Образовни хаос у Србији

Новости

"Ако младост одавде оде, ова земља нема будућности", рекла је у "Магазину Србије на вези" проф. др Јасмина Вујић, нуклеарни физичар са универзитета Беркли у Калифорнији. Квалитет образовања у Србији опада, систем не постоји. За резултате у образовању потребан је стабилан систем. Наши људи су у свету показали резултате, треба им омогућити да то учине и у Србији.

Гостујући у емисији „Магазин Србије на вези" проф. Др Јасмина Вујић, професор Одељења за нуклеарни инжењеринг Калифорнијском универзиту - Беркли и директор Нуклеарног истраживачког центра - Беркли, критиковала је начин на који се спроводи реформа образовног система.

„Доста сам критична како је изведена Болоњска реформа овде, јер оно што је требало да се уради, ефикасност студирања, повећање квалитета студија, нажалост се није десило. Тако да видим овај хаос кад студенти протестују", рекла је проф Вујић и додала да је евидентно да ће следеће генерације у погледу образовања бити мање квалитетне.

"То асполутно видим и то ми говоре моје колеге. Моја порука колегама је да је квалитет изузетно битан и да на томе треба да пораде и професори на различитим факултетима и Ректорат и Министарство за образовање", рекла је проф. Вујић и поручила студентима да и они треба да буду озбиљнији.

Упоређујући студенте и услове студирања у Србији и свету, проф. Вујић је рекла да се студентски протести на Берклију одржавају веома често, а повезани су углавном за висину школарине, која се последљих година повећава. С друге стране, студенти у Берклију протестују због разних актуелних светских проблема, а пре свих због небриге према планети. Никада не протестују због услова школовања, јер је систем фиксиран и непромењен задњих 20 година од када је проф. Вујић у Сједињеним државама.

„Студенти знају да се то не мења и да нема начина да то промене".

Постоје процене да је из Србије отишло око десетак хиљада младих , образованих људи.

"Тај одлив мозгова мора да се заустави. Ако младост одавде оде, ова земља нема будућности", изричита је проф. Вујић и апелује на све структуре да пронађу начин да се одлив мозгова из Србије заустави, али да се онима који су отишли омогући повратак.

„Свакако подржавам наше студенте да оду да се обуче и да заврше школе у иностранству, да виде како све то изгледа, више ће ценити оно што имају овде. Али треба им направити услове да се врате овде, мора се и школски систем реформисати, мора се привреда покренути, пољопривреда, наука покренути. То су ствари на којима се мора инсистирати, па ће млади људи да се врате", рекла је проф. Вујић и додала да имамо „изузетно квалитетну децу и штета је не пружити им квалитетно образовање какво заслужују".

Потребно је мало - „мало подршке, мало организације" каже проф. Вујић, јер видели смо када је систем добро организован наши млади образовани људи широм света показују одличне резултате. Уколико им се пружи прилика они би исте резултате постизали и овде, а потребан им је систем „где би се ценила стручност и знање уместо неких других ствари које су испливале на површину".

Начин да се покаже да држава Србија и њене институције цене труд наших младих стручњака у иностранству може и бити и сасвим једноставан - оданост ћирилици у свету информaционих технологија, али и у свакодневном животу.

"Развијени су алати, информационе технологије, захваљући нашим стручњацима омогућено је да се ћирилица и српски језик виде на интернету. Гугл преводи на српски, Гугл „говори" српски. Тако да и ми овде треба да поштујемо ћирилицу. Државне установе, универзитети, јавна предузећа морају да користе ћирилицу на првом месту. На веб сајтовима, колико ја видим то се занемарује, тако да је моја порука да кад су већ ти млади људи уложили труд да ИТ омогући аутоматско коришћење ћирилице, онда и овде у земљи мора на томе да се поради", поручила је проф. др Јасмина Вујић.

Да перспектива сваког образованог човека који напусти земљу треба да буде повратак сведочи и проф. Вујић личним примером.

„Што се мене тиче ја ћу остати још неко време на Универзитетy, зато што је сад узбудљиво. Енергетика је нешто што је потребно, имамо 7 милијарди људи на земљи. Али ми се полако враћамо. Мој муж је више овде, него што је тамо, сматрамо да је Србија стварно рај на земљи и они који оду напоље то виде."

Проф. др Јасмина Вујић

Рођена у Лозници, Србија. Одрасла и завршила основну и средњу школу у Шапцу. Завршила Електротехнички факултет (ЕТФ) у Београду 1977. године Техничка физика - Нуклеарна техника).

Радила у Институту за нуклеарне науке - Винча. Радила на заштити од зрачења од 1977. до 1985. када одлази у САД на усавршавање. Пре тога магистрирала на ЕТФ-у 1984. године на Техничкој физици.

На Мичигенском универзитету у Ан Арбору (University of Michigan, Ann Arbor, Michigan, USA) добила је другу магистратуру 1987. и одбранила докторат 1989. из нуклеарних наука. Истовремено је радила као асистент на Факултету за нуклеарну технику (Department of Nuclear Engineering) на Мичигенском универзитету. Добија одмах стални посао у државном институту за нуклеарне науке - Аргон код Чикага (Argonne National Laboratory, Chicago, Illinois, USA), где ради од 1989. до 1992. године.

Добија понуду са Калифорнијског универзитета - Беркли (University of California at Berkeley), и одлази 1992. године на Факултет за нуклеарну технику, где и данас ради као редовни професор у разним областима примене зрачења - од дизајна нуклеарних реактора до терапије рака и нуклеарне медицине. Дугогодишњи је директор универзитетског компјутерског центра (DECF Computing Center, http://www.decf.berkeley.edu/) који користе сви технички факултети на Берклију. У 2009. години је основала Нуклеарни истраживачки центар на Берклију (The Berkeley Nuclear Research Center, http://bnrc.berkeley.edu/), за који је обезбедила дугогодишња истраживачка средства.

Од 2005. до 2009. године је била декан Факултета за нуклеарну технику на Калифорнијском универзитету у Берклију, као прва жена-декан која је имала ову дужност на једном од факултету за нуклеарну технику у САД

 

Извор: http://www.rts.rs/page/rts/ci/RTS+Satelit/story/1524/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%BD%D0%B0+%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B8/988406/%D0%9E%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8+%D1%85%D0%B0%D0%BE%D1%81+%D1%83+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8.html

Штампа