Планина Цер, поприште једне од најважнијих битака у српској историји, остала пуста и закоровљена. Зашто за оснивање планираног историјског комплекса није добијена локацијска дозвола?
ШАБАЦ – Историјска планина Цер, на пола пута између Шапца и Лознице, где се одиграла једна од најзначајнијих битака у Првом светском рату, тавори пуста и закоровљена. Иако се приближава стогодишњица славног боја, не постоје било какве назнаке о активностима у сусрет важном догађају!
Подсетимо, за само четири августовска дана 1914, на Церу је погинуло 17.000 Срба и 24.000 аустроугарских војника. Завршне операције битке, коју и данас све престижне војне академије изучавају као пример изванредне вештине и храбрости, догодиле су се на врху планине, где се данас налази само Планинарски дом…
– Од када је,1928 краљ Александар подигао спомен-костурницу, ништа осим тог планинарског дома није ни саграђено – каже протојереј Хаџи Војислав Петровић, један од малобројних посвећеника који на Церу приводи крају подизање цркве-брвнаре. – Владика Лаврентије и Јавно правобранилаштво у Шапцу залагали су се за оснивање историјског комплекса, али локацијска дозвола није добијена.
По његовим речима, осим обележавања лубилеја – што није тешко спровести у дело – неопходна је заштита и уређење Цера, јер се на планини налазе и остаци средњовековних утврђења: Косанин град и Тројанов град. Претворени су у рушевине и о њима нико не брине, иако би могли да буду значајна туристичка одредишта…
– Удружење „Свети Симеон Мироточиви“, заједно са грађанима и љубитељима Цера, улагало је конкретне напоре и, у више наврата, предузимало акције чишћења планинског врха. Међутим, депоније се поново појављују на истим местима, а надлежне институције упорно ћуте – истиче Петровић, уверен да би овој планини, али и читавом шабачком крају помогли изградња саобраћајница и стаза за рекреативце, као и одржавање и заштита шума по којима је Цер препознатљив.
Јер, ова планина са нетакнутом природом – надомак два града – лако би се нашла на туристичкој путањи, поготово што се на њој налази и викендашко насеље „Водице“, у којем Шапчани радо налазе спас од летњих врућина и проводе снежне зимске дане.
Петровић се већ обраћао градоначелницима Шапца и Лознице, Милошу Милошевићу и Видоју Петровићу, те писао Министарству културе и регионалном Заводу за заштиту споменика културе у Ваљеву, које газдује свим споменицима и у шабачком крају. Међутим, одговора нема ни са једне стране, а Цер полако одбројава дане до јубилеја…
МАНАСТИРИ и ОБИЛИЋ
Планина Цер лежи на надморској висини од 687 метара, а од Шапца је удаљена 35 километара. Добила је име по стаблима цера, а богата је боровницама, шумским јагодама и печуркама, па представља рај за планинаре и све љубитеље природе. Овде су и врло значајни манастири: Чокешина, Криваја, Радовашница и Петковица, док из поцерског села Милошевац потиче и Милош Обилић, за којег се верује да је саградио манастирску цркву у Чокешини, посвећену Рођењу пресвете Богородице.
ТРОЈАНОВЕ ЋЕРКЕ
Са Цера је потекла и легенда о цару Тројану и његових пет ћерки: Косани, Ковиљки, Види и Соки, по којима су имена добили Соко-град, Ковиљача, Видин град и Косанин град. Петој ћерки не зна се ни име, ни где је њен град…
Извор: www.novosti.rs