Просечно домаћинство двочлано. –У чак 11 насеља нема ниједног становника, а мање од 100 становника живи у 975 места углавном у јужној и источној Србији.
У протеклих девет година, колико је прошло од последњег пописа становништва, Србија је изгубила 377.335 становника. Број становника у Србији, како је речено на јучерашњој конференцији за новинаре, износи 7.120.666 што је за пет одсто мање у односу на претходни попис.
– Готово 300.000 становника изгубили смо због негативног природног прираштаја. Такође, мање нас је због одсељавања из Србије, али и због бојкота пописа од стране Албанаца у Бујановцу, Прешеву и Медвеђи – објаснио је Драган Вукмировић, директор Републичког завода за статистику на јучерашњој конференцији за новинаре поводом представљања прелиминарних резултата пописа становништва одржаног у првој половини октобра. Број становника повећан је једино у Београдском региону (четири одсто), док је највећи демографски пад забележен у јужној и источној Србији (11,5 одсто мање). Број становника мањи је у чак 146 општина, а већи у само 22.
У чак 11 насеља, која и даље постоје, нема ниједног становника, а мање од 100 становника живи у готово 1.000 (975) места углавном у јужној и источној Србији.
– Када добијемо званичне податке знаћемо ко живи у овим насељима, која су углавном старачка. Пре девет година просечан становник Гаџиног Хана или Црне Траве имао је чак 55 година. Сада ће подаци сигурно бити још алармантнији – каже Љиљана Ђорђевић, шеф одсека за попис при РЗЗС.
Нишка општина Пантелеј бележи највећи раст броја становника. Од 17 београдских општина мањи број становника забележен је у шест: Врачар, Стари град, Савски венац, Нови Београд, Сопот и Лазаревац.
Укупан број лица која бораве у иностранству је 294.045, а овај податак добијен је искључиво на основу изјава чланова њихових породица, за разлику од претходног пописа када су се грађани у иностранству попуњавали пописне обрасце у амбасадама, конзуларним представништвима или црквама.
Највећи број лица која бораве у иностранству је из Неготина (12.427), Петровца на Млави (10.282), Новог Пазара (8.831), Пожаревца (8.533)…
Иако је број домаћинстава смањен и пао је испод 2,5 милиона (2.497.187), број станова је порастао и износи 3.243.587. Просечно домаћинство чине само 2,2 члана, за разлику од пређашњих 2,5 члана. У Београду је основано шест одсто више домаћинстава, док је у јужној и источној Србији за исти проценат смањен број домаћинстава. У односу на претходни попис, број станова опао је само у Севернобанатској, Топличкој и Пчињској области, а највише је порастао у Јужнобачкој (18,9 одсто) и Београдској области (17,2 одсто).
Број стамбених објеката највише је смањен у Трговишту, Куршумлији и Житорађи, а повећан у Чајетини, Новом Саду и Нишу (општина Пантелеј). Највећи број привремено присутних лица борави у Новом Саду (18.856) и београдским општинама Нови Београд (9.018) и Звездара (8.608).
Из Завода за статистику поручили су јуче да је почела исплата дневница пописивачима и општинским инструкторима.
– Сарадници 120 општина исплаћени су у потпуности. Надокнада за пописиваче била је у просеку 22.000 динара, а за општинске инструкторе око 30.000 динара – изјавио је јуче директор Вукмировић.
Извор: www.politika.rs