28.06.2011.
Српска православна црква и српски народ обележавају Видовдан, верски и национални празник и 622. годишњицу сећања на страдање српске војске која је 1389. на Косову бранила своје земље и хришћанство од моћне Отоманске империје.
Централна манифестација прославе Видовдана, поводом 622. године од Косовског боја, одржана је у Грачаници и на Газиместану. Јутарњу литургију и парастос служио је патријарх српски Иринеј.
Патријарх је у Грачаници поручио да је Косово и Метохија благословена земља на којој има места за све људе добре воље, истичући да се мора учинити све да оно буде и остане српско као што је то било кроз читаву историју.
„Како можемо оставити земљу која је крвљу натопљена, како оставити земљу на којој се налазе наше највеће светиње и целог хришћанког рода, како оставити земљу без главе и срца и душе, зато смо и данас овде, на овај свети дан да покажемо свету, пре свега себи да смо ми неодвојиви део ове свете и благословене земље“, поручио је српски патријарх.
Патријарх Иринеј је запитао – како може Србија остати без Косова, остати и бити Србија.
Видовданској литургији у манастиру Грачаница присуствовало око 1.000 Срба из свих крајева Србије, али и из Црне Горе, Републике Српске и Македоније.
Литургији су присуствовали и принц Александар Карађорђевић, министар за Косово и Метохију Горан Богдановић, државни секретари у том министарству Оливер Ивановић и Звонимир Стевић, представници странака у Србији, као и личности из јавног и културног живота Србије.
Полиција Косова обуставила је саобраћај на регионалном путу Приштина-Гњилане, а порту Грачанице обезбеђивали су представници Еулекса и шведских војници из састава Кфора.
Видовданске свечаности су настављене доделом признања „Мајка девет Југовића“ породицама које имају четворо и више деце, а обележавање празника се завршава на Газиместану парастосом палим српским јунацима у Косовском боју 1389. године.
У београдској цркви Светог Марка служен је парастос страдалима, војницима и војсковођама, који су живот положили у борбама за слободу, одбрану и опстанак отаџбине. Свету литургију и парастос служили су отац Трајан и свештенство храма.
Присутни верници и свештенство молили су се за покој душе косовских јунака и српског цара Лазара, изгинулим 28. јуна 1389. године на Косову пољу.
Видовдан је обележен и код Споменика косовским јунацима у Крушевцу, уз присуство представника Министарства одбране, Војске Србије, града Крушевца, збратимљених општина из земље и иностранства.
Комеморативна свечаност поводом 622. годишњице боја српске војске против отоманског освајача одржана одавањем највиших државних и војних почасти косовским јунацима и кнезу Лазару.
Помен косовским јунацима одржан је и у средњовековном манастиру Раваница код Ћуприје, који служи владика браничевски Игњатије.
Ток битке
Косовска битка између српске и турске војске збила се на Газиместану код Приштине у уторак, 28. јуна 1389. године (15. јуна по старом календару).
Српску војску предводио је кнез Лазар Хребељановић, а чиниле су је и снаге његових сродника и савезника, док је на челу отоманске војске био султан Мурат Први са синовима Јакубом и Бајазитом.
Према историјским изворима, у првој фази битке, српска војска је потиснула противника. Српски витез Милош Обилић убио је султана Мурата. Упркос томе, султанов син Бајазит успео је да консолидује војску и крене у противнапад, у коме је заробљен и погубљен кнез Лазар.
После силовитог и трагичног судара, отоманска војска се повукла са бојишта и напустила Србију.
Први извори говоре о српској победи, а они који се јављају средином 15. века о боју без победника или српском пoразу. Због тога се сматра да је битка завршена највероватније српском победом или без победника, али по далекосежним последицама она заправо представља отоманску победу.
У српској историји Косовски бој представља прекретницу после периода успона под владарима из династије Немањић, а у колективном сећању српског народа симболизује слободу, отпор туђину, неговање патриотизма, националног идентитета, витештва и херојства.
Извор: www.rts.rs