СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ОМЛАДИНА ИНЗБРУК

СПОЈИ

НЕ ЗАБОРАВИТИ ЖРТВЕ ЈАДОВНА – СРБЕ И ЈЕВРЕЈЕ

  

Приредио: Дарко Терзић

 

БАЊАЛУКА, ЈЕРУСАЛИМ, 8. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ – Предсједник Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора „Јадовно 1941.“ Душан Басташић упознао је  релевантне институције у Израелу о страдању жртава Јадовна, пошто се о томе у израелској јавности не зна готово ништа, иако је међу страдалима и већи број Јевреја.

 

„Јадовно је и српско и јеврејско стратиште, на коме је од  40 123 жртве, колико их је евидентирао др Ђуро Затезало, било  и око пет одсто Јевреја. Међу тих пет одсто убијено је  2 000  јеврејских  омладинаца, интелектуалне и спортске јеврејске елите у Хрватској“, пренио је Басташић својим домаћинима у Јерусалиму. 

 

Он је рекао да је комплетна екипа Јеврејског фудбалског клуба `Макаби`, који се те 1941. године пласирао у Прву краљевску лигу, међу првима ухапшена у априлу и са осталих 165 јеврејских омладинаца отјерана у логор `Даницу`, у логор Госпић, дио је завршио у Јадовном, а дио на острву Пагу у логорима „Слана“. Од њих 165 преживјела су само двојица. Међу њима је био и атлетичар, тадашњи европски шампион на 400 метара

 

На презентацији стратишта Јадoвно у Музеју „Јад Вашем“ присуствовали су људи из библиотеке, архива и секретаријата тог музеја.

 

 

„Представили смо не само шта је то стратиште Јадовно, него и основне информације о Независној држави Хрватској /НДХ/, која није била ни `такозвана` нити `марионетска`, него држава са својом извршном, законодавном и судском влашћу која је својом легислативом и низом закона од априла до јула 1941. практично озаконила злочин. Морам рећи да су наши домаћини били `изненађени` пошто се о Јадовну заиста у `Јад Вашему` све до ове посјете није знало готово ништа“, рекао је Басташић за Срну.

 

Презентовани су и дијелови исказа бивших заточеника, од којих је само неколико успјело да преживи логор на Пагу. Међу њима је био и Емерик Блум, некадашњи градоначелник Сарајева и дугогодишњи директор „Енергоинвеста“.

 

„Приказали смо и видео-запис, изјаве једне од неколико жена које су преживјеле  три недјеље у крашким  јамама Јадовна, у које су бачене. Тај видео-приказ био је посебно драматичан за наше домаћине“, каже Басташић.

 

Осим фактографије о НДХ и комплексу усташких логора Јадовно, презентоване су  и  досадашње и будуће активности Удружења „Јадовно“.  Приказани  су видео-записи са  првог обиљежавања  Дана сјећања на Јадовно, одржаног 26. јуна ове године код Шаранове јаме и на подручју острва Пага, гдје су били логори Слана и Метајна.

 

„Упознали смо израелске званичнике да смо том приликом обновили Спомен-плочу у Јадовну која је уништена 1991. године и Спомен-плочу на подручју логора Слана која је, нажалост, свега два дана након освештања поново уништена“, рекао је Басташић.

 

Он је истакао да је заједно са чланом Удружења „Јадовно“ Данијелом Симићем, књижевником из Бањалуке, посјетио  Музеј „Јад Вашем“ и видио импресивну изложбу на више хиљада метара квадратних, али гдје о комплексу логора Јадовно нема готово ниједне ријечи, док се о логору Јасеновац на свега два-три мјеста налазе кратке и уопштене информације.

 

„Била нам је велика част да у `Дворани сјећања` положимо вијенац Удружења `Јадовно` на меморијалну плочу жртвама холокауста и геноцида. Положили смо вијенац и на плочу Јасеновца, на којој је, осим хебрејским писмом, назив Јасеновац исписан латиницом“, наглашава Басташић.

 

Он је представницима „Јад Вашема“ предао ди-ви-ди са документацијом коју је Удружење „Јадовно“ прикупило у протеклих десет мјесеци свога рада.

 

„Договорили смо се да се сачини протокол о сарадњи између Музеја `Јад Вашем` и Удружења `Јадовно 1941` који ће дефинисати начине на које ће се међусобно размјењивати документација и фактографија, с циљем што боље информисаности и  објелодањивања истине о том готово заборављеном стратишту“,  навео је Басташић.

