно што одржава српски народ на Косову и Метохији.

Арно Гујон је свим присутнима испричао и једну анегдоту са својих путовања на Косову и Метохији: Једне вечери пре неколико година у једној енклави у Метохији, након читавог дана делења помоћи, остали су завејани а имали су још око 40-ак километара да путују. Међутим, мештани села нису хтели да их пусте да под таквим условима путују даље и угостили су их у њиховим домовима. Породица код које је Арно преноћио, понудила му је оно најбоље што има - суво месо, кајмак, најстарију флашу ракије. Био је свестан да ће тим скромним људима оно што су му понудили на вечери недостајати сутра, али када је домаћици рекао да је довољно јео и да је њима потребније, она му је рекла следеће што му је омогућило да схвати прави смисао давања: „Ако од својих уста не одвајаш у суштини и не дајеш.“

Он је истакао да је његова књига још један мали допринос позитивним француско-српским односима и да у њој није имао право ни да осуђује нити да ласка, већ да једноставно прикаже како један млади Француз 21. века гледа на тај одавно пријатељски народ, тако да је поред описа свог хуманитарног рада на Косову и Метохији желео да представи српски народ онако како га је он видео.

На самом крају представљања своје књиге, објаснио је да поготово млади људи данас долазе до искушења да дигну руке од свега и да често мислимо да се свет само гради одозго где се велике одлуке усвајају, а не одоздо где ми обични грађани можемо да делујемо. Подвукао је да мисли да данас свако може, уколико то и жели, да буде неко ко изграђује тај свет - потребно је само мало уверења и упорности да се покрену ствари - можда нећемо променити свет, али ћемо га бар мало учинити бољим.

A Gujon

Након предавачког дела Арноа Гујона сви присутни су имали прилике да поставе питања аутору, те се развила једна врло интересантна дискусија, после које је било могуће купити књигу „Сви моји путеви воде ка Србији“ коју је Арно врло радо поптписивао у пријатном разговору са посетиоцима.

Ове вечери је сакупљено 452,00 евра хуманитарних добровољних прилога, који ће бити намењени за помоћ угроженим српским вишечланим породицама на Косову и Метохији у оквиру наредне хуманитарне акције „СПОЈИ-а“.

A Gujon

Српска православна омладина Инзбрук – „СПОЈИ“ још једном захваљује свим пријатељима, подржаваоцима, донаторима, члановима и заинтересованим гостима, који су допутовали из Беча, Линца и разних крајева Тирола како би својим присуством увеличали ово књижевно вече и својим донацијама дали свој допринос у помоћи српском народу на Косову и Метохији. Нашем пријатељу Арноу Гујону још једном захваљујемо на издвојеном времену и на прихватању позива да представи своју књигу у Инзбруку.

СПОЈЕНИ СМО ЈАЧИ,

Српска православна омладина Инзбрук – „СПОЈИ“


Штампа   Ел. пошта