Хоћемо да се предамо? – Е, нећемо!

..у раним јутарњим суботњим сатима представници Хуманитарне организације Срби за Србе и Радости Моја заједно са нашим пријатељима из прве српске царске престонице Скопља крећу пут јужних српских енклава где живи велики број српских породица буквално одсечени од остатка Србије. Прво село Доња Брњица које смо посетили уједно је и највеће српско село у пределу северно-источно од Приштине са преко 150 кућа. Ту смо обишли породице Поповић и Витковић.

Самохрана мајка Стана Поповић живи са троје деце Горданом (24), Гораном (23) и Александром (19). Деца успешно студирају у Косовској Митровици тако да смо у кући затекли само Александра и Стану. Породична трагедија која прати ову породицу јесте чињеница да им је отац (и муж) киднапован 1999.године од стране учк терориста и до данас се не зна његова судбина. Стана нам се пожалила да је обилазе многе сумњиве стране организације које обећају помоћ па никад не дођу, тако да је ова наша српска организација обећала помоћ у виду електричног шпорета и 4 кревета како би се искористио дограђени део куће за децу.

У разговору са мајком Станом и Александром Поповић испред њиховог дома

У истом селу обилазимо и породицу Витковић коју чине отац Предраг, мајка Сања, и деца Александар (7) и Анђела (3). Предраг од скоро ради и успева да са својом платом обезбеди основне потребе своје породице. Тренутно највећи проблем у овом домаћинству су лежајеви (3 ком.) и ормар па смо одлучили да исте и обезбедимо.

Предраг Витковић испред своје куће са СЗС и пријатељима

Пут настављамо ка Грачаници где заједно са оцем Бојаном обилазимо неколико српских села у централном делу Косова и Метохије. У Доњој Гуштерици обилазимо породицу Крстић на челу са оцем Љубинком, мајком Зорицом и децом Вадицом (18), Кристином (13) и Војиславом (15). Крстићи највећи проблем тренутно имају са купатилом – кога уистину и немају. За ову породицу испланирали смо комплетно опремање купатила са свим потребним материјалом а уз то обезбедили смо и 2 кревета и усисвач како би омогућили породици да се хигијена у кући подигне на знатно већи ниво.

Представник Радости Моја Теодор Михајловић у разговору са породицом Крстић

У следећем српском селу Рабовце обилазимо породицу Михајловић. Отац породице Миодраг је два пута киднапован од стране учк терориста и уз Божију помоћ два пута је успевао да им побегне што је по његовом признању оставило велики психички и душевни ожиљак па после неколико година опоравка јако тешко успева да се стара о својој породицу коју чине и његова супруга Дивна и деца Мирослав (23), Милош (18), Јелена (14) и ћерка Милена која је удата и не живи са њима. Мирослав је уз помоћ оца Бојана отишао у царску лавру манастира Дечани где ради. За Михајловиће обезбедили смо помоћ у виду 3 кревета, малог фрижидера и електричног шпорета.

Отац Бојан и Милош Голић са породицом Михајловић

Након Рабвца одлазимо у страдалничко српско село Старо Грацко код Липљана “познато“ по свирепом убиству 14 жетелаца 23. Јула 1999.године. Недавно, на гробљу у селу пронађена је нагазна мина која је скоро постављена од стране локалних шиптарских терориста као одговор на графите СНП Наши 1389 на локалној школи по речима житеља овог села. У селу обилазимо породицу Ајдуковић која живи у реновираном избегличком центру. Мајка Јелена заједно са децом Јованом (19), сином Јованом (12) и Саром (10) живи скромно у уређеном простору и уз помоћ осталих мештана овог села. За ову породицу обезбедили смо помоћ у виду веш машине, шпорета на дрва, кревета на спрат и комплета сто и столица.

Заједничка слика са породицом Ајдуковић

У истом селу планирали смо да обиђемо и породицу Здравковић која је била у Митровици у посети Дому здравља. За њих смо ипак обезбедили помоћ у виду кревета, сто и столице као и машине за прање веша. Здравковиће планирамо да посетимо следећи пут када будемо долазили у Старо Грацко.

