|| ФОТО ГАЛЕРИЈА || РАЧУНИ + ПОТВРДЕ || DEUTSCH ||
Српска православна омладина Инзбрук (СПОЈИ) је као и најављено и ове године од 14. до 15. августа 2019. боравила на Косову и Метохији где је уз помоћ и подршку Добротворне организације Епархије рашко-призренске „Мајка девет Југовића“ успешно спровела у дело 19. по реду хуманитарну акцију за социјално угрожене породице са више деце на Косову и Метохији. Укупна вредност хуманитарне акције била је 5.774,97 евра.
Овога пута хуманитарна акција на Космету је трајала 2 дана, а четири члана и пријатеља СПОЈИ-а из Аустрије и Србије су у оквиру ове акције прешли преко 1.000 километара и помогли 5 породица и Народне кухиње, а у оквиру тога 12 деце.
Ове године смо нешто касније него обично, после стизања из Аустрије, кренули ка Грачаници, али смо у поподневним часовима ипак стигли на време, тамо се састали са браћом и сестрама из братске нам организације „Мајке девет Југовића“, те смо започели завршну фазу овогодишње хуманитарне акције на КосМету.
Пре него што смо се упутили ка првој породици свратили смо до продавнице одмах прекопута манастира Грачаница, како бисмо купили нешто слаткиша и грицкалица и других потрепштина за породице. Одмах по улску у продавницу могли смо да се уверимо у разлике у односу на прошле године када смо у истој продавници куповали намирнице. Затекли смо или скоро празне рафове или рафове на којима су истакнуте заставе земаља које означавају порекло робе. Нажалост, нисмо видели много српске робе што је узрок уведених такси од 100% на увоз из Србије и Босне и Херцеговине на територију такозваног „Косова“. Било је поједине српске робе, али ту исту касири нису могли да нам испоставе на фискалним рачунима, тако да су након издавања фискалног рачуна за осталу робу, робу из Србије или БиХ морали ручно да додају на рачуну.
Под утиском ситуације коју смо затекли у продавници, али и свесни да је нашем народу на Косову и Метохији из године у годину све теже опстати, знајући да скандалозне мере такозване „косовске владе“ не доносе ништа добро ни осталим народима који живе на КосМету, упутили смо се ка селу Велико Ропотово.
– Мала Сашка Марковић добила је Плазму приликом нашег доласка –
У Великом Ропотову обишли смо Марковиће, породицу коју чини 5 чланова: отац Горан (36 година), мајка Драгана (27) и ћерке Лана (7), Софија (4) и Сашка (2). Радује нас што су код Марковића оба родитеља запослена – Драгана као медицинска сестра у амбуланти у Великом Ропотову, а Горан као монтажер на ТВ Телестар, локалној српској телевизији. Укупно тако месечно зараде око 400 евра, док од примања имају и укупно 7.500 динара (око 64 евра) дечијег додатка месечно.
Живе у малој кући за коју су подигли кредит од 20.000 евра. Горанов брат је досадашње радове урадио бесплатно, а комшија пројекат такође без надокнаде, и тако своју кућицу сређују мало по мало, желећи да остану овде где су дошли 1991. године из Гњилана. Имају малу башту за сопствене потребе. Најстарија ћерка Лана, која болује од астме, иде у Основну школу у Ропотову, а за време наше посете била је са мајком у Сокобањи на терапијама.
Породици Марковић смо помогли куповином материјала за изолацију куће у вредности од укупно 1.000,00 евра у нади да ће предстојећу зиму провести топло и боље од претходних.
– Успут смо покупили помоћ намењену Грковићима –
Затим смо се са нашим пријатељем Милошом из „Мајке девет Југовића“ упутили ка седишту Народних кухиња у Прековцу у општини Ново Брдо, где смо као и увек до сада врло топло и домаћински угошћени уз врло укусан ручак, који припремају запослени у Народним кухињама. Њима смо, као представницима „Мајке девет Југовића“, уручили захвалницу Српске православне омладине Инзбрук (СПОЈИ) за свеукупни допринос и залагање у остварењу циљева наше организације кроз помоћ коју су нам годинама уназад пружали и пружају у организацији и спровођењу хуманитарних акција у јужној српској покрајини.
