СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ОМЛАДИНА ИНЗБРУК

СПОЈИ

СПОЈИ испоручио 14. помоћ српском народу на Косову и Метохији

~ Чланови и пријатељи СПОЈИ-а испред манастира Грачаница ~

|| ФОТО ГАЛЕРИЈА и РАЧУНИ ||

У суботу и недељу, 15. и 16. августа 2015. лета Господњег, Српска православна омладина Инзбрук – СПОЈИ посетила је Косово и Метохију у оквиру нове хуманитарне акције за социјално угрожене вишечлане српске породице на светој српској земљи.

У оквиру ове хуманитарне акције СПОЈИ-а у чијој припреми и реализацији нам је помогла братска организација Покрет косовски божури испоручена је 14. хуманитарна помоћ за укупно 9 српских породица и три (3) српске школе у општинама Клокот-Врбовац, Грачаница и Штрпце у укупној вредности од 2.580,00 евра, док је на путне трошкове укупно потрошено 114,00 евра.

~ Допремљена помоћ породици Рајковић ~

Прва станица овогодишње хуманитарне акције на Косову и Метохији била је општина Клокот-Врбовац где смо помогли укупно пет (5) породица: Рајковић, Радић, Ђузић, Москић и Мирковић.

Осмочлану (8) породицу Рајковић из села Клокот смо обишли као прву: деда Бора (1950), баба Душанка (1953), отац Саша (1974) и његов брат Дејан (1983), супруга Виолета (1983) и деца Јована, Никола и Марија (сви 2009). У породици нико није запослен, баве се пољопривредом и примају месечни дечији додатак у висини од 7.000,00 динара (око 60,00 евра).

~ Крштење тројке Рајковића ~

У тренутку када смо их посетили били су присутни Саша Рајковић, отац деце, и деда Бора. Рајковићима смо помогли куповином шпорета на дрва у вредности од око 300,00 евра.

~ Допремљена помоћ породици Радић ~

Следећа породица коју смо обишли била је осмочлана (8) породица Радић из села Клокот: деда Миливоје (1951), баба Душка (1948), отац деце Небојша (1976), мајка Ивана (1984) и деца Дарко и Дејан (обојица 2005), Немања (2008) и Јован (2012). У породици нико није запослен и не примају никакву помоћ од државе. Ивана је болесна, има измештене пршљенове, тако да јој дизање тежих предмета није дозвољено, што отежава рад у кући и са децом.

~ Мали Радићи се играју у својој улици ~

За сада смо Радићима помогли куповином веш машине и основних намирница у укупној вредности од око 300,00 евра, како би им бар мало олакшали тежак живот. Највећи проблем им представља недостатак купатила, те воду за купање ваде из бунара. Незамисливо је да неко у 21. веку у Европи нема купатило, а можемо сви само замислити како им је зими. Зато ћемо покушати да породици Радић уз подршку добронамерних људи и организација обезбедимо материјал за купатило, како би деца имала основне услове за живот и хигијену.

~ Допремљена помоћ породици Ђузић ~

Трећа породица коју смо обишли у општини Клокот-Врбовац била је деветочлана (9) породица Ђузић из села Могила: деда Јован (1954), баба Радмила (1958), отац Ивица (1979), мајка Јасмина (1982) и деца Александар (2001), Бобан (2003), Душан (2005), Синиша (2010) и мала Јелена (2012).

У породици нико није запослен, баве се пољопривредом и примају месечни минималац од 11.000 динара (око 90,00 евра). Ивица повремено обрађује туђа поља и помаже другим породицама у пољопривреди за дневницу која није довољна да се изађе из тешке материјалне ситуације.

Ђузићима смо помогли куповином шпорета на струју и основних намирница у укупној вредности од око 300,00 евра.

Затим смо обишли петочлану (5) породицу Москић из села Клокот: отац Синиша (1968), мајка Александра (1979) и деца Драгана (2003), Драган (2005) и Никола (2009).

~ У разговору са Москићима ~

И у овој породици нико није запослен. Баве се пољопривредном у личне сврхе и примају месечну социјалну помоћ од 7.000,00 динара (око 60,00 евра) и месечни дечији додатак од око 8.000 динара (око 70,00 евра).

Москићима смо помогли куповином великог замрзивача и основних намирница у укупној вредности од око 300,00 евра.

