СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА ПОБИЈЕНЕ СРБЕ ИЗ ГРУБИШНОГ ПОЉА

Грубишно поље: ПАРАСТОС ЗА ПОБИЈЕНЕ СРБЕ ИЗ ГРУБИШНОГ ПОЉАБАЊАЛУКА, 28. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - У храму Светог Георгија у Грубишном Пољу, у Хрватској, данас је  служен парастос  за 2.694 православних Срба са тог подручја, побијених и изгинулих током Другог свјетског рата.

Након парастоса одржан је комеморативни скуп  на бившој жељезничкој станици у Грубишном Пољу, одакле су усташе  сточним вагонима отпремиле 504 ухапшена Србина пут Загреба, Копривнице и Госпића. Њих 487 је побијено на подручју комплекса усташких логора Госпић – Јадовно – Паг.

 

Учесници комеморативног скупа обишли су и стратишта на Трандлеровој дјетелини и у Кишовом јарку.

"Над нашим рођацима са Билогоре и Грубишног Поља, само зато што су били српског рода и православне вјере, у озакоњеном злочину Независне Државе Хрватске, почињен је страховит и здравом уму тешко појмљив злочин", рекао је у свом обраћању предсједник Удружења "Јадовно 1941." Душан Басташић.

Срби Билогоре, како је нагласио, чији је број више него преполовљен ликвидацијом 487 мушкараца у Јадовну, исељавањем 2.500 особа у Србију, те тјерањем у усташке логоре 3.000 људи и убиством око 600 Срба у јесен 1942. године, нису се поколебали и крајем 1942. године готово сви су учествовали у антифашистичком устанку.

Према подацима Музеја жртава геноцида из Београда, међу жртвама рата од 1941. до 1945. године из општине Грубишно Поље,  86,7 одсто  или 2.694 су српске националности. Међу њима је и 318  дјеце од које више од  60 одсто  предшколског узраста.

"Ово нису ни приближно коначне бројке, већ до сада достигнути ниво поименичне идентификације", рекао је Басташић.Грубишно поље: ПАРАСТОС ЗА ПОБИЈЕНЕ СРБЕ ИЗ ГРУБИШНОГ ПОЉА

Он је  подсјетио да је данашњи комеморативни скуп одржан  на 70. годишњицу масакра који су хрватске усташе извршиле над више од 70 невиних српских цивила са подручја Грубишног Поља и српских мајки и дјеце депортованих ту са Козаре.

"Након 70 година не заборављамо оне чији су животи прекинути незамисливо насилно на пољима и њивама, у родним кућама и двориштима…И то само зато што су припадали српском народу и православној вјери.  Били су ван закона Независне Државе Хрватске, гоњени, уништавани, доведени до руба очаја и патње. Умирали су и гледали своје ближње како умиру“, рекла је руководилац Одјељења за културу Српског народног вијећа /СНВ/ из Загреба Анета Лалић.

Она је истакла да је тиме данас, у наше вријеме, страшнија тишина и одсуство знакова који говоре и упућују на њихову страшну патњу.

"Тиме је страшнија чињеница да ми још увијек немамо дозволу да на ово мјесто вратимо обновљену спомен-плочу која је ту стајала све до несретних 90-тих година још несретнијег 20.  вијека", рекла је Лалићева.

О стахотама кроз које је прошао српски народ Грубишног Поља говорио је Милан Басташић, који је преживио све ужасе током заточеништва у усташком логору Јасеновац, а чији су отац и брат убијени у Јадовну 1941. године 

Највећи број побијених Грубишнопољаца су цивилне жртве од којих је већина завршила животе у логорским комплексима Јасеновац и Госпић-Јадово-Паг, ликвидационим центрима злочиначке НДХ.

Организатори скупа и парастоса су Завичајно удружење "Билогора" из Београда, Вијеће српске националне мањине Бјеловарско-билогорске жупаније и Удружење грађана "Јадовно 1941." из Бањалуке.

Предсједник Удружења "Јадовно 1941." Душан Басташић недавно је упутио  отворено писмо највишим хрватским званичницима у коме захтијева да буде обновљена уништена Спомен-плоча на згради некадашње жељезничке станице у Грубишном Пољу посвећена страдању 487 Срба из тог краја побијених у усташким логорима.


Штампа   Ел. пошта