Хуманитарна организација „Мајка девет Југовића“ води шест народних кухиња широм КосМета у којима се храни преко две хиљаде људи. Поред преданог рада и посвећености циљу да кухиње и у најтежим тренуцима опстану, реализовали су и велики број других пројеката.
Уједно смо у оквиру ове акције Народним кухињама испоручили 500 литра зејтина у вредности од 530,00 евра.
После окрепљења и испоруке помоћи у Прековцу, упутили смо се до следеће породице у селу Доња Гуштерица. Тамо нас је чекала породица Трајковић, која броји 7 чланова који живе у једном домаћинству: деда Драган (66), баба Зорица (62), отац Бојан (39), мајка Стана (34) и њихова деца Софија (8) и Михајло (2), као и Бојанов брат Борко (33) који за време наше посете није био кући.
Код Трајковића једина запослена особа је баба Зорица, која ради као медицински техничар и прима 50.000 динара (око 430 евра) плате. Иначе, ова породица прима 16.500 динара (око 140 евра) социјалне помоћи, дечији додатак од 5.000 динара (око 43 евра) и дедину пензију у висини од 13.000 динара (око 110 евра) месечно.
Ћерка Софија иде у други разред основне школе, од стоке имају свиње и живину за сопствене потребе, а и земљу обрађују за себе. Поред тога имају и голубове и папагаје, који им представљају разоноду коју пре свега деца воле.
Породици Трајковић смо помогли куповином ПВЦ столарије и улазних врата за кућу у укупној вредности од 1.000,00 евра.
– Кућа коју граде Живићи. У тренутку наше посете ПВЦ столарија још није била стигла. –
Следећа станица било је село Добротин близу Грачанице где нас је чекала трећа породица у оквиру ове хуманитарне акције. Живиће чине: отац Мирослав (30), мајка Ивана (27) и деца Маја (8), Лазар (6) и беба Јована (6 месеци). Једини запослени код Живића јесте Мирослав који ради као портир у општини Грачаница, где зарађује око 250 евра месечно. Уз то примају дечији додатак у висини од 7.500 динара (око 64 евра).
Ћерка Маја иде у први разред основне школе, Лазар у вртић, док је беба Јована рођена пре времена и иде сваког месеца на контроле. Земљу не обрађују а од животиња имају само живину. У оквиру породичног дворишта где живе и Мирослављеви родитељи, а које припада његовом стрицу, почели су да граде своју кућу, а док исту не заврше, што иде јако споро због малих примања, живе у једном стану као подстанари који плаћају 50 евра месечно. Грађевински материјал за кућу (блокове и песак) им је донирала општина Грачаница, мајсторе за изградњу куће су сами платили а дигли су и кредит од 3.000 евра.
Њима смо помогли куповином ПВЦ столарије и врата у укупној вредности од 1.000,00 евра у нади да ће им то помоћи да дођу корак ближе потпуној изградњи своје куће.
– Кућа Јовановића за коју смо им обезбедили материјал за изолацију –
Док смо били у Добротину код Живића, полако је падао мрак који нас је затекао док смо стигли до породице Јовановић у Бабином Мосту (општина Обилић), коју чине следећи чланови: отац Бобан (47), мајка Сузана (39) и деца Александар (20) и Анастасија (17). У овој породици једини званично запослени јесте Бобан у ЕПС-у, који не ради јер је 60% инвалид и иде на дијализе. Њему је ампутирана једна рука, а имао је већ две трансплантације бубрега. Чека га трећа код које ће му донор бити супруга Сузана. Од ЕПС-а прима 25.000 динара (око 215 евра) месечно.
Јовановићи иначе још примају дечији додатак у висини од 2.500 динара (око 22 евра), обрађују земљу за сопствене потребе и саде паприку, коју често могу и да продају. Ћерка Анастасија ускоро завршава Средњу медицинску школу у оближњем месту Племетина, док је син Александар већ завршио школовање.
Кућу им је 2004. године изградила једна шведска организација, али данас имају много буђи и влаге у истој, те смо им за изолацију обезбедили материјал у вредности од укупно 1.002,00 евра.
У тешком су стању због болести оца и скромнијих примања, али су духом веома ведри. Изненадило нас је што у истом дворишту живи Бобанова велика породица, свако има своју кућу и помажу се колико год могу. Раније су у Бабином Мосту већину чинили Срби. Данас их је све мање, тако да су Јовановићи окружени албанским комшијама, али са којима имају добар однос.
