Прва посета амбасадора Србије српској заједници у Тиролу после 20 година

Foto: David Gavric

Од 29. до 30. маја 2021. године, Његова Ексцеленција амбасадор Републике Србије у Аустрији, господин проф. др Небојша Родић, боравио је у оквиру дводневне посете у Инзбруку заједно са војним аташеом Републике Србије у Аустрији, господином пуковником Жељком Босанцем.

До договора о посети је дошло пре свега кроз редовну комуникацију између амбасаде Републике Србије у Бечу и Српске православне омладине Инзбрук (СПОЈИ) која је успостављена почетком 2020. године када је дошло до јавне расправе у вези с текстом за спомен-плочу која је требало да се постави у знак сећања и захвалности Диани Будисављевић (девојачки Обексер) у самом центру града Инзбрука. Тада је Њ.Е. амбасадор Родић властима града Инзбрука упутио писмену молбу о поновном разматрању текста на спомен-плочи након што је објављена првобитно планирана верзија текста.

Уједно је ово била и прва посета једног српског амбасадора српској заједници у Инзбруку и Тиролу после више од две деценије, те је представљало велику част за сав наш народ у Инзбруку и шире.

СПОЈИ играо за малог Огија у Петровцу на Млави

Лепог сунчаног дана, 21. маја 2021, чланови и пријатељи Хуманитарне организације СПОЈИ саставили су фудбалску екипу како би учествовали на хуманитарном турниру за помоћ малом Огњену Јовановићу који болује од церебралне парализе. Турнир у малом фудбалу под називом "Играхј за Огија" су организовали навијачи Црвене Звезде и Партизана уз помоћ добрих људи из општине Петровац на Млави.

Том приликом смо из нашег фонда за хуманитарну помоћ породицама у Србији издвојили симболичан износ од 4.500 динара (око 39 евра), како бисмо кроз котизацију учествовали у помоћи малом Огију, а исто толико су сакупили и момци који су наступали за екипу "ФК СПОЈИ - Петровац", тако да смо укупно уплатили 9.000 динара (око 77 евра) за подршку Огију.

СПОЈИ по други пут код породице Ђурић из Црвенке

|| РАЧУНИ - BELEGE || DEUTSCH ||

Пошто смо већ узели учешће на хуманитарном турниру у Новом Саду 15. маја 2021, искористили смо прилику да након завршетка турнира посетимо  породицу Ђурић, која нам се после 2017. године поново обратила за помоћ а живи у близини, тачније у  Црвенки.

Део помоћи у виду обуће за све чланове породице смо купили у Београду у укупној вредности од 24.174,20 динара (око 207 евра). Робу смо преузели уз помоћ наших чланова и пријатеља организације који живе у Београду како бисмо је на време уручили приликом ове посете.

Остатак  помоћи у виду хране, пића и кућних потрепштина у износу од 34.279,79 динара (око 293 евра) смо купили у путу ка породици. Неки од нас су први пут учествовали у хуманитарној акцији па је била идеална прилика да се упознају са радом на терену.

Hilfe für die sechsköpfige Familie Mijajlović aus Busur bei Petrovac am Mlava

Auf die Empfehlung von Pater Miodrag Mića Vukosavljević, Priester im Dorf Kamenovo und Vorsteher der Pfarrei Petrovac na Mlavi besuchten Mitglieder von SPOJI-Serbien Snežana, Željko und Stevan (Präsident des Zweigs in Serbien) am 21. März 2021 die Familie Mijajlović im Dorf Busur bei Petrovac na Mlavi.

Die Familie besteht aus Vater Bojan (1978), den Töchtern Marija (2005) und Milica (2003) mit ihrem Mann Dejan Miklejić (1996) und ihren beiden Töchtern Helena (2019) und Lena (2020). Milica und Dejan sind ein junges Ehepaar, das zwei wunderschöne Töchterchen hat.

Хуманитарни турнир у Новом Саду за операцију Милана Шолаје

На предлог једног од наших чланова, ратног војног инвалида (р.в.и) из рата на Ксоову и Метохији, Дарка Прокића, узели смо учешће на хуманитарном турниру за помоћ још једном р.в.и. Милану Шолаји (42) из Куцуре код Врбаса. Хуманитарна организација СПОЈИ помогла је учешћем на овом турниру који се одржао 15. маја 2021, уплатом котизације у износу од 100 евра, у динарској противредности, учествујући са две екипе.

На наш позив да нас подрже и прикључе, екипи се одазвало доста момака са свих страна Србије и света. Нас пар смо кренули из општине Петровац на Млави, а онда су се екипи придружили момци из Београда, од којих је један из Инзбрука а који тренутно борави у Београду служећи у Аустријској служби сећања, затим момци из Новог Сада, неки су дошли из Баната, а неки су родом из Републике Српске и из Крајине. Оно што је најлепше јесте дружење које је било као да се знамо целог живота иако се већина нас први пут сусрела.