|| ФОТО ГАЛЕРИЈА || РАЧУНИ + ПОТВРДЕ || DEUTSCH ||
Породицу Костовић из села Љуљац код Новог Пазара смо први пут посетили у јануару 2020. године после завршне посете наше хуманитарне акције за породице на Косову и Метохији коју смо спровели у лето 2019. године. Костовиће чине: деда Момир (84), баба Гаврила (85), отац Драги (58), мајка Радованка (55) и деца Милош (25), Миљан (14), Тања (13), Иван (12), Данилo (7), Лука (6), Анђела (4) и Кристијан (2), као и друга баба, Радованкина мајка која се после смрти мужа доселила код њих пре пар месеци.
Нико није запослен. Живе од укупно 70 евра дечијег додатка и 180 евра пензије месечно. Баве се пољопривредом за своје потребе, сеју пшеницу, а кад има посла, косе 3-4 хектара детелине или помажу у следећем месту у сечи дрва за коју добијају 20 евра дневно. Имају две краве, пет свиња, неколико прасића, козу и нешто од живине, а скоро су набавили неколико оваца које су се ојагњиле. Кућа и двориште су им били у лошем стању, али им је наша братска организација „Срби за Србе“ током 2020. обезбедила изолацију за кућу и комплетну нову столарију, као и дренажу и бетонску стазу око куће, што је већ знатно побољшало стање њихове куће, чију унутрашњост се труде да одржавају.
– Овако је купатило изглед ало приликом наше посете у јануару 2020. –
Након прве посете овој породици, решили смо да им реновирамо купатило које је било у катастрофалном стању, као и да мајци Радованки олакшамо кућне послове и у ту сврху јој помогнемо куповином машине за прање судова. Већи део финансијских средстава за ту намену смо крајем маја 2020. у рекордном року од само неколико дана сакупили уз помоћ преко 40 донатора широм света, док смо остатак који је био птребан покрили из нашег Фонда за помоћ угроженим породицама у Србији. У том периоду је скоро цела Европа била завторена због пандемије вируса ковид-19 што је умногоме отежавало организацију и спровођење ове акције у дело. У сталном контакту са оцем Слободаном Ђорићем и нашим пријатељима из Новог Пазара покушавали смо да нађемо мајсторе који би изводили радове у купатилу Костовића. Међутим, због посебно лоше ситуације у Новом Пазару проузрокованом пандемојом, мајстори су по само благом побољшању ситуације били пребукирани и преоптерећени, јер су сав посао који су померили због вируса морали да надокнаде.
– Никола Пајић из предузећа „Салон керамике Пајић“ и Стеван Јаношевић, преседник СПОЈИ-Србија, 23.12.2020. –
– Мали Костовићи са донираним материјалом за купатило из Салона керамике Пајић који смо испоручили 23.12.2020. –
Но, Богу хвала, почетком децембра 2020. јавили су се водоинсталатер Мирољуб Плавшић и керамичар Радоица Раковић, који су посведочили да знају честиту и добру породицу Костовић и да ће издвојити времена како бисмо им завршили купатило. Одмах смо ступили у контакт са пријатељима из Салона керамике Пајић из Шетоња крај Петровца на Млави, који су још раније најавили да ће донирати плочице, лепак и фуг-масу за купатило Костовића, те су нам значајно изашли у сусрет и донирали материјал у вредности од 312 евра на чему смо им неизмерно захвални. Радови су почели средином децембра, када су наши чланови из огранка у Србији одвезли материјал у Љуљац, а затим смо чекали док радови буду завршени и у међувремену се припремали за завршну посету Костовићима.
– Средином децембра, радови су већ били у току а завршени су уочи Божића –
– Паковање пакетића вече уочи поласка 8. јануара 2021. –
Неколико дана пред полазак, а током Божићних празника, јавили су се људи доброг срца из Петровца на Млави и околних места, који су донирали играчке, одећу и обућу за мале Костовиће, а пред сам полазак набавили смо и машину за прање судова.
Укупна вредност помоћи износи 2.113,49 евра, док су трошкови пута, слаткиша и грицкалица и других трошкова износила 115,57 евра.