~ Допремљена помоћ породици Москић ~

У општини Клокот-Врбовац смо као последњу породицу обишли Мирковиће који броје шест (6) чланова. Њима је уручена новчана стипендија за децу у висини од 180,00 евра, коју редовно уплаћују чланови СПОЈИ-а у склопу пројекта „Кумство за децу на Косову и Метохији“, који је покренут од Светосавске омладине из Беча.

~ Једна од учионица ОШ Свети Сава у Клокоту ~

У општини Клокот-Врбовац смо такође обишли и три школе, којима смо овом приликом допремили по пет (5) фудбалских лопти за наставу физичког, а које су дониране од аустријског фудбалскох клуба из Ахенкирха (Achenkirch) у Тиролу. Обишли смо Основну школу Свети Сава у Клокоту која тренутно броји 101 ђака, Основну и средњу школу Марко Рајковић у Врбовцу која броји 180 ђака и Основну школу Младен Марковић у Витини коју похађају 24 ђака .

~ Уручење лопти директорима школа у Врбовцу и Витини ~

Након општине Клокот-Врбовац наставили смо ка Грачаници где смо помогли две (2) породице и искористили прилику да присуствујемо вечерњој служби у манастиру Грачаница.

~ Достава помоћи породици Васић ~

Прва породица коју смо обишли у Грачаници била је петочлана (5) породица Васић: деда Миодраг (1932), отац Синиша (1969), мајка Живка (1973) и деца Слађана (1995) и Благоје (1998). Нажалост су и у овој породици сви незапослени. Примају месечно око 70,00 евра социјалне помоћи и око 90,00 евра минималац.

~ Допремљена је помоћ породици Васић ~

Породица Васић изразила је жељу да јој купимо шпорет на струју и основне намирнице, што смо и учинили у укупној вредности од око 300,00 евра.

~ Бранка Симић са малим Матејом ~

Друга породица коју смо посетили у Грачаници била је четворочлана (4) породица Симић: отац Милан (1966), мајка Бранка (1981) и деца Тамара (2001) и мали Матеја (6 месеци). Ово је била једина породица коју смо током ове посете на Косову и Метохији посетили у којој неко од чланова има стално запослење. Милан ради на радију Грачаница, док Бранка ради у Дому здравља. Примају материњски додатак од 6.000,00 динара месечно (50,00 евра).

~ Купатило Симића је у јако лошем стању и није увек функционално ~

Симићи имају сличан проблем као и породица Радић из Клокота, јер такође не могу да се купају у нормалним условима. Купатило им је оронуло и немају стално воде, тако да деца морају да се купају у кориту у дворишту. Нема говора о томе да то зими представља велики проблем, те ћемо се потрудити да и њима обезбедимо нормално купатило.

~ Допремљена помоћ породици Симић ~

Они су овом приликом, с обзиром да смо имали ограничена средства по породици, изразили жељу да им купимо 5 метара дрва за огрев, основне намирнице и опрему за бебу у укупној вредности од око 300,00 евра.

Затим смо у Грачаници присуствовали вечерњој служби у истоименом манастиру након које нас је отац Бранислав (Секулић) детаљно упознао са пројектом који покушавају да реализују, а то је православна библиотека при ОШ „Краљ Милутин“ у Грачаници у којој би се вршила и настава веронауке. С обзиром да је то пројекат од великог значаја за наше младе нараштаје, покушаћемо колико је у нашој моћи да подржимо овај пројекат у нади да ће нам се прикључити и наше братске организације и људи добре воље широм света.

~ Просторија у ОШ Краљ Милутин у Грачаници која је предвиђена за православну библиотеку  ~

Наредног дана, у недељу, 16. августа, упутили смо се ка српској енклави Штрпце на Шар планини која је окружена албанским селима. Тамо смо помогли две (2) породице и обишли смо ски центар на Брезовици који је од огромног значаја за опстанак српског народа на Шар планини.

~ Кућа у којој Стојковићи живе као подстанари ~

Прва породица у Штрпцу коју смо посетили била је породица Стојковић са Брезовице, која броји четири (4) члана: отац Бобан (1977), мајка Радица (1981) и синови Симон (2009) и Николај (2011). Ни у овој породици нема запослених, примају дечији додатак од 5.500,00 динара (око 45 евра), а уз то им делимично помаже Бобанова мајка из Лесковца пензијом од 25.000,00 динара (око 210 евра). Живе као подстанари и плаћају кирију од око 70,00 евра месечно.

