Јубилеј ослободилачке славе на Зебрњаку

kumanovska bitka.jpg

У остацима урушене костурнице, минирањем 1942. од стране фашистичких следбеника бугарских окупатора, на брду Зебрњак са 511 метара надморске висине, налазе се земни остаци 687 ратника од око 90.000 војника Прве српске армије. Спомен - костурница је подигнута 1937. по пројекту београдског архитекте Момира Коруновића.

На заравни испред остатака Спомен - костурнице погинулим српским војницима у Кумановској бици 1912. године, на врху брда Зебрњак, на северу Македоније, 28. октобра одржава се комеморативна свечаност поводом 100-годишњице те историјске операције којом је означен пресудан чин увода у победоносно окончање Првог балканског рата и коначно потискивање отоманских завојевача са простора југа Балкана.

 

crno bela Zebrnjak zene full.jpg

Простор око остатака Спомен - костурнице је уређен, али од најављиваних и обећаваних зајединичких пројеката за потпуно обнављање обележја подигнутог 1937. нажалост, неће бити ништа ни за обележавање стогодишњице тог значајног историјског догађаја из ослободилачких ратова Србије.

У остацима урушене костурнице, минирањем 1942. од стране фашистичких следбеника бугарских окупатора, на брду Зебрњак са 511 метара надморске висине, налазе се земни остаци 687 ратника од око 90.000 војника Прве српске армије, (којом је командовао тадашњи престолонаследник Александар Карађорђевић, а на челу штаба је био пуковник Петар Бојовић), погинулих у операцијама славне Кумановске битке.

Снаге Отоманске империје у тој операцији углавном на правцу стратешког надирања линијом преко Овчег поља, потиснуло је око 120.00 савезничких војника предвођених у пробоју надмоћним јединицама Прве српске армије.

У историјским записима и сећањима остала је потресна истина о тој најславнијој војничкој операцији Првог балканског рата, са подацима да је погинуло 1207, рањено 5212 војника, док се 603 ратника замео сваки траг. Прва српска армија је 24. октобра 1912. прешла у офанзиву, тако што су се Дунавској дивизији првог позива прикључиле до тада мање ангажоване Моравска и Дринска дивизија првог позива, као и Тимочка и Дунавска дивизија другог позива.

Дошло је до садејства са левокрилном Другом и деснокрилном Трећом армијом. Непријатељски фронт је пробијен у рејону Зебрњака, где су турски корпуси пружали снажан отпор уз подршку артиљерије, а онда је настала паника у турским редовима.

zebrnjak half.jpgКумановска битка добијена је у центру где је Дринска дивизија првог позива пуковника Павла Јуришића Штурма успела да око 14 часова овлада Зебрњаком, кључним објектом у систему турске одбране, на коме се налазило командно место Зеки-паше. Кључну улогу су имале батерије Дунавског артиљеријског пука које су јаком ватром подржавале напад пукова.

Увођењем у борбу свежег 6. пука „Престолонаследника краљевића Александра", турске снаге су присиљене на повлачење са Зебрњака, чиме је коначно пробијен турски фронт. Два батаљона 6. пука сломила су отпор Турака североисточно од Куманова и ослободили град. После тога је почело опште повлачење турских снага у великом нереду...

Око 16 часова 24. октобра 1912. завршена је Кумановска битка сјајном победом српске војске у оквиру савезничких операција у Првом балканском рату.

Споменик на Зебрњаку монументално је дело београдског архитекте Момира Коруновића. Освећен је 30. октобра 1937. на 25. годишњицу битке, када су и сахрањене кости изгинулих бораца.

Грађен је од најтврђег базалта и армираног бетона и био је висок 48,5 метара. Маја 1942. бугарска окупаторска војска је са месним гавазима срушила две трећине тог грандиозног обележја. Тим срамним чином погажен је историјски значај чињенице да су у војничким операцијама Кумановске битке тада заједно са српском армијом, учествовале и бугарске савезничке јединице.

Минирање споменика славе Монументални споменик српским војницима погинулим на крају Првог балканског рата у операцијама Кумановске битке 1912. грађен је четири године. Према оценама стручњака то дело архитекте Момира Коруновића сврстава се међу најупечатљивије меморијалне споменике, куле и костурнице.

Подигнут је у такозваном српском националном стилу, украшен фрескама сликара Живорада Настасијевића, једног од утемељивача уметничке групе Зограф. Споменик је оцењен као један од најуспешнијих у тој врсти архитектонских грађевина. У пуном сјају је трајао врло кратко. У рушилачком походу бугарских фашистичких „минера" с почетка Другог светског рата, 1942. споменик је тешко урушен, откидањем куле костурнице.

Данас је на Зебрњаку практично остала само њена масивна база. Договор Саветник за културу председника Србије, Радослав Павловић, за РТС је потврдио да су се власти Србије и Македоније договориле да се простор на Зебрњаку „приведе намени".

„Споменик ће бити сређен споља и унутра, биће осветљен и постављен видео - надзор, а Република Македонија је одлучила да се овај споменик прогласи спомеником културе", изјавио је Павловић.

 

Извор: www.rts.rs


Штампа   Ел. пошта