Иако је већ било касно и увелико је пао мрак, у договору са породицом Грковић одлазимо код њих у Звечан. Тамо су нас чекали отац Предраг (37), мајка Јелена (38) и деца Николина (11) и Томислав (9). Оба родитеља су запослена – Предраг као вероучитељ, а Јелена као зубни техничар. Укупно примају око 600 евра плате и немају никаквих других месечних додатака.
Предраг је иначе из Ораховца у Метохији одакле је са својим родитељима расељен 1999. Враћа се 2001. у Ораховац али је од 2001. од својих студија у Звечану, док су родитељи остали у Метохији. Супруга Јелена је иначе пореклом из Крушевца. Предраг је завршио педагогију и предаје веронауку у Звечану где има око 500 ђака. Оба детета иду у основну школу у Звечану.
– Николина Грковић –
Кућа за коју смо им купили помоћ добијена је у мају 2019. године од општине Звечан у ново изграђеном насељу за интерно расељена лица, мада имају проблем са водом који би требао ускоро да се реши. У тренутку када смо их посетили живели су као подстанари за 100 евра и били су усред селидбе. Породици Грковић смо помогли куповином стола и столица, једног кауча, замрзивача, електричног шпорета и 10 гипсаних табли, како бисмо им могли да опреме ново кућу, у вредности од укупно 1.000 евра.
Закључно с породицом Грковић смо завршили посету и испоруку помоћи за свих пет породица у једном дану. Вратили смо се у Грачаницу где смо преноћили, а сутрадан у зору 15. августа, на празник Светог Стефана, упутили смо се ка манастиру Бањска код Косовске Митровице где смо од оца Данила, игумана Бањске, били позвани на славу.
– У путу ка манастиру Бањска прошли смо поред Крста,
на месту где су пре неколико година била постављене барикаде –
Тамо смо имали прилике да молитвом учествујемо на Светој Литургији коју је служио Епископ рашко-призренски Господин Теодосије са многобројним свештенством, после чега смо имали прилике да се сретнемо са многим пријатељима из братских организација који су такође били присутни, а посебно нам је било драго што смо били позвани да останемо на ручку пред наставак пута.
Након ручка, упутили смо се ка централној Србији, тачније ка манастиру Црна Река близу Новог Пазара. Пошто је породица Грковић такође била на слави у Бањској понудили су се да пођу са нама како бисмо лакше нашли пут ка Црној Реци, те смо заједно посетили ову велику светињу и тамо се поклонили моштима Светог Петра Коришког, који је исцелио многе поклонике, а због којег и многи муслимани посећују ову православну светињу. Ту благодат коју смо осетили приликом посете Црне Реке тешко је описати. Заиста је потребно да сами посетите ову светињу и поклоните се моштима Светог Петра – то је заиста нешто ванвременско и не са овог света.
– Наши чланови из Аустрије и Србије са игуманом Данилом –
Срдачно смо се поздравили са Грковићима и захвалили им се на помоћи да лакше нађемо манастир, па смо наставили даље ка Новом Пазару где пред наставак пута посећујемо етно-ресторан „Колиба“. Тамо кроз разговор од газде сазнајемо да је отац Слободан, који је био први свештеник повратник у Призрену а 1989. је годиште, премештен у Нови Пазар. Оцу Слободану смо пре око 8 година приликом једне од првих већих хуманитарних акција на Косову и Метохији помогли куповином нове одежде. Ради се о једном заиста храбром човеку, који је са својом супругом која је 1991. годиште, тада са око 20 година дошао у Призрен и свакодневно у мантији шетао градом како би локално становништво навикао на чињеницу да у том граду поново има православног свештеника.
– Малишани са Косова и Метохије, које смо срели на манастирској слави у Бањској,
поздравили су нас традиционалним српским и православним поздравом с три спојена прста –
– Мошти Светог Петра Коришког у манастиру Црна Река –
Отац Слободан нам се после позива придружио у „Колиби“, те смо се лепо испричали али и договорили да кад буде прилике помогнемо и неколико породица у околини Новог Пазара.
