СПОЈИ поводом упокојења Митрополита Амфилохија

Митрополит Амфилохије Радовић (1938-2020)

Јуче, 30. октобра 2020, дан уочи празника Светог Петра Цетињског и Светог Луке у Господу је уснуо Митрополит Амфилохије Радовић. Ми, као Српска православна омладина Инзбрук (СПОЈИ) веома смо ожалошћени том вешћу. Ожалошћени, јер знамо да нас је у овоземаљском животу напустила једна од најважнијих личности и најсветлијих пастира, које има наш народ и наша црква.

С обзиром на то да је већина међу нама јако млада, а уз то и одрасла у расејању, где нам је пажња скренута на многе друге ствари, па је тако данас многима пажња на новим трендовима који немају никакве везе са нашим народом, нашом традицијом или нашом вером, као што је тзв. Хелоувин („Halloween“), можда из тих разлога, али и других нисмо ни свесни какву смо привилегију имали, да будемо савременици Митрополита Амфилохија Радовића. Највероватније нисмо свесни ко нас напушта ових дана и какав је значај имао и има за наш народ, не само у Црној Гори, већ широм света, ма где се налазили.

Могуће је да је већини међу нама Митрополит Амфилохије остао дубоко урезан у сећање због филма „Ви идите, ја нећу!“ чију смо Аустријску премијеру организовали у марту 2016. године у Инзбруку. Филм који је заснован на књизи Митрополита Амфилохија „Љетопис новог косовског распећа“. Кроз филм смо први пут могли да видимо слике Митрополита Амфилохија, који са нашим свештенством открива и сахрњаује измасакриране нове косовске мученике под пратњом КФОР-а 1999. године.

Као други догађај који је сасвим сигурно допрео до многих срца и нас младих у расејању, јесу недавна дешавања и дискриминација нашег народа у Црној Гори, када је Митрополит Амфилохије дао снагу Господа Исуса Христа и дигао и охрабрио народ, а затим предводио литије, бивао хапшен и носио тежак крст нашег народа у Црној Гори са својих преко 80 година. Слава Богу, наш народ је васкрсао у Српској Спарти и утабао стазе слободе, до које ће надамо се коначно и стићи.

Можда нисмо свесни колико смо уствари благословени што смо имали прилике да живимо у времену Митрополита Амфилохија, као и Светог Патријарха Павла. Можда нисмо сада, али се уздамо у Господа да отвори срца наша, како бисмо се освестили и били свесни дела наших великих и Светих савременика, који су нам дали пример који требамо следити, па да уз Божију помоћ та сазнања по том освешћењу преносимо са колена на колено и нашим потомцима.

Вест о упокојењу Митрополита Амфилохија или Ђеда нашег нас је дубоко растужила, али као Православни Хришћани свесни смо да је то само туга овоземаљска, која ће се ускоро претворити у радост небеску, јер се Ђед наш сели у Царство небеско и иде Оцу своме и Новомученицима косовским где ће заједно са Небеском Србијом наставити тамо где је стао овде, биће уз свој народ са свим Светима и молитвама својим.

Нека је вечна слава и велико хвала Митрополиту Амфилохију! Вјечнаја памјат!

 


Штампа   Ел. пошта