– До плафона напуњен ауто пред полазак ка Н. Пазару 9. јануара 2021. –
А ево шта су о завршној посети Костовићима написали Стеван, председник СПОЈИ-Србија, и наши саборци Снежана, Илија и Урош:
Вече пре поласка на акцију, 8. јануара 2021. године, другог дана Божића, смо се окупили да у ауто утоваримо машину за судове, коју смо пар дана раније купили, као и део џакова са одећом и обућом коју су нам људи добре воље донирали током празника. Сакупљено је више од 20 џакова, који нажалост нису могли сви да стану у кола. Оне у којима је било играчака и слаткиша смо дали Снежи да направи пакетиће за дечицу, док смо се Урош, Илија и ја трудили да што више ствари ставимо у ауто. Пуни елана очас посла смо завршили планирано и тако уштедели на времену, па је тако ујутру остало само да кренемо.
– Снежана, Стеван, Урош и Илија у Старој Павлици –
Тачно по договору у 7 часова смо се окупили испред цркве Светог Петра и Павла у Великом Лаолу и уз Божији помоћ кренули на пут. Већ у старту пут је био изазован јер је тог јутра почео да пада снег, али то нас није омело нимало и стигли смо у Свилајнац где смо сипали гориво, доручковали и кренули даље пут Шумадије пролазећи кроз Крагујевац, само срце, Гружу, а онда смо преко Краљева кренули ка нашим коренима и старом Расу. Застали смо по још једно окрепљење, овог пута духовно, у манастиру Жича. И ако је, због реновирања, био без своје препознатљиво јарко црвене боје ипак је одавао топлину и угрејао наша срца у овом хладном зимском јутру. То све као да је било увод у оно најлепше што нас је чекало.
 |
 |
– Сусрет са мајсторима Мирољубом Плавшићем и Радоицом Раковићем и исплата новца за послове у купатилу –
На самом улазу у планинске пределе око Ибра, на једном од брда смо угледали дворац Маглич и застали да се сликамо. Имали смо жељу и да се попнемо, али због временских услова смо то оставили за неку другу прилику јер нас је доста тога још чекало. Крстарећи дуж обе стране Ибра, уживали смо у прелепом погледу на шуме прекривене снежним прекривачем, било је то право освежење и рај за очи. У намери да што више светиња обиђемо кренули смо у потрагу за Старом Павлицом, по неким предањима можда и најстаријом црквом, али нас је пут навео у погрешном правцу. Није нас то омело јер смо били одлучни да је нађемо и нисмо се покајали. Када смо је угледали на врху једног брдашца тако малену, а ипак тако поносну и горду како одолева вековима с чаробним погледом дуж Ибра, остали смо сво четворо без текста. Уживали смо неко време у свим чарима тог благословеног тренутка и у знак захвалности Богу што нам је пружио шансу да доживимо ово, упалили смо свеће за здравље и свако добро нашег народа и свих нас и наставили даље ка Рашкој.
Ипак смо се сви још по који пут осврнули уназад за Павлицом са осмесима на лицима. Не дуго затим смо прошли поред Рашке и са великим нестрпљењем продужили ка Новом Пазару. У порти цркве Светог Николе угледали смо, некима, добро познато лице оца Слободана Ђорића који нам је 2019. по повратку са хуманитарне акције на Косову и Метохији и скренуо пажњу на породицу Костовић. С њим су били и мајстори који су помогли да се ова акција приведе крају, па смо сви заједно кренули ка ресторану где смо уз нешто опуштенију атмосферу завршили појединости око плаћања радова. Ту нам се придружио и Милош Костовић који је донео рачуне из продавница у којима смо набављали материјал за купатило. Уз пиће и пријатан разговор, разменили смо утиске са пута, о радовима и након кратког одмора се растали са оцем и мајсторима и са Милошем кренули ка Љуљцу.
