Године 2010. Социјалдемократски покрет ослободилаца Тирола и Српска православна омладина Инзбрук (СПОЈИ) заједно су покренули прву иницијативу у вези са очувањем сећања на Диану Будисављевић. Тада су покушали да издејствују постављање спомен-плоче на њеној родној кући у улици Марије Терезије у самом центру Инзбрука.

Оно што тада није пошло за руком, ипак је кроз преузимање ове тематике од стране града Инзбрука почетком прошле године, после дуге али конструктивне дискусије, која је привукла и међународну пажњу, усвојено у новембру 2020. године једногласном одлуком у Сенату града када је донета одлука о коначном тексту на спомен-плочи.

Инзбрук, 8. априла 2021.

Поштовани господине градоначелниче,

Поштовани чланови Сената града Инзбрука,

поштовани чланови Одбора за културу града Инзбрука,

поштоване даме и господо,

драге суграђанке и суграђани,

            Овим писмом желели бисмо да Вам срдачно честитамо на постављању спомен-плоче за Диану Будисављевић (девојачки Обексер) и њене помагаче на „Обексер-Хаусу“ у улици Марије Терезије, јер сте тако, после 11 година од прве иницијативе за постављање плоче на њеној родној кући, ставили историјску тачку на ово поглавље. Међутим, то не значи да је тиме стављена тачка на активно залагање за сећање на све у вези с „Акцијом Диана Будисављевић“. Напротив, кроз прошлогодишње одлуке за преименовање постојећег градског вртића по Диани, као и за коначно постављање спомен-плоче Ви сте доказали да је наш град Инзбрук одлучан у томе да се супротстави тамним страницама Другог светског рата и да је спреман да спроводи савремену и у јавном простору присутну културу сећања.

            При томе је град Инзбрук, на челу са градоначелником Георгом Вилијем, све урадио исправно, иако пут до реализације ове спомен-плоче од самог почетка није био нимало лак. Када смо 2010. године заједно са Социјалдемократским покретом ослободилаца Тирола покренули прву иницијативу и покушали да издејствујемо постављање спомен-плоче на „Обексер-Хаусу“, нисмо били веома успешни. Из те прве иницијативе родиле су се нове идеје како би се могла одати почаст и одржати сећање на Диану у Инзбруку, али је спомен-плоча „заборављена“ док град Инзбрук почетом 2020. године ту идеју није поново оживео. Дошло је до првог нацрта текста, који није био баш „најсрећније“ формулисан због чега је уследила вишемесечна јавна дискусија за коју нисмо били баш „неодговорни“. У тим тренуцима град Инзбрук је показао своју праву величину, тако што није једноставно одбијао примедбе, већ је нашао слуха и емпатије и упустио се у дискусију, која се касније испоставила као веома фер и конструктивна.

            Да наведемо само неке од учесника тог дијалога, а међу којима су били експерти као што су хрватска историчарка др Наташа Матаушић (од 1999. чланица Управног одбора и претходно дугогодишња председница Спомен-подручја Јасеновац), историчарка Јасмина Тутуновић-Трифунов (Музеј жртава геноцида Београд), српски историчар др Милан Кољанин (Институт за савременну историју Београд), који су још једном након дугогодишњег истраживања потврдили да је тренутно научно и историјско сазнање то да је Диана заједно са својим помагачима успела из логора смрти у тадашњој фашистичкој Независној Држави Хрватској да спаси преко 10.000 српске деце и пред сам крај рата двоје хрватске деце партизана. Свој допринос дискусији дали су и експерти за културу сећања, писци и преживели логораши, као што су мр Андреас Баумгартнер (председавајући Међународног Маутхаузен комитета), аустријски историчар др Хорст Шрајбер, др Вилхелм Куес (аутор прве књиге на немачком о Дианиној акцији – „Дианина листа“), госпођа Јелена Радојчић и господин Душан Јеринић (обоје их је Диана спасила од геноцида) као и Удружење логораша Јасеновца, који су заговарали јасно именовање жртава, као и формулисање текста које је засновано на историјским чињеницама и најновијим научним сазнањима.

            Било је нажалост и приговора који нису били поткрепљени историјским и научним аргументима, који су имали за циљ да целокупну ситуацију политизују и стекну јефтине политичке поене. Зато смо и веома свесни због чега је за коначну формулацију текста на спомен-плочи као и за усвајање одлуке о истом требало преко пола године, те је тек у новембру 2020. до тога и дошло. Такође и на овом месту град Инзбрук је учинио исправне кораке јер је, колико је нама познато, затражио и додатно мишљење независних експерата.

            Резултат је спомен-плоча која је, после 11 година, коначно откривена 7. априла 2021. на „Обексер-Хаусу“, чији је текст по мноштву експерата најближи историјским и научним сазнањима до којих се до дана данашњег дошло. То заслужује такође велику похвалу, јер није случај у свим градовима да се спомен-плоче и споменици постављају после овако детаљне анализе.  

            Култура сећања, историја, као и наука и истраживачки рад су живе форме које су стално у покрету. Тога смо свесни и уколико се у годинама пред нама буде дошло до нових сазнања о овој тематици, бићемо први који ћемо се залагати за то да се и друге групе жртава пуним именом спомену и добију своје место на спомен-плочи. То је предуслов савремене културе сећања. Не сме се генерализовати јер из перспективе културе сећања, поготово у случају ратова, као што је и Други светски рат био, нису сва деца била „само деца“ и нису сви људи били „само људи“. Мора постојати јасна разлика између починилаца и жртава уз коју иде објашњење из којих разлога су једни били починиоци, а они други жртве. Уколико жртве не назовемо својим правим именом, то би значило да на крају починиоци ипак односе победу, те би и циљ једне савремене културе сећања био знатно промашен.

То се у Инзбруку захваљујући озбиљном разматрању тематике у вези с „Акцијом Диана Будисављевић“ није десило, те можемо као грађани Инзбрука да будемо поносни на наш град и његове званичнике, а уз то смо и сигурни у то да ће плоча на њеној родној кући бити веома прихваћена од шире јавности и да ће имати значајан допринос у сећању на Диану и њене помагаче, као и да ће послужити као инспирација за наставак успешне културе сећања како у Инзбруку тако и у целој Аустрији.

У нади да ће ускоро доћи и до званичног откривања спомен-плоче уз већи број присутних, као и да ћемо сви заједно да се изборимо са актуелном пандемијом, желимо Вам много здравља, успеха и јединства.

С поштовањем уз срдачне поздраве,

Управни одбор Српске православне омладине Инзбрук - СПОЈИ