Матица да помогне расејање

Директорка Канцеларије за дијаспору и Србе у региону Славка Драшковић оценила је да је потребна сарадња матице са дијаспоороом и да проблем представља нејединство. Драшковићева је приликом састанка са представницима српских организација у Аустрији казала да је допутовала у Беч како би се упознала с проблемима и захтевима српске дијаспоре.

 

"Аустрија је од огромног значаја за Србију, како због бројне дијаспоре, тако и ЕУ којој тежи наша земља. То ће бити разлог што ће фокус бити усмерен на српску заједницу у Аустрији и унапређењу односа две земље уз помоћ дијаспоре."

Иначе, она је прва представница Владе Србије на челу институције чији је ресор дијаспора која је имала званичне разговоре са представницима аустријске државе.

Драшковићева је истакла да постоји велики проблем нејединства међу Србима, посебно у региону, и додала да где год да је била да је видела нејединство.

Кад је реч о људима у дијаспори који раде у организацијама, они, како је истакла, представљају елиту јер улажу велики труд и рад у очувању нашег идентитета.То што постоји толики број клубова и организација је успех.

Срђан Мијалковић, председник СКПД Просвијета, оценио је да је права прилика да се комуникација дијаспоре и матице подигне на виши ниво и да се иста конкретизује. Такође је нагласио да се поставља и питање како Срби који живе на тлу ЕУ могу да помогну Србији на путу у Унију. Према његовим речима, неопходно је утврдити прави број Срба у Аустрији јер је њихов тачан број непознат.

Данијела Лазендић из Српске православне омладине у Инзбруку (СПОЈИ) казала је да је ова организација суочени с потешкоћама у финансирању и дистрибуцији њиховог часописа, а председница Кровне организације српских клубова у Доњој Аустрији Ранка Савић-Чергић је нагласила да су проблеми наших клубова углавном исти, а то је да не уживају довољну финансијску подршку аустријских институција.

Пројекти српских организација често се одбијају уз констатацију да је та заједница одлично интегрисана и да нема потребе за подстицање њихових манифестација, рекла је она.

С тим у вези је замолила да се не говори о доброј интеграцији јер Срби у суштини нису одлично интегрисани пошто нису заступљени у свим аустријским институцијама, као што су, на пример, Турци.

Председник Савеза Срба у Аустрији Зоран Алексић предао је директорки Канцеларије документа о стању српских клубова и заједнице у Аустрији и рекао да аустријске власти не желе да објаве тачне податке о броју Срба и клубова.

- Многе мање групације добијају већу финансијску подршку од српске - критиковао је Алексић однос аустријских институција.

Мењати приступ
Мирослав Захарић, председник КУД "Бранко Радичевић", нагласио је да сматра да је потребно да се анализира досадашњи рад и сарадња наше државе са дијаспором и сагледа да ли је потребно променити нешто у приступу.
Олга Даниловић из СКПД Просвијета је оценила да је проблем што иза српског расејања не стоји српска држава, за разлику од Турске.

Држава не брине
Председник Заједнице српских клубова у Бечу Борислав Капетановић, који је уједно и делегат у Скупштини дијаспоре, истакао је да је главни проблем што матица не брине и не помаже дијаспору.
- Уколико се наша држава не брине о нама, то јест о очувању језика у дијаспори, што би то чинила Аустрије?
Капетановић је нагласио да је неопходно да се нађе решење за допунску наставу у Аустрији јер се ради о дуго нерешеном проблему због којег је много наших младих заборавило матерњи језик.
Татјана Кукић-Јанк, шефица организације ЊУЗ указала је да је највећи проценат људи који се баве најлошијим пословима прекидања образовања управо међу припадницима српске заједнице у Аустрији.
Она је критиковала што немамо представника у парламенту, додајући да је то зато што нисмо довољно јединствени.

Извор: http://www.vesti-online.com


Штампа   Ел. пошта