– Драги и Милош Костовић са машином за прање судова –
Свратили смо само још до продавнице да купимо још слаткиша и грицкалица како бисмо допунили пакетиће. На путу ка породици Костовић прошли смо кроз родно село нашег највећег свеца, Светог Саве, Мишчиће, одакле почиње успон ка Голији, предели су све лепши и бајковитији, а поглед све посебнији, у једном тренутку као да смо имали цео Рас на длану. Уз мало мука због клизавог и снежног пута који је притом и узбрдица, угледали смо дом Костовића. Наш крајњи циљ је био близу, а узбуђење све веће. Већ на самом улазу у двориште су нас чекали Миљан и Иван, а после кратког срдачног поздрава отишли су да заврше свакодневне обавезе око животиња уз обећање да ће нам се убрзо придружити.
 |
 |
 |
 |
Ми смо кренули са изношељем ствари, а Урош и Илија су прво изнели пакетиће за децу које смо им одмах уручили. За то време су домаћини Милош и његов отац изнели машину за прање судова којој се највише обрадовала мајка Радованка. Наша Снежа је одмах преузела на себе задатак да јој објасни како функционише све. Након тога смо сви заједно сели за сто и уз ракијицу и мезе сабирали утиске. Домаћини су нас дочекали са пуном трпезом и заиста нас изненадили, а мало и довели у незавидну ситуацију јер знамо колико њима храна значи и колико им је потребно сваког дана јер их је 13-оро у домаћинству.
 |
 |
– Мајка Радованка са машином за прање судова, која ће јој доста олакшати кућне послове, и Снежана – Мала Анђела –
Док смо ми приводили крају још нешто од папирологије што је остало, из друге собе се зачула граја. Нисмо могли да одолимо, а да не завиримо. Имали смо шта и да видимо, пакетићи су увелико били отворени и играчке су биле свуда, а осмехе на лицима дечице ћемо заувек носити у сећању и у нашим срцима. Пошто су се сада већ опустили и нису више бежали од камере, млађи укућани су се спонтано убацили у причу док смо снимали Милошеве утиске о купатилу и изнели неке своје мисли о свему што смо им приредили. Након тога су Снежу и Стевана одвели код оваца, где су били своји на своме, не можеш доћи до речи од њих, не знаш кога пре да слушаш. Било нам је пуно срце, а сада ни ми нисмо скидали осмехе са лица. А затим, у повратку кренуло је грудвање, Стеван се нашао на мети свих, а убрзо је морао и да се преда али како је рекао – ово му је био један од најдражих пораза јер је дуж планина одјекивао смех и велике и мале деце. Можда је коментар мајке Радованке, док су мали Костовићи са Стеваном играли карте, најбоље описао све то: „Боже, они као да су сваки дан са Стевом.“
– Тања и Миљан са књигама и Српсим јунацима –
Да бисмо овај диван чин завршили успешно, након тих дивних речи нажалост смо морали да кренемо ка преноћишту јер је почео опет да пада снег. Након преспаване ноћи, пуни утисака смо, по већ договореном плану, кренули ка Петровој Цркви на јутарњу Литургију и поновни сусрет са оцем Слободаном. Ту шта смо све доживели… За то вреди живети!
 |
 |
На самом крају Литургије отац Слободан нас је свима представио и захвалио се целој организацији на помоћи, такву част нисмо имали прилике да доживимо у скорије време, а овим путем вам преносимо у нади да ћете и ви осетити сву лепоту тог геста и величину оца Слободана. Ми нисмо нашли довољно јаку реч да се захвалимо, осим жеље коју смо сво четворо изнели у глас, да једва чекамо да опет дођемо на ово свето српско место, које је иначе и најстарија црква на Балкану и потиче из 8. века. Као да сам осећај бити у овом вишевековном симболу хришћанства није био довољан, морало је ово место и на тај још посебнији начин бити урезано у нашим срцима и души.
 |
 |
– Мали Костовићи у игри са Стевом – Илија испред Петрове цркве следећег дана –
После кратке шетње по центру Новог Пазара и пар слика дошло је време да се опростимо и кренемо ка својим домовима. Тешка срца, али с вером да ово није крај већ један од многих почетака. На повратку ка кући, успели смо да обиђемо Ђурђеве Ступове, изазов је био попети се уз сав онај снег и лед али је вредело. Као оне речи чувене песме до небеских висина под којим остаје све оно мање важно. Тај спокој који лебди изнад свих осталих светих места у околини и обасипа их неком благодати је нешто непроцењиво. Још једно такво место је било део нашег пропутовања – манастир Студеница. Као тачка на латинично слово „i“ је дошло ово велелепно здање задужбине Немањића и посебна атмосфера која га окружује. О самој историји нам је срдачно говорио кустос овог манастира коме смо у знак захвалности поклонили наш часопис „Споји!“ у знак сећања на нашу посету.