 

Басташића и Симића примио је и  Ефраим Зуроф,  директор  Центра „Симон Визентал“, кога су  упознали о  раду  и акцијама Удружења „Јадовно“, а посебно о намјери  да 24. јуна сљедеће године у Бањалуци организује прву међународну конференцију о комплексу логора Јадовно. На ту конференцију позвани су и представници Музеја „Јад Вашем“.

 

Други дан боравка у Израелу почео је посјетом Музеју бораца гета, првој установи у Израелу која се почела бавити холокаустом непосредно након Другог свјетског рата.

 

„У Музеју бораца гета наишли смо  на само  један панел величине отприлике један метар квадратни на коме пише `Југославија` и наводи се да се након 6. априла Југославија предала послије напада Нијемаца и да је подијељена 17. априла, а да су том приликом `уништена села и погубљене хиљаде партизана`. Добро је познато да током 132 дана постојања стратишта Јадовно није било никаквих партизана, нити је пукла иједна устаничка пушка. Жртве Јадовна су били виђенији Срби и Јевреји, што интелектуалци што трговци, а већина су били обични невини сељаци који су ту дотјерани и погубљени само зато што су били православни Срби или Јевреји“, каже Басташић.  

 

И у овом музеју представљене су активности Удружења „Јадовно“ и договорено  да се сачини протокол о сарадњи, а представници Музеја такође су позвани да учествују у организацији и самом току конференције у Бањалуци идуће године.

 

„Имали смо част да нас прими Његово блаженство патријарх јерусалимски и цијеле Палестине Теофил Трећи, који се посебно интересовао за улогу Католичке цркве у организацији и подршци НДХ, али и у директном учешћу у усташким злочинима. Разговарали смо и о најављеној посјети папе Бенедикта Шеснаестог Хрватској у јуну 2011. године. Повод посјете је 50. годишњица смрти  кардинала  Алојзија Степинца, који је у то вријеме био у самом врху пирамиде злочина. Познато је да су  у цијелој тој хијерархији припадници Католичке цркве на свим нивоима учествовали у организацији и директном извршавању злочина“, рекао је Басташић.

 

Он је навео да се на  24. јуна идуће године у Бањалуци на првој  међународној  конференцији  о Јадовну очекује учешће историчара из Српске, Србије, Израела, Хрватске, Словеније и Италије, зато што су Италијани у Јадовну одиграли племениту улогу затварања тог логора крајем августа 1941. године, згрожени усташким злочинима. Словеначки историчари позвани су зато што имају одређена искуства у изучавању ликвидација у крашким јамама.

 

Дан након конференције планирано је да учесници тог скупа посјете подручје логора Јадовно, гдје ће бити по други пут обиљежен Дан сјећања на жртве Јадовна.

 

„Замолили смо и Његову светост патријарха српског Иринеја да служи парастос у Јадовну на седамдесету годишњицу страдања јадовинских  жртава. За вријеме посјете предсједника Србије Бориса Тадића Хрватској он и хрватски предсједник Иво Јосиповић обећали су да ће нам се сљедеће године придружити на Јадовну код, ако Бог да, обновљеног споменика, који је уништен почетком протеклог рата“, истиче Басташић.

 

Он каже да се очекује и већи број потомака и поштовалаца  жртава Јадовна.

 

„То је још један корак у објелодањивању трагедије Јадовна и настојању да се Јадовно не заборави, не само због тога што је то одговоран однос према нашим прецима, него смо апсолутно сигурни да је потребно да ово стратиште уђе у трајно памћење нашег народа као битна категорија у српском националном идентитету, а у функцији превенције геноцида, јер знамо уназад 70 до 100 година шта се дешавало на овом подручју. У функцији превенције геноцида над будућим генерацијама наших потомака важно је  да оваква страдања нашег народа уђу у трајно памћење“, поручује Басташић.

 

Делегација Удружења „Јадовно 1941“ из Бањалуке, на позив Музеја холокауста „Јад Вашем“ из Јерусалима, боравила је у Израелу од 28. новембра до 1. децембра.

 

Басташићу и Симићу домаћин у Јерусалиму био је протосинђел Јован Ћулибрк,  координатор Одбора Светог синода Српске православне цркве за Јасеновац, који им је и помогао током боравка  и са којим су посјетили Христов  гроб и друге знаменитости  Свете земље.

 

Преузето са сајта Удружења Јадовно 1941.