~ Допремљена је помоћ породици Стојковић ~

Њима смо помогли куповином усисивача, пегле, миксера и малог фрижидера који ће стићи у наредних неколико дана, јер га српска продавница у Штрпцу није имала на стању. Купљена је помоћ у висини од око 300,00 евра.

~ Допрема шпорета породици Прибичевић ~

Затим смо посетили и четворочлану (4) породицу Прибичевић, такође са Брезовице: отац Стеван (1967), мајка Јасмина (1979) и ћерке Тамара (2001) и Теодора (2004). Међу Прибичевићима нико није запослен. Стеван покушава да проналази посао, тако да ради повремено када нађе било какав посао. Примају социјалну помоћ од 9.000,00 динара (75 евра) и дечији додатак од 5.500,00 динара (око 45 евра) месечно.

~ Допрема шпорета породици Прибичевић ~

Стеван је иначе родом из Двора на Уни, у Крајини, из које је 1995. године морао да побегне са читавом породицом због „Олује“. Један део његове породице живи у централној Србији, само отац се вратио у Крајину, док је Стеван завршио на Шар планини, у Штрпцу, где је упознао супругу Јасмину.

~ Испред колективног центра где Прибичевићи тренутно бораве ~

Они тренутно још живе у колективном центру на Брезовици, окружени Албанцима, али ће се ускоро преселити у приземну кућицу у Штрпцу коју им је саградила општина. Пошто су изразили жељу да им купимо већи пећ на дрва, како би могли зими да се греју у ново ј кући, помогли смо им куповином поменутог шпорета као и основним намирницама у укупној вредности од око 300,00 евра.

~ Интервју са Слађаном Николчевићем, директором ски центра на Брезовици~

За сам крај нове хуманитарне акције за српски народ на Косову и Метохији посетили смо ски центар на Брезовици, који је за време Југославије важио за један од најпосећенијих зимских центара на Балкану. Данас је још увек у власништву државе Србије, али окупаторске албанске власти покушавају по сваку цену да ка присвоје, а уколико би се то десило то би имало фаталне последице за српско становништво на Шар планини – највероватније би то значило потпуно економско гушење Срба на том подручју и њихово протеривање.

~ Владимир Влајић, један од оснивача СПОЈИ-а, са Марком Богосављевићем и Стефаном Поповићем, подржаваоцима СПОЈИ-а, на Брезовици ~

Током ове хуманитарне акције, покушавали смо колико је то било могуће да хуманитарну помоћ купујемо у српским продавницама, али пошто их је све мање у јужном делу наше свете земље то нам нажалост није увек било могуће. Поред веома тешког живота Срба на Космету, који се свакодневно боре за преживљавање, уз тренутну колико-толико мирну, али напету, ситуацију са албанским комшијама, највећи проблем је дефинитивно недостатак српских економских центара који би омогућили стално запослење и прехрањивање многих српских породица.

~ Једна од жичара ски центра Брезовица на Шар планини ~

Зато је од изузетног значаја да држава Србија свим средствима покуша да задржи неколико преосталих српских предузећа која одржавају малобројни српски народ у јужној окупираној српској покрајини и да не калкулише и тиме понови круцијалне грешке из прошлости које су скупо коштале наш народ на вековним огњиштима на Балкану!

Српска православна омладина Инзбрук – СПОЈИ овом приликом захваљује свим члановима, донаторима, пријатељима и свим људима добре воље, без чије подршке не би било могуће спровести у дело ову хуманитарну акцију, а СПОЈИ је од свог оснивања 2009. године до сада испоручио помоћ вредну преко 30.000,00 евра за српски народ на Косову и Метохији. Посебну захвалност дугујемо нашем пријатељу Милошу Стојковићу из покрета Косовски Божури, који нам је са својим саборцима помогао у припреми и реализацији овог подухвата, као и представницима општина Клокот-Врбовац, Грачаница и Штрпце који су нас домаћински угостили и били нам најбољи водичи. Обрадовала нас и чињеница да нам се у овој акцији придружио и Стефан Поповић из Аустралије, млади спортски коментатор, глумац (Бићемо прваци света) и уредник српског радија у Мелбурну, који нам је тако пружио подршку која је нама, а поготово помогнутим породицама много значила.

ДОГОДИНЕ У ПРИЗРЕНУ!

Српска православна омладина Инзбрук – СПОЈИ

Поделите овај чланак на друштвеним мрежама

Facebook
Twitter
LinkedIn