Друга породица коју посећујемо у Угљевику је шесточлана породица Радослава(1982) и Мире (1987) Радовановић. До скора су живели на старини, у маленој кућици у веома лошим условима, са мајком и са две сестре. Отац и најстарији брат су погинули у рату.
Када су добили треће дете (Радиша 6г, Славиша 5г и Слађана 2г) били су принуђени да се преселе у напуштене бараке. Са њима у баракама живи и Радославов брат Миленко(1972) који је тешко болестан (има рак) и који редовно мора да прима хемотерапију. Нико од њих не ради, моле Бога да их неко позове да раде на дневницу, стални посао је веома тешко пронаћи. Једини извор прихода им је дјечији додатак од 105.-км. Често им се дешава да немају ништа да једу. Човек да не поверује да у двадесет првом веку у срцу европе има гладне деце.
Миленко, док је био здрав, је успео да у селу изнад Угљевика направи мању кућицу. Једна соба без купатила која имао око 30 квадратних метара површине. Проблем је што у кући нема воде они су спремни сви да пређу у то собу само да имају воду. Планирамо да им помогнемо и у месецу мају да прикључимо воду а касније да доградимо једну собу и купатило.
Молимо вас да нам се прикључите, потребна нам је подршка, свакога дана добијамо нове захтеве за помоћ свима не можемо одговорити. Сит гладном не верује, дођите и уверите се, учествујте са нама у акцијама. Има много гладне деце у отаџбини свако од нас може, помоћи једној породици, нахранити бар једно дете.
У овој акцији Радовановићима смо купили основне намернице и хране, углавном за децу, у вредности 705.-км. Њихову срећу и захвалност не можемо пренети речима.
Деца су наша будућност
Немањићи-тићино
Извор: www.nemanjici-ticino.org