– Са оцем Слободаном у Новом Пазару –
– Овако се поштује дијаспора! Знак захвалности дијаспори за помоћ и подршку за време пандемије –
На крају, свима је остао осећај да се све оно што смо доживели током посете овом предивном делу наше лепе Србије и још дивнијој дечици која су нам у живот унела неке нове видике, вратиле веру у боље сутра, не може се речима описати већ једино можда може стати у једну реченицу деде Момира Костовића: „Помогли су нам и други, али нико није оволико окренуо главу за нама и усрећио оволико нашу дечицу, Бог нека вас чува и само вам добро дадне.“ А сузе у његовим очима су најбољи показатељ да само оне најискреније и најчистије емоције спајају људе и бивају препознате.
– Ђурђеви ступови у Старом Расу –
– Студеница –
– Са кустосом манастира Студеница –
У име породице Костовић још једном захваљујемо свим донаторима и људима доброг срца на свој подршци, јер без ње не би било могуће да помогнемо ову многобројну и храбру породицу, а ни друге којима помажемо колико је у нашој моћи на територији Балкана. Посебну захвалност дугујемо оцу Слободану Ђорићу за помоћ у координацији на терену и за саму препоруку да помогнемо Костовићима, као и на сталном гостопримству кад год смо посетили Нови Пазар. Такође Салону керамике Пајић из Шетоња, као и предузећу „Морава Бетон“ из Великог Лаола које нам је уступило возило за превоз донираног материјала до Костовића средином децембра, затим Удружењу жена из Ћовдина и породицама Јовановић и Николић из Великог Лаола, Панић. Рајић-Милетић и Савић из Петровца, Јевремовић из Трновча и Николи из Везичева, на донацијама у виду играчака, одеће, слаткиша и нешто судова, али и свим будућим подржаваоцима и донаторима, у нади да ће их бити све више и да ћемо спојеним снагама моћи да помогнемо што више породица у невољи.
СПОЈЕНИ СМО ЈАЧИ!
- УКУПНА ВРЕДНОСТ ПОМОЋИ: 2.113,49 (укљ. 312,00 евра донације Салона керамике Пајић)
- ТРОШКОВИ:
– Путни трошкови (гориво и путарине) (за пут испоруке материјала и завршну посету: € 86,17
– Банкарски трошкови трансакције средстава за куповину помоћи: € 3,90
– Слаткиши и грицкалице: € 25,50
ТРОШКОВИ УКУПНО: €115,58
- УКУПНА ВРЕДНОСТ АКЦИЈЕ: € 2.229,06
Уколико и Ви желите да дарујете добровољни прилог за помоћ социјално угроженим породицама на Косову и Метохији, то можете учинити 365 дана у години путем једног од следећих начина:
МОГУЋНОСТИ ДОНИРАЊА
1.) SPENDENKONTO – EU & Schweiz (ohne Spesen):
Jugendverein SPOJI
IBAN: AT48 2050 3033 0067 8129
BIC: SPIHAT22XXX
Zweck (сврха): Spende Familien in HR / SRB / KiM / Tirol …
2.) PAY PAL DONATE (трошкови / Spesen: 3,40% + 0,35€):
3.) FACEBOOK DONATE (без трошкова / ohne Spesen):
Уколико желите да на Фејсбуку покренете сакупљање донација за акције СПОЈИ-а (нпр. поводом Вашег рођендана, …) то можете учинити путем следећег линка (уколико сте корисник Фејсбука):
https://www.facebook.com/fund/spoji.org/