Следећа породица коју смо обишли била је породица Станојевић из села Суви До. Отац Синиша и мајка Дијана живе у јако скученом простору са децом Тамаром (12), Миланом (10), Лидијом (8), Милом (6) и Исидором (2). У једној о прошлих акција помогли смо ову велику породицу са набавком веш машине али због нерешеног проблема са водом овог пута ћемо обезбедити један хидрофор који би повукао воду из бунара и тако решио један од много горућих проблема ове породице.

Игор Рашула у разговору са Станојевићима

У селу Угљаре у близини Приштине обилазимо породицу Столић на челу са оцем Дејаном, мајком Сунчицом и својом децом Анђелом (9), Иваном (6), Николом (3) и тромесечним близанцима Андрејом и Јованом. Породица има неколико коза и ситне живине која их некако прехрањује. Уз помоћ комшија и Епархије Рашко Призренске ова породица некако опстаје па смо зато одлучили да пре свега породицу Столић обезбедимо са 2 кревета и једним креветом на спрат за децу, великим бојлером, веш машином, великим плакаром и столицама. Свакако покушаћемо да у наредном периоду поново посетимо Столиће и помогнемо их са стварима за бебе која им је свакако преко потребна у овом тренутку.

Са породицом Столић у њиховом дому

Након посета породици Столић упућујемо се ка  општини Ново Брдо и народној кухињи Прековце где обилазимо наше пријатеље и уверавамо се у импозантне залихе хране која се тренутно налази у овој кухињи. Због мањка времена не стижемо да обиђемо деду Драгана у селу Зебинце у Новом Брду којем ће пријатељи из “Мајка девет Југовића“ ускоро уручити један кревет и сточић како би колико толико обезбедили његово једночлано домаћинство.

У недељу ујутру крећемо пут метохијских села Ораховца и Велике Хоче где испоручујемо већ набављену помоћ у виду два фрижидера, шпорте и веш машине коју су обезбедили пријатељи из наше братске организације Радости Моја. Након сусрета са оцем Марком у Хочи и краћег одмора у винарији Цара Душана коју је поклонио манастиру Дечани за производњу вина, посећујемо породице из ове две енклаве.

СЗС са оцем Марком и новинарком Драганом Зечевић у винарији Цара Душана

У Великој Хочи прва породица коју смо обишли били су Спасићи на челу са оцем Милошем, његовом супругом Зорицом и децом Јеленом (17), Симом (20) и баком Аницом. Испоручена је помоћ у виду једног фрижидера. И поред чињенице да Спасићи поседују неколико хектара обрадиве земље јако погодне за производњу вина нема сигурносних услова да то и раде, пре свега због чињенице да ће локалне шиптарске банде врло лако и брзо опустошити те винограде. Отац Милош помаже и ради у виноградима манастира Дечани док деца успешно студирају у Митровици.

Теодор са Спасићима и новим фрижидером у Великој Хочи

У близини обилазимо и породицу Накаламић коју чине отац Марко, мајак Сузана и деца Дамјан (11) и Анастасија (6). За њих је такође обезбеђена помоћ у виду фрижидера. Велики проблем за ову породицу представља чињеница да нису у могућности да обрађују своју земљу. Марко такође ради при имању манастира Дечани и помаже у процесу производње вина.

Отац Марко, Срби за Србе и породица Накаламић

Последња породица коју обилазимо у Великој Хочи била је велика српска породица Лукић коју чине отац Мирослав, мајка Јасмина, њихови синови Далибор (27) и снаја Милица, Младен (26) и снаја Јелена, и Ратко (21) који је до скоро студирао географију у Митровици али због материјалног положоја то више није у могућности. Такође, ту су и најмлађи чланови овог великог домаћинства Томислав и Радислав од по само годину ипо дана. Велики проблем Лукића представља простор у коме могу даље да живе и шире своје породице. Овог пута обезбеђена је помоћ у виду једне веш машине, а додатну помоћ за опремање дечије собе покушаћемо да обезбедимо у следећој акцији.

У разговору са породицом Лукић у Великој Хочи и предаја веш машине

Потом одлазимо у Ораховац где и завршавамо ову велику акцију са породицом Грковић – отац Славиша, мајка Душица живе заједно са синовима Стефаном (12), Лазаром (9), и Урошем (4) и баком Мирославом. Овој породици уручили смо електрични шпорет, но и поред тога потребна је додатна помоћ око уређивања куће пре свега крова који на неким местима попушта и прети да се сруши.

Заједничка слика са породицом Грковић у Ораховцу

Извор: www.srbizasrbe.net