– Половна балирка за сено за породицу Куриџа –
|| ФОТО ГАЛЕРИЈА || РАЧУНИ || DEUTSCH ||
У суботу, 15. октобра 2016. године, Српска православна омладина Инзбрук (СПОЈИ) обишла је укупно пет (5) вишечланих породица у Западној Славонији, на Банији и Кордуну, у оквиру нове заједничке хуманитарне акције у Крајини са Хуманитарном Хришћанском заједницом „Радости моја“ из Штутгарта.
У овој хуманитарниј акцији у Крајини СПОЈИ је учествовао са 2.600,00 евра, а наша братска организација ХХЗ „Радости моја“ са 1.000,00 евра, док су путни трошкови, који су износили 240,20 евра, подељени.
Помоћ је испоручена породицама Куриџа из Окучана, Живковић и Ћорковић из Двора на Уни, и Новковић и Брозић из Војнића.
– Владимир и Оливер са оцем Драганом испред цркве у Окучанима –
Прва породица коју смо обишли била је повратничка породица Куриџа из села Боровац код Окучана, која броји укупно пет (5) чланова: отац Предраг (1972), мајка Весна (1979) и деца Душанка (2007), Милена (2009) и Лука (2012).
– Душанка и Милена Куриџа –
У породици Куриџа нико није запослен, баве се пољопривредом и с времена на време налазе посао. Примају државну помоћ у износу од 900,00 хрватских куна (око 120,00 евра). Весна, мајка деце, је епилептичар, најстарија ћерка Душанка је имала већ две операције срца. Ћерке иду у школи, док мали Лука иде у вртић. Имају овце и свиње за које такође од државе добијају субвенције.
– Код породице Куриџа –
Породици Куриџа смо помогли куповином половне балирке за сено у вредности од 1.200,00 евра, како не би више морали да је изнајмљују кад им је потребна а уједно тако да им олакшамо радну ситуацију у нади да ће брже и лакше проналазити посао.
– Пре него што су наставили даље ка Двору на Уни, Владимир и Оливер поклонили су се жртвама у Јасеновцу –
– Пре одласка у Двор на Уни посетили су и оца Далибора у Костајници. Брдо у позадини цркве зове се Тирол, названо по покрајини у Аустрији чији је главни град Инзбрук –
Следећа станица је био Двор на Уни где смо прво обишли породицу Живковић из села Ванићи, која броји пет (5) чланова: отац Тихомир (1978), мајка Мирјана (1981) и деца Дејан (2002), Данијела (2004) и Теодора (2009).
– У Двору на Уни нас је угостио отац Радослав са попадијом, који нам је показао слике свештеникове куће за време рата. Све ово је обновио уз помоћ вредних парохијана. –
Отац деце, Тихомир, ради сезонски сваких 3 месеца, а иначе добијају дечији додатак у износу од 1.400 хрватских куна (око 180,00 евра). Син Данијел је алергичан на прашину и има астму, те су нас замолили да им обезбедимо грађевински материјал, нови ламинат и нешто од сталажа, како се због старог паркета не би више толико дизала прашина у кући.
– Испоручена помоћ породици Живковић –
Породици Живковић смо помогли куповином ламината, подлоге за ламинат, грађевинског материјала, ормара и сталаже за ципеле у укупној вредности од 626,00 евра.
– Део помоћи за породицу Живковић –
Друга породица у близини Двора на Уни била је породица Ћорковић, која живи у планинском месту до којег је врло тешко доћи, али смо уз помоћ домаћина успели да дођемо до њих. Породицу Ћорковић чини шест (6) чланова: баба Милка (1937), отац Гојко (1969), мајка Слађана (1981) и деца Јелена (1998), Милорад (1999) и Дајана (2004).
– Посета породици Ћорковић из околине Двора на Уни –
– Припитомљене дивље свиње код породице Ћорковић –
Нико у породици није запослен, баве се пољопривредом и примају дечији додатак у висини од 1.400,00 хрватских куна (око 180,00 евра). Што се деце тиче, Јелена и Милорад иду у Средњу школу у Загребу, те нас је дочекала само најмлађа, Дајана, која нас је замолила да јој купимо нови кревет. Од стоке за коју повремено добијају субвенције имају овце, краве и свиње.
Породици Ћорковић смо помогли куповином шпорета на дрва и кревета на развлачење у укупној вредности од 579,00 евра.
– Са оцем Радославом код породице Ћорковић –
– Пар дана након наше посете стигао је и кревет до породице Ћорковић уз помоћ оца Радослава –
Затим смо се у касним вечерњим сатима, упутили у Војнић где смо посетили двочлану (2) породицу, коју чине мајка Милка Новковић (1947) и син Невен Мешановић (1981). Невен је иначе прва жртва грађанског рата у бившој Југославији. Погођен је гранатом 3. октобра 1991. године, пре него што је и озваничен рат у Хрватској, док се играо бициклом у улици. Уз помоћ једног човека који се у том тренутку налазио у близини, који се бацио на Невена како би га заштитио – нажалост је тако погинуо. Невен је преживео али је као мали дечак од 10 година изгубио десну потколеницу. Био је тада месец дана у болници у Београду, а сваких 6 месеци је, због одрастања, морао да ради нову протезу и укупно је имао 6 операција до сада.
