Бал у част духовног оца

У раскошном луксузном бечком Паркхотел Шенбрун, светосавском химном и „Одом радости“, у суботу увече отворен је 15. светосавски бал који је окупио бројне угледне госте, али и Србе из читаве Европе.

У име епископа бачког Иринеја, владика јегорски Порфирије благословио је бал упаливши славску свећу.

- Сакупили смо се овде, да се у овом граду лепоте, културе и духовности радујемо у част првог српског епископа светог Саве. Сви народи имају своје родоначелнике, људе који су дали духовни печат неком народу. За нас Србе свети Сава је отац српског народа у сваком смислу те речи – поручио је владика јегорски Порфирије.

Председник Аустијско-српског друштва Марко Стијаковић пожелео је добродошлицу гостима подсетивши да је ово први пут да друштво, на чијем је челу, организује ово велико традиционално окупљање.

Иако је бечки хотел променио свој изглед након реновирања, а и Светосавски бал добио новог домаћина, Аустријско-српско друштво пријатељства, на челу са Марком Стијаковићем, потрудило се да ово окупљање у част великог свеца задржи епитет најугледније манифестације.

Овогодишњи бал отворио је дечји хор „Свети Сава“ из Лознице изводећи светосавску химну и химну Европске уније, Бетовенову „Оду радости“.

Глумци Ана Стефановић и Кристијан Штрасер су у наставку водили препуну салу бечког хотела кроз програм подсетивши на традицију овог бала, која датира из 19. века, а коју је оживео српски центар пре 15 година и Милорад Матеовић, који је био на челу ове организације.

Светосавски бал у Бечу је увек место на коме се подсећа на знамените Србе који су живели и стварали у аустријској престоници, попут Вука Караџића и његове ћерке Мине, Бранка Радичевића и многих других.

Програм бала је по својој традицији представио и бечку плесну групу Имерфол која је извела тачку балског отварања.

Мехрдокхт Манави, пијанисткиња иранског порекла, заједно са Доротејом Ланг, мецосопраном мађарског порекла, извеле су традиционална дела класичне музике. Тако се и на овом балу могао чути „Српски квадрил“ Јована Штрауса млађег. Ради се о композицији која је неизоставни део сваког Светосавског бала, која и најбоље сведочи о балској традицији Срба у Бечу, под утицајем аустријске културе. Композиција је настала као заслуга Милоша Обреновића, који је пожелевши да окупи једном годишње Србе у Бечу, дао налог Јохану Штраусу млађем да за ту прилику напише ово дело, које је први пут изведено 1846. године на првом Словенском балу у Бечу.

Српско културно друштво „Карађорђе“ из Беча потрудило се да извођењем „Краљевог кола“ подсети и на градска окупљања на двору ондашњег Београда, али и на традиционалне српске фолклорне изгре из Шумадије.

 

Aнсамбл „Даница“ из Салзбурга се побринуо за музички део програма, који је обиловао изненађењима. Поред наступа Гаравог сокака, познатог новосадског бенда, као изненађење вечери појавила се и наша евровизијска победница Марија Шерифовић, која је за ову прилику извела „Молитву“.

У име Друштва српских лекара и стоматолога Немачке на бал су допутовали лекари Илија Ненадић и Душан Трифуновић. Они су објаснили да им је ово други пут да долазе на Светосавски бал у Бечу и да су допутовали како би успоставили сарадњу са нашим лекарима у Аустрији.

- Светосавски бал у Бечу је посебан због балске традиције по којој је и познат главни град Аустрије, а има и највише гостију – објаснио је Душан Трифуновић, ортопед који живи и ради у Хамбургу.

Забава за младе

У салону поред главне свечане сале, омладина Аустријско-српског друштва организовала је клабинг (забава у дискотеци) за младе. Александар Стијаковић и Тања Рајковић су се потрудили да млади уживају у програму који је поред класичне музике садржао и репертоар за младе, попут модерне плесне групе Кити Кетс и Богдана Чавића, познатог ди-џеја.

Угледници

Међу бројним угледницима треба издвојити члана председништва Босне и Херцеговине Николу Радмановића, шефа конзуларног одељења Амбасаде Србије у Аустрији Косту Симоновића, војне аташее, затим високе представнике Слободарске партије Аустрије (ФПО), шефа посланичког клуба Јохана Гуденуса и другог председника покрајинске скупштине Јохана Херцога, угледне личности из аустријског привредног живота, као и Владимира Југовића, бившег фудбалског репрезентативца Србије.


Извор: www.vesti-online.com

 


Штампа   Ел. пошта