Као што сте вероватно и сами приметили, у оквиру ове хуманитарне акције на Косову и Метохији смо помогли породицама које не спадају у најсиромашнију категорију породица. Но, то не мења чињеницу да су и оне, и поред мало бољег и стабилнијег стања, такође угрожене на територији наше јужне покрајине. На помоћ овим породицама смо се одлучили након провере стања на терену и уз разговор са пријатељима из „Мајке девет Југовића“. Дошли смо до закључка да за значајнију помоћ оним најугроженијим породицама нисмо имали довољно средстава, те је куповина овакве а такође дугорочне помоћи била најефектнија за породице које се већ саме колико-толико боре са тешком ситуацијом, а свака од њих је вредна, здрава и има јасне и чврсте намере да остане на нашим вековним огњиштима. Када сагледамо све факторе, сматрамо да је ова акција била успешна и да смо куповином овакве врсте помоћи, уз подршку свих донатора, дали значајну подршку за пет породица за опстанак и боље животне услове у једном од најугроженијих делова Европе, а који се налази само неколико стотина километара од градова у којима већи део наших чланова живи у централној Европи.
– Наши чланови са младим Грковићима у манастиру Црна Река –
– Манастир Црна Река је и место где почива Свети мученик Харитон, који је као монах мученички страдао од руке албанских терориста 1999. године. –
Сва деца, а било их је 12 у 5 породица у оквиру ове акције, добила су слаткише и грицкалице, као и нешто хране за породице, што је укупно коштало 64,80 евра. Трошкови за ову акцију су укупно износили 178,17 евра.
На самом крају остаје да захвалимо братској организацији „Мајка девет Југовића“ и свим часним оцима, који су нас угостили као своје најближе, на подршци и великом гостопримству током нашег боравка на Косову и Метохији, као и свим приложницима који су од срца даривали добровољна средства за угрожене вишедетне породице на Косову и Метохији, а без којих није било могуће да успешно изнесемо ову акцију и свима помогнемо. Међу њима је било приложника из разних делова Европе и света. СВИМА ОД СРЦА ВЕЛИКО ХВАЛА У ИМЕ СВИХ ПОРОДИЦА КОЈИМА СМО ПОМОГЛИ У ОКВИРУ ОВЕ ХУМАНИТАРНЕ АКЦИЈЕ! Надамо се да ћемо и убудуће спојеним снагама моћи да помажемо угроженим породицама широм Балкана!
СПОЈЕНИ СМО ЈАЧИ!
- УКУПНА ВРЕДНОСТ ПОМОЋИ: € 5.596,80
- ТРОШКОВИ:
– Путни трошкови (гориво, путарине и осигурање): € 155,67
– Банкарски трошкови трансакције средстава за куповину помоћи: € 22,50
УКУПНО: €178,17
- УКУПНА ВРЕДНОСТ АКЦИЈЕ: € 5.774,97
ПОРЕКЛО ФИНАНСИЈСКИХ СРЕДСТАВА:
- Интензивна акција прикупљања добровољних прилога за акцију на Космету од 30.06. до 08.08.2019: € 5.691,79
- Од прикупљених хуманитарних прилога за Косово и Метохију кроз активности током претходних месеци (позоришна представа, предавања, чланарине, појединачне редовне донације, …): € 83,78
- УКУПНО: € 5.774,97
ДОНАТОРИ ОД 30.06. ДО 08.08.2019:
1.) Разни донатори [разне донације] – /€ 1.434,72/
2.) Парохијани инзбрушки [Тирол] – /€ 760,83/
3.) Ненад Николић [Аустрија] – /€ 30,00/
4.) Сања Јанковић [Хал] – /€ 50,00/
5.) Надија Генчић [Аустрија] – /€ 30,00/
6.) Тамара и Раде Ковачић [Тирол] – /€ 50,00/
