Од 2009. сваке године организујемо бар једну хуманитарну акцију за породице на Косову и Метохији и скоро увек лично испоручујемо помоћ на терену. Овог августа смо поново били на КосМету како бисмо посетили неке породице којима смо помогли у прошлом периоду, као и наше светиње и споменике културе.
Пут нас је у раним јутарњим часовима, преко Лепосавића довео до наше прве станице на скоро свим нашим посетама Космету – до Газиместана.
Поглед са споменика јунацима боја на Косову пољу сваке године је помало другачији, јер се околина из године у годину мења и све се више гради.
Од Газиместана, наставили смо даље ка Прилужју, где смо стигли смо до породице Машић којој смо недавно помогли у покривању крова и опремању унутрашњости куће.
Сјајно су реновирали кућу коју су купили од рођака, а што је најбитније, у јануару им је стигла дуго чекана принова – мала Марија ♥️ Слава Богу 🙏🏼☦️
Захвални смо Машићима на дивном гостопримству и врло корисно проведеном заједничком времену, у нади да ћемо се ускоро поново састати♥️
Од драгих Машића у Прилужју, кренули смо даље, а путем, већином албанске и понека такозвана “косовска” застава… и по осећају, на сваких 100 метара споменик уЧк…
…видљиво је и доста напуштених, урушених и зараслих кућа и имања, мада, чини нам се мање него раније… као да се бришу трагови…
…неке су и изгореле у пожарима пре неколико недеља…😔
Напокон смо стигли и у Осојане, где нас је очекивала породица Дубић којој смо пре 5 година помогли у набавци плаца на којем им је пре неколико месеци изграђена ова кућа од српске Канцеларије за КиМ 🙏🏼
У кућу су се уселили недавно. Ипак, најрадосније вести код Дубића, су такође, што су од наше помоћи пре пет година, када је Јасмина била у благословеном стању, појачали бројно стање за два радосна детета♥️
Јако нас је обрадовао сусрет са малим Вуканом и његовом секом Анђелком, који су нам са својом мамом Јасмином и татом Леонидом приредили врло окрепљујуће дружење, које нам је дало не само снагу за наставак пута по најврелијем дану на преко 40 степени, већ и улили огромну дозу наде за општи наставак – на свим пољима…♥️
После посете породици Дубић у Осојану, наставили смо даље кроз Метохију…
Пут нас је навео до манастира Будисавци из 14. века, којем смо пре око 12 година помагали донацијама за струју.
У манастиру Будисавци смо срели групу људи, пореклом из Клине и околине, који су расељени по остатку Србије, али и даље долазе да обиђу имање и завичај♥️
После посете манастиру Будисавци, наставили смо кроз прелепу Метохију…
Стигли смо у Гораждевац. Многострадалну српску енклаву у Метохији недалеко од Пећи. Нажалост, и дан данас у Гораждевцу се дешавају редовни инциденти који имају за циљ застрашивање српског становништва. Али, наш народ је издржљив и храбар и не да се тако лако застрашити и отерати♥️
Код цркве смо се састали са породицама Портић и Јанџиковић, којима смо недавно помогли (Кастратовићи оправдано нису могли да дођу)… Дамјан Портић нам је испричао много интересантних детаља о Гораждевцу🙏🏼
Ови гробови, а многи броје своју старост вековима, сведоче о пореклу и постојању српског народа на Косову и Метохији. Баш зато су многа гробља уништена и избрисана и ради се на томе да се и постојећа избришу…
На овом терену се сваког августа одржава меморијални турнир за Ивана Јововића и Панта Дакића, децу која су кукавички убијена на реци Бистрици августа 2003. године😔
Такозване “косовске” власти су стопирале унутрашње реновирање цркве у Гораждевцу, без образложења. Коме смета обнављање цркве?! Још један потез застрашивања и непоштовања људских права…
Пред наставак пута, посетили смо обновљени споменик страдалим Гораждевчанима. Ова српска тробојка је од наше посете пре три седмице још два пута скидана и поново подигнута…
Велико хвала породицама Портић и Јанџиковић на издвојеном времену и што су првим полазницима, као и вишебројним “повратницима” на КиМ међу нама, испричали и подсетили нас на детаље везане за Гораждевац и његове храбре и поносне мештане🙏🏼
Од Гораждевца, наставили смо пут преко Пећи ка манастиру Високи Дечани. На једном кружном току у Пећи – огромна застава такозване “ослободилачке војске косова”.
