Видовданска манифестација 2009.

прво предавање „Споји“ на 620. годишњици косовског Боја

Један део са предавања:
КОСОВСКИ БОЈ
Кнез Лазар – покушај уједињења и битка на Косову:
После смрти Цара Душана 1355. године почео распад царевине услед јачања и осамосталења  појединих феудалаца. Најпре се одвојила Зета под управом Балшића, Краљ Вукашин и Деспот Угљеша Мрњачевић владали су највећим делом Македоније, у северозападним деловима Србије ојачао је Никола Алтомановић а Вук Бранковић је управљао на Косову. У другим областима било је још низ владара …

Битно је напоменути да је у областима северно од Шарпланине, које су обухватило цело Поморавље,Браничево, Мачву све до Саве и Дунава, владао Кнез Лазар. Окупљањем око себе знатних делова бивше Душанове царевине, Кнез Лазар је преузео на себе водећу улогу у будућој борби против турака.

Никола Алтомановић:
…је био један од најнестрпљивијих династа. Покушавао је да од својих суседа отме неке земље како би се домогао српске круне. Тако је покушавао да отме Призрен као државно седиште, после погибије Краља Вукашина у битци на Марици 1371.  Нападао је земље Кнеза Лазара, који је покушавао да га примири да се уједине сви српски династи пред опасношћу од турака. Пошто у томе Лазар није успео, склопио је савез са босанским баном Твртком и заједно победе Алтомановића 1374. чије земље разделе између себе.

Бој на Косову:
Када је турска војска после заузимања Софије, а затим и Ниша 1384., прошла је у Топлицу где је Кнез Лазар дочека и потуче код Плочника близу Прокупља 1387. и врати под своју власт Ниш и Пирот. У то време се турски султан Мурат спремао са својом војском на Балкан намеравајући да победи словенске државе.

До одлучне битке дошло је на Видовдан 15,јуна по старом, односно 28.јуна по новом календару. Вођена је на Косово Пољу између Приштине и реке Лаба.
На почетку се борба повољно одвијала  по Србе. Милош Обилић је смртно ранио турског султана Мурата али је његов син, наследник Бајазит напао Србе са одмореном војском и победио их. Затим су пали у ропство српски Кнез Лазар и мноштво српске и босанске властеле. По наређењу Бајазита погубљени су Кнез Лазар и више српских великана.

Сахрањен је у Приштини, а 1391. пренесен је у његову задужбину Раваницу. Последице косовске битке биле су врло тешке по српску државу. Тада почиње превласт турског царства и северно од Шарпланине.
Србија Кнеза Лазара, као средиште отпора против турака, била је сломљена и морала под власт турског султана.

Косовско Определење:
Иако је српски народ изгубио физичку слободу и државу није клонуо духом. Знајући да се Кнез Лазар, са свим косовским јунацима определио за царство небеско, наш народ, уместо пропале државе, прихватио је своју Цркву као вођу од таме ка светлости. Црква је на себе преузела многе послове бивше државе. постала је носилац јединства после Косова, под турском влашћу. Српска Црква је чувала да се не угаци идеја о држави Немањића.

Захваљујући својој Цркви, српски народ се определио да чува завет честитога Кнеза Лазара и српске војске коју су дали пред бој на Косову. Та опредељеност их је водила кроз ропства ка слободи. Стална свест о ослобођењу под туђом руком сачувана је. Жртва Кнеза Лазара није заборављена. Народ и Црква су га прогласили за свеца. Црква је уствари само потврдила оно што је сам Бог учинио овенчавши Цара Лазара  славом непропадљивости и светости његовог тела.

Косовска етика:
У нашој књижевности постоји низ песама у којима се помиње Косово Поље. Многе тих песама су пуне хришћанским схватањем о души као једној вечној и непропадивој вредности на овом свету. Из те вере проистиче  потреба да се служи узвишеним идеалима правде и истине, слободе и жртве, јунаштва и осуде, невере и издајства.

Косовска етика изражена у народним песмама сматра се и данас највишим дометом моралне свести једног целог народа завијеног у бол за изгубљеном државом коју треба васкрснути ослобођењем Косова и свих српских земаља.

Служење идеалу народне слободе вазено са свесном жртвом нарочито је изражено у песми „Цар Лазар и Царица Милица“. Ни један од браће Југовића није хтео да остане у Крушевцу са сестром Милицом, него су сви отишли да пролију крв за крст часни и да свесно умру с браћом за веру и одбрану и одбрану Кнеза Лазара, односно одбрану српске државе која је била оличена у њему.
Косовска етика нарочито осуђује неверу и издајство као и све што је мрско Богу и људима. У српству јунаштвом се везује Обилићево убиство цара Мурата које треба да се памти и проповеда док је људи и Косова. А осећање поноса и народне части се везује за сусрет Марка Краљевића са косовском девојком на Косову, која је више волела скочити у воду или се обесити него љубити своју земљу душмана.
Пошто је Косово и у данашње време пало у туђинске руке, потребно је доста мудрости и међусобне љубави и слоге међу људима да би се сачувале косовске светиње и људски животи.
Ми Срби морамо непрестано да учимо себе и своју децу да своје чувамо и волимо, а туше да респектујемо и не дирамо. Јер то је прави патриотизам, љубав према својој отаџбини и респектабилан однос са другим народима.

Зато драга браћо и сестре на данашњи свети дан у српском православљу – Видовдан- апелујем на Вас да се ујединимо, спојимо, будемо сложни, блиски својој отаџбини и својој вери, да излазимо у сусрет једни другима с љубављу како бисмо дошли до заједничког циља – очување српског идентитета свуда у свету и повратак снажне и перспективне Србије на Косово и Метохију.

Срећан Вам Видовдан!