Реакција на текст у "Инзбрук информише" поводом именовања вртића Диане Будисављевић у Инзбруку

© GS Marke und Markenkommunikation

|| DEUTSCH ||

Инзбрук, 11. новембра 2020.

Поштовани чланови Сената града Инзбрука,

Поштовани чланови Одбора за културу града Инзбрука,

Поштоване даме и господо,

Драги суграђани,

Као што већ знате, Српска православна омладина Инзбрук (СПОЈИ) се у оквиру рада на култури сећања од 2010. бави тематиком о Диани Будисављевић. Зато нас још више радује што је сада одлучено, да се градски дечији вртић у улици Бургхарда Брајтнера преименује и да ће убудуће носити име „Градски дечији вртић Рајхенау исток. Диана Будисављевић“.

Сматрамо да сте овде одрадили веома добар посао у оквиру културе сећања, јер је потребна и одрђена доза храбрости да један вртић, који је до сада био именован по нацистичком лекару Бургхарду Брајтнеру, преименујете по инзбрушкој спаситељки деце, Диани Будисављевић (девојачки Обексер), али да истовремено оставите улицу именовану по Брајтнеру (са све потребним знаковима који указују нањегову нацистичку прошлост и дела против човечности), а у којој се налази вртић. Тако се ствара успешна конфронтација са историјом Другог светског рата и припрема пут за успешну културу сећања.

Такође поздрављамо и исправно написано име Диане Будисављевић, које је планирано да стоји на табли на уласку у вртић, јер је то једина исправна верзија коју је користила и Диана након удаје за др Јулија Будисављевића, иако сигурно не би било погрешно да се дода и „девојачки Обексер“. Тако исто пише на њеном надгробном споменику на инзбрушком Западном гробљу. То што желите да напишете „Будисављевић“ са цртицом изнад слова „ћ“ такође нас радује, јер се иста та цртица често занемарује, што је у случају већине екс-југословенских имена једноставно погрешно. За многе то је само ситница, али за нас, који већ представљамо трећу или чак четврту генерацију у Аустрији, то је од великог значаја и важности и сведочи о великом поштовању, јер смо и ми пре свега Аустријанке и Аустријанци и желимо да се осамосталимо у нашој новој домовини и да будемо прихваћени.

Поменуте тачке нас веома радују и зато Вам честитамо на овом месту за успешно обављен посао, као и за успешно вођење нашег града Инзбрука у знаку мира и хуманости.

С друге стране нас веома растужује што се у тексту о именовању дечијег вртића, који је данас изашао у званичном гласилу града Инзбрука „Инзбрук информише“ (https://www.ibkinfo.at/umbenennung-kg-reichenau), ниједном речју не спомиње да се ради о десетине хиљада претежно српске деце, коју је Диана спасила. Скоро сви се врло добро сећамо дискусије о тексту на планираној спомен-плочи за Диану Будисављевић на њеној родној кући „Обексер-Хаус“ у самом центру Инзбрука, која је и даље у току. Крајем маја ове године послали смо Вам детаљно писмо са све прилозима особа и институција, експерата за тему „Акција Диана Будисављевић“ и културу сећања.

У тим документима потврђују, хрватска историчарка др Наташа Матаушић (од 1999. чланица Управног одбора и претходно дугогодишња председница Спомен-подручја Јасеновац), српски историчар др Милан Кољанин (Институт за савременну историју Београд), као и Музеј жртава геноцида у Београду, да је Диана спасила претежно српску децу као и двоје хрватске деце. Затим у тим и у вези с тим документима потврђују експерти за културу сећања као и преживели, а међу њима мр Андреас Баумгартнер (председавајући Међународног Маутхаузен комитета), др Вилхелм Куес (аутор прве књиге на немачком о Дианиној акцији – „Дианина листа“), госпођа Јелена Радојчић и господин Душан Јеринић (обоје их је Диана спасила као децу од сигурне смрти) као и Удружење логораша Јасеновца, да је потребно, када је реч о Дианиној акцији спашавања деце, увек навести ко су биле жртве као и њихово порекло. Уколико се то не чини, један веома важан аспект културе сећања се не може у потпуности испоштовати, те није могуће одати потребну пошту ни Диани нити жртвама.

На крају треба споменти да не желимо да се стекне погрешан утисак, да ми хоћемо да представимо „Србе“ као једине и „вечите“ жртве. Напротив, нама је стало до тога, да се испоштује принцип савремене културе сећања, који гласи да је потребно да се јасно и прецизно стави до знања ко су биле жртве. На подручју које је обухватало данашњу Хрватску, Босну и Херцеговину и делове северне Србије, по Хитлеровом благослову и уз подршку нацистичког државног апарата, чији су део били и бројни Аустријанци, постојала је тзв. Независна Држава Хрватска. Фашистички режим који јој је припадао, спроводио је грозну расну политику и створио логоре смрти у којима је стотине хиљада Јевреја, Рома и Срба страдало у геноциду почињеним над њима. Диана је имала срећу што је барем добила одобрење да извлачи српску децу из тих логора смрти. Тако је спасила преко 10.000 српске деце, док је двоје хрватске деце спашено кроз залагање Стјепана Думића (директор Каритаса) и њеног бившег подржаваоца др Марка Видаковића, како она и пише у њеном дневнику.  

Дозволите нам с тим у вези да поставимо једну паралелу. Замислите како би  нпр. наши јеврејски суграђани реаговали кад би наше институције у континуитету изостављале чињеницу да су жртве Холокауста били Јевреји. Управо у томе и јесте кључна тачка савремене културе сећања, јер ако не назовете жртве правим именом, испоставља се да починиоци злодела побеђују, јер је њихов циљ и био да се идентитет жртава заувек избрише. Хоћемо тиме да скренемо пажњу на то да принципи културе сећања, који важе за жртве других народа, као нпр. за Јевреје, Роме и Јермене, такође требају бити примењени у случају српских жртава. Штавише, многи међу нама имају родбину која је била жртва геноцида у логору смрти Јасеновац или на другим стратиштима. Стога, такође имамо емоционалну потребу да изразимо своје незадовољство и да се изјаснимо против заборава ових људи.

У нади да имате разумевање за нашу реакцију и нашу забринутост, замолили бисмо Вас да убудуће не изостављате порекло спашене деце и тиме нагласите важност културе сећања и емпатију према тим жртвама. Још једном Вам честитамо на одлуци да вртић у градском насељу Рајхенау преименујете у „Дианин вртић“ и желимо Вам много снаге и добро здравље у овим тешким временима пандемије вируса ковид-19, у којој се поново показује да морамо подржавати једни друге уколико ову ситуацију хоћемо да решимо за добробит свих људи у нашем граду Инзбруку.

С поштовањем и срдачним поздравима,

Управни одбор Српске православне омладине Инзбрук (СПОЈИ)

Повезане вести:

> Mein Bezirk

> Радио-телевизија Србије (РТС)

> Вечерње Новости

> Франкфуртске ВЕСТИ

> Радио Архиепископије београдско-карловачке - Слово Љубве

> Aудио-снимак емисије на радију Слово Љубве

> Jадовно 1941.

> Tелеграф

> Oрганизација српских студената у иностранству ОССИ - Беч

> Tелевизија српске дијаспоре: Дневник 14.11.2020. (мин. 8:43 - 12:22)


Штампа   Ел. пошта