Непосредно пре манастира Високи Дечани пролази се кроз пункт КФОР-а. Често смо ту сретали аустријске, италијанске и друге војнике – овај пут су били Италијани…
А на паркингу испред манастира – дочекују нас неки Тиролци (кола са таблицама Инзбрука; мешан брачни пар аустријско-српски).
Слава Богу, стигли смо на време за вечерње Богослужење, током којег нас је све присутне Господ благословио отварањем моштију Светог Стефана Дечанског, којима смо се дубоко поклонили и од срца помолили🙏🏼♥️
После Богослужења и поклону Светим моштима Светог Стефана Дечанског, као и сусрета са делом братије манастира Високих Дечана наставили смо даље ка Великој Хочи.
У вечерњим сатима првог дана стижемо у Велику Хочу. Малу српску енклаву у којој се налази чак 14 православних Богомоља🙏🏼
Домаћини су нам били наши драги Петровићи из Винице Петровић који су нас и овај пут угостили заиста домаћински и приредили нам незабораван обилазак Велике Хоче🙏🏼♥️
Посетили смо и недавно отворени Музеј вина Велике Хоче, који смо посетили и пре тачно две године када је тек био у припреми🍷
Петер Хандке, аустријски нобеловац, често посећује Велику Хочу и осећа посебну повезаност са српским народом на Косову и Метохији.
Старинска продавница у Великој Хочи, која некима међу нама буди сећања из детинства ♥️
Другог дана овогодишње посете Косову и Метохији осванули смо у Великој Хочи, где смо пред наставак пута посетили споменик убијеним и киднапованим Србима 🙏🏼♥️
Недалеко од Велике Хоче посетили смо манастир Зочиште који је посвећен Светим врачима/лекарима Козми и Дамјану чијим моштима смо се поклонили. Имали смо и среће јер смо стигли на један део Свете Литургије на којој су били само игуман Стефан и један монах… Врло посебна атмосфера, спокој и мир♥️
Манастир Зочиште се данас налази у потпуно чистом албанском месту. У септембру 1999. године Цркву Св. Врача Козме и Дамјана, након доласка немачких снага КФОР-а, припадници уЧк су минирали, а приликом експлозије уништене су многе вредне фреске, иконе и други предмети, као и српско гробље и околне куће мештана. Монаси су евакуисани у последњем тренутку…
Црква је обновљена у октобру 2004. године. За изградњу је коришћен камен старе цркве и нова је скоро идентична порушеној. Сада су црква и посед у специјалној заштићеној зони, ограђеној бодљикавом жицом. Испред се налази полицијски пункт где је и приликом нашег доласка био један полицајац…
Из Зочишта носимо посебан благослов Светих Козме и Дамјана као и поруку да није битно колико пута те руше, већ колико пута ћеш се поново дићи из пепела ☦️🙏🏼♥️
После манастира Зочиште упутили смо се ка царском граду Призрену…
Река Бистрица и поглед ка Богословији…
У Богословији нас је дочекао дивни отац Исидор, који нам је испричао причу страдања и васкрснућа Призренске Богословије…
Тамо се налази и биста Блаженопочившег Патријарха Српског Павла♥️
Благодаримо оцу Исидору на гостопримству и упознавању са и подсећању на детаље о Призренској Богословији🙏🏼
Ишавши ка Цркви Светог Ђорђа, прошли смо и поред Синан Пашине џамије у центру града, која је у 17. веку саграђена од камена порушене цркве Светих Архангела крај Призрена…
Чак и на призренској тврђави Каљаји стоји огроман знак такозване оскободилачке војске косова, која квари поглед на прелепи Призрен… Стиче се утисак да су највеће албанско историјско наслеђе на Косову и Метохији управо овакви споменици…
Црква Богородице Љевишке, још један сведок страдања, али и Васкрснућа…
Трагови гарежи од паљења гума у цркви током мартовског погрома 2004. година када је црква озбиљно скрнављена и оштећена…
Из Призрена, упутили смо се ка манастиру Светих Архангела надомак Призрена…
Искпристили смо прилику за јутарњи тренинг шута (баскет).