7.) Зоран Манојловић [Инзбрук] – /€ 20,00/
8.) Херман Хамер [Инзбрук] – /€ 100,00/
9.) Небојша и Тамара Ђуркић [Беч] – /€ 50,00/
10.) Славко Југовић [Цирих] – /€ 50,00/
11.) Татјана Барковскаја [Беч] – /€ 20,00/
12.) Жељко Малешевић [Линц] – /€ 20,00/
13.) Славиша Божић [Беч] – /€ 50,00/
14.) Стефан Благојевић [Линц] – /€ 10,00/
15.) Бранкица Николић-Михајловић [Јенбах] – /€ 50,00/
16.) Наруквице СПОЈИ [Србија] – /€ 20,00/
17.) Стеван Јаношевић [Србија] – /€ 25,00/
18.) Парохијани куфштајнски [Тирол] – /€ 240,00/
19.) Коло српских сестара Инзбрук [Инзбрук] – /€ 500,00/
20.) Никола Зарић [Инзбрук] – /€ 30,00/
21.) Стефан Јовић [Инзбрук] – /€ 80,00/
22.) Урош Косић [Беч] – /€ 20,00/
23.) Дејан Јаковљевић [Инзбрук] – /€ 50,00/
24.) Данијел Јаношевић [Немачка] – /€ 30,00/
25.) Жан-Антоан Парер [Баден] – /€ 20,00/
26.) Милош Копуз [Беч] – /€ 10,00/
27.) Радмила Антић [Аустрија] – /€ 50,00/
28.) Лидија Марковић [Инзбрук] – /€ 15,00/
29.) Мартин Лобисер [Телфс] – /€ 30,00/
30.) Драган Петровић [Србија] – /€ 17,00/
31.) Филип Бругер [Инзбрук] – /€ 30,00/
32.) Анонимно – /€ 50,00/
33.) Немања Марковић [Аустрија] – /€ 30,00/
34.) др Милан Кулић [Србија] – /€ 10,00/
35.) Вранешевићи [Тирол] – /€ 50,00/
36.) БВ [Тирол] – /€ 15,00/
37.) Маик Милер [Немачка] – /€ 50,00/
38.) Џорџ Марк [Србија] – /€ 50,00/
39.) Смиљка Јакшић [Србија] – /€ 22,00/
40.) Флориjан Нидербахер [Аустрија] – /€ 25,00/
41.) Дејан Сенић [Немачка] – /€ 30,00/
42.) Љубиша Ракић [Србија] – /€ 50,00/
43.) Влајићи [Инзбрук] – /€ 100,00/
44.) ЈС [Србија] – /€ 34,00/
45.) Анонимно [Србија] – /€ 31,00/
46.) Шевићи [Србија] – /€ 10,00/
47.) Јелена Јовановић [Србија] – /€ 10,00/
48.) Давид Ђукановић [Аустрија] – /€ 10,00/
49.) Радмила Керн [Аустрија] – /€ 100,00/
50.) Anonym – /€ 188,24/
51.) Саша Јанковић [Аустрија] – /€ 50,00/
52.) Српско-Аустријски покрет солидарности (Давид Штокингер) [Беч] – /€ 500,00/
53.) ПН [Србија] – /€ 10,00/
54.) Душан Драгомировић [Србија] – /€ 20,00/
55.) Дејан Јовановић [Србија] – /€ 10,00/
56.) Снежа Џиџа [Србија] – /€ 10,00/
57.) Небојша Капетина [Холандија] – /€ 100,00/
58.) Анонимно – /€ 30,00/
59.) Сара Стефановић [Аустрија] – /€ 50,00/
60.) Небојша Живковић [САД] – /€ 134,00/
61.) Александер Милићевић [Словенија] – /€ 20,00/
- УКУПНО САКУПЉЕНО: € 5.691,79
Уколико и Ви желите да дарујете добровољни прилог за помоћ социјално угроженим породицама са више деце на Косову и Метохији, то можете учинити 365 дана у години путем једног од следећих начина:
- Жиро рачун за Европску унију и Швајцарску:
JUGENDVEREIN SPOJI
IBAN: AT48 2050 3033 0067 8129
BIC: SPIHAT22XXX
Zweck (сврха): Spende Familien KiM
- Текући рачун за Србију:
160-5400101251892-60
Сврха: Прилог за породице на КосМету
- За уплате преко „PayPal–a“:
- За уплате преко „Western Union–a“ јавите нам се мејлом на uprava@spoji.org
—
НАПОМЕНА:
По уплати донације сваки приложник, на захтев, добија потврду о уплати донације, као и комплетан извештај са сликама и рачунима по завршетку хуманитарне акције коју спроводимо лично на терену, а који ће бити објављен на нашим интернет презентацијама и друштвеним мрежама.
ТРАНСПАРЕНТНОСТ се код нас пише великим словима!