Невен је врло кратко радио у једној локалној фирми али је долазило до отицања ноге и трпео је болове, тако да није могао да настави, те нико ни у овој породици није запослен.
– Црква у Војнићу –
Кроз ампутацију ноге Невен се као дечак већ доста повукао и није стекао много пријатељстава, те је отац Жељко из Војнића предложио да се Невену купи ауто који би он могао да вози и тако превози путнике ка Србији, јер многи људи са Кордуна има потребу за тим. Тако би Невен уједно могао више да долази у контакт са људима, па уз Божију помоћ упозна и девојку и касније заснује своју породицу.
– Код Невена Мешановића и његове мајке у Војнићу –
Из свих ових разлога ми смо одлучили да са 600,00 евра учествујемо у куповини аутомобила који би укупно коштао око 3.000,00 евра, али смо се са Невеном договорили да ову донацију задржимо код себе док се не нађе одговарајући ауто, како не би дошао у искушење да новац потроши за неке друге ствари, а чим буде пронађен адекватан ауто и буде сакупљена и остала сума, ми ћемо уплатити и ову донацију како би се кола купила.
– Мајка Борка са сином Цвиком и испорученом донацијом –
Последња породица коју смо обишли у оквиру ове хуманитарне акције била је мешовита породица Брозић из места Бариловић у близини Војнића. Породицу Брозић чине: очух Драженко (1973), мајка Борка (1975) и деца Цвико Мићић (1997) и Миланка Мићић (2000).
Ни у овој породици нико није запослен. Борка је као беба у инкубатору изгубила вид и сада види само 1%, као и њен садашњи муж Драженко, којег је упознала на регионалном окупљању слепих. Нажалост је оболела скоро од карцинома лимфних жлезда, имала је једну операцију и иде редовно на зрачења. Мало ради у башти, јер није у могућности да ради теже физичке послове. Цвико и Миланка иду тренутно у Средњу школу у Карловцу, а Цвико планира и да упише факултет у Карловцу.
Породици Брозић смо помогли куповином лекова, одеће, обуће и намирница у укупној вредности од 596,50 евра.
– Са оцем Жељком, који нас је такође домаћински угостио, код породице Брозић из околине Војнића –
Након успешне реализације хуманитарне акције у Западној Славонији, на Банији и Кордуну представници СПОЈИ-а упутили су се ка Загребу, где су наредног дана посетили Српску православну цркву у самом центру хрватске престонице.
Тамо су се упознали са Митрополитом Порфиријем, који их је позвао на заједнички ручак у Српској православној гимназији у Загребу, коју похађа око 100 ђака, где су током ручка попричали о будућим могућим заједничким хуманитарним мисијама на територији Крајине у које би биле укључене и друге братске организације које су активне на хуманитарном пољу.
– Унутрашњост Српске православне цркве у Загребу –
Желимо да истакнемо да смо се заиста одушевили позитивним духом породица које смо посетили, јер смо затекли вредне породице које су жељне посла и које се не стиде свог порекла и које су поносне на своје корене. Код сваке породице коју смо посетили затекли смо велико гостопримство које ћемо ретко где срести на другим местима, тако да нам је било велико задовољство да поседимо код њих и попричамо о свакодневној ситуацији и да чујемо њихове приче и наздравимо уз домаћу ракију и њихове домаће специјалитете које су припремили.
– Код Митрополита Порфирија у Српској православној гимназији у Загребу –
Српска православна омладина Инзбрук (СПОЈИ) и ХХЗ „Радости моја“ захваљују овом приликом свештенству са подручја које смо сада обилазили – оцу Драгану из Окучана, оцу Радославу из Двора на Уни и оцу Жељку из Војнића, који су нам помогли у припреми и спровођењу ове хуманитарне акције. Исто тако желимо да се захвалимо Његовом Преосвештенству Митрополиту Порфирију на гостопримству, као и свим пријатељима, подржаваоцима, донаторима и члановима, без којих не би било могуће да помогне мо овим породицама, којима је заиста потребна помоћ, како би им се олакшале тешке животне околности у којима живе, а надамо се да и даља подршка и помоћ неће изостати и да ћемо уз Вашу и Божију помоћ моћи и убудуће да помажемо социјално угроженим вишечланим породицама на овим подручјима и уопште на Балкану!
СПОЈЕНИ СМО ЈАЧИ!
ВРЕДНОСТ ОБЕЗБЕЂЕНЕ ПОМОЋИ
– половна балирка за сено: 1.200,00 евра
– ламинат, подлога за ламинат,
грађевински материјал, ормар и сталажа за ципеле: 626,00 евра
– кревет и шпорет на дрва: 579,00 евра
– лекови, одећа, обућа и храна: 596,50 евра
– донација за куповину аутомобила: 600,00 евра
– путни трошкови: 240,20 евра
> УКУПНА ВРЕДНОСТ ХУМАНИТРНЕ АКЦИЈЕ: 3.841,70 евра