Манастир Светих Архангела из 14. века где је и гробна црква Цара Душана. Османлије га руше и камен користе за изградњу Синан пашине џамије у Призрену. Године 1998. постаје поново активан манастир, али већ 1999. бива поново паљен, што се поновило и 2004. током мартовског погрома…
Данас је манастир активан, постоји Душанов народни конак за поклонике, а најрадоснија чињеница је да се једна од две цркве обнавља ♥️
Из Светих Архангела кренули смо даље преко Шар планине, преко српске енклаве Штрпце на Шари…
Стигли смо до Прековца, у посету вредној протиници Светлани и Народној кухињи која брине о мноштву нашег народа у Косовском Поморављу.
Протиница Светлана нас је упознала са тренутним стањем Народних кухиња и као увек, наши пријатељи из Народне кујне дочекали су нас заиста домаћински и раширених руку, те смо имали прилике и да пробамо преукусну храну коју развозе и деле корисницима Косовског Поморавља.
Народне кухиње су заиста врло битан фактор за опстанак српског народа на Косову. Зато смо им у нашим хуманитарним акцијама помагали и помагаћемо уз Божију помоћ и убудуће.
Затим смо се упутили ка Грачаници… Посетили смо и манастирску продавницу, где се могу наћи разни производи, од поврћа, преко меда, све до ракије и манастирског пива…
Драго нам је што ове две расхладне витрине и даље служе нашем народу у Грачаници и околини. Њих смо донирали манастиру Грачаници у оквиру наше до сада највеће хуманитарне акције 2022. године…
Посетили смо и споменик MISSING у оквиру Културног центра Грачаница, који је посвећен киднапованим и несталим особама…
Наставили смо ка последње две дестинације другог дана и нашег овогодишњег путовања на КиМ… Овде се види део Бондстил базе, једне од највећих, ако не и највеће, НАТО базе у Европи…
Село Могила у Поморављу. Овде су биле неке од наших првих хуманитарних акција за породице на Косову и Метохији. Ради се о мешовитој средини. Дешавало се да у једној улици сретнемо деду са шајкачом, а у другој деду са кечетом…
Код породице Нојкић смо се присетили успомена на неке наше прве посете Косову и Метохији. Нојкићи су нам током многих наших првих акција доста помагали око организације на терену на чему смо им заувек захвални🙏🏼♥️
После Могиле, стигли смо у Партеш, где су нас чекали Стојковићи… Браћа Стојковић, најбољи млади хармоникаши на Косову и Метохији, имају 15 и 17 година, и били су нам за Видовдан ове године у Инзбруку у гостима 🪗 На зидовима више немају места за сва признања и захвалнице👏🏼
После Инзбрука, где су својим наступом одушевили публику, сада смо имсли прилике да их слушамо и у њиховом дому у Партешу♥️
У Инзбруку смо се договорили да ћемо узвратиту посету првом приликом. Испунили смо обећање а Стојковићи су нам приредили још једно вече за памћење и гостопримство како се само пожелети може♥️
После овога, иако је било већ касно а оба дана јако интензивна, кренули смо пуни позитивне енергије назад ка нашим кућама у остатку Србије, прешавши скоро 1.500 км током овог путовања.
Од 2009. помажемо нашем народу на Косову и Метохији, то је био и један од разлога за оснивање наше организације. Можда немамо акције у обиму неких других организација, али смо поносни на чињеницу да све и после 16 година и даље радимо добровољно и из чисте љубави према нашем народу и нашој Отаџбини и то потпуно транспарентно♥️
Током свих ових година схватили смо да је нашем народу на КиМ поред добијене помоћи много битније што их лично посећујемо и тако им показујемо да нису заборављени – и зато…
ВРАТИЋЕМО СЕ – ДОГОДИНЕ У ПРИЗРЕНУ 🙏🏼♥️
