СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ОМЛАДИНА ИНЗБРУК

СПОЈИ

Васкршња акција „СПОЈИ“ за Српски народ на Косову и Метохији

 

У склопу прве заједничке хуманитарне акције Српске Православне Омладине Инсбрук „СПОЈИ“, Хуманитарне организације „Немањићи“ и Хуманитарне организације „Срби за Србе“, чија је петочлана делегација овом приликом обишла два повратничка села на подручју Метохије, испор учена је помоћ у вредности од приближно 2600€. Овај заједнички подухват је реализован уз свесрдну подршку и гостопримство на високом нивоу од стране НВО „Мајка девет Југовића“ из Звечана, а целу акцију испратила је и новинарка „Вечерњих Новости“ госпођа Драгана Зечевић.

Преносимо извештај и личне утиске Предрага Маринковића, члана Хуманитарне организације „Срби за Србе“, чији су активисти спровели ову акцију у дело и уручили помоћ у име наших удружења: „У раним јутарњим часовима наша мала екипа стиже у Грачаницу после мањих непријатности које смо имали приликом преласка административне линије од стране шиптарских „цариника“. Одмах затим продужавамо у село Новаке крај Суве Реке где су нас сачекали пријатељи из НВО „Мајка девет Југовића“ са Владиком Атанасијем и мештанима села. У ово село се вратило 30ак људи који планирају да ту остану и припреме терен за повратак својих породица из централне Србије. Договор је био да се овом повратничком селу које је до скора живело од скромног социјалног додатка достави помоћ у виду 20 прасади које ће они даље узгајати и тако мало побољшати свој тежак положај.

Након што су прасићи достављени и пошто смо обавили плаћање, упутили смо се до још једног повратничког села у Метохији. На путу до села Жач прошли смо и кроз Душанов царски град Призрен чије улице сада носе имена НАТО генерала (Веслија Кларка) и осталих злочинаца, вероватно у знак захвалности због броја Срба које су оставили да живе у том граду, а могу се избројати на прсте једне руке. Призор који смо затекли у селу Жач, које смо посетили на инсистирање наше пријатељице Драгане из „Вечерњих Новости“ суморнији је био од суморног времена и кише која нас је пратила целим путем.

Као што цео јужни део Космета одише америчким знамењима од војних база, преко начина финансирања шиптарске „индустрије“, разних статуа и билборда, имена тргова и улица па до застава на сваком кораку, тако и село Жач није могло да избегне американизацију. Питаће се неко сад какве везе има српско село у Метохији са Америком? Има везе. Јер село Жач је модерни резерват где Срби повратници живе као Индијанци у неколико шатора без воде и струје. Слика која се урезује у памћење за сва времена. Слика за тоталну неверицу и очајање. На страну наша лична осећања, ти храбри људи су се вратили на своје огњиште да живе на њему па макар и под шатором. Неколицина њих је презимила под тим шаторима целу зиму. И поред тога што је један од повратника био претучен пар месеци уназад они су решени ту да остану, а ми смо решили да део наше помоћи преусмеримо на ове храбре људе. Такође, испоручили смо и помоћ у хигијени (1 џак) коју смо понели са собом из Београда.

Међу свим тим одраслим људима и женама, нашла се и мала српска хероина Јована која има непуних пет година, која спава у рушевинама једне куће на лежаљци за плажу која замењује кревет са својом мајком. Без својих вршњака, без играчака, без ичега. Искрен да будем мислио сам да сам научио да контролишем осећања која надолазе приликом сусрета са нашим људима по енклавама после свог првог боравка на Космету. Међутим после сусрета са малом Јованом и њеним стидљивим осмехом којим је реаговала на свако „задиркивање“ Владике Атанасије, био сам на ивици суза. После међусобне консултације и консултације са попадијом Светланом договорили смо се да остатак помоћи преусмеримо за повратнике у овом селу. Њима смо обезбедили фрижидер, шпорет на дрва, 10 пакета постељине, 10 јастука, 10 ћебади и пакет средстава за хигијену који смо такође понели са собом из Београда. Највећи проблем са којим се сусрећу наши повратници у селу Жач јесте недостатак пијаће воде који се мора решити у што скорије време.

Пут нас води даље до места Видање
где смо са Владиком Атанасијем и осталим члановима нашег малог конвоја обишли радове на кући у којој ће бити отворена нова народна кухиња. То време смо искористили и да мало одморимо слушајући разноразне шаљиве приче и досетке Владике Атанасија којим је држао пажњу свих нас присутних, а поготово 15оро дечице из села Видање којима је поделио чоколаде. Путовање се завршава у Грачаници где смо усмено добили речи хвале и подршке од стране Владике Атанасије за нашу посету и уложен труд и позив да се видимо опет у што скорије време.“

Морамо да напоменемо да је карактеристика ове заједничке хуманитарне акције била помоћ за два повратничка села, тачније средства су уложена у ствари које треба да буду на опште добро не једној породици или појединцу већ комплетној сеоској српској заједници. С тим у вези наглашавамо да су средства у висини од 600 које је прикупила Српска Православна Омладина Инсбрук „СПОЈИ“ и наменила у сврхе једнаких новчаних донација за 6 до 12 српских породица на Косову и Метохији, услед отежавајућих околности на терену и упркос ранијем плану да се средства уруче одвојено од остатка средстава прикупљених од стране осталих учесника у овој акцији, ипак СПОЈЕНА и у заједничкој своти обезбеђене су следеће најпотребније ствари за мештане повратничких села у Метохији:

  • 1.450€            за 20 прасића
  • 160€               за 10 постељина
  • 120€               за 10 јастука
  • 190€               за 10 ћебића
  • 260€               за фрижидер марке „Горење“
  • 155€               за шпорет марке „Смедеревац“
  • 240€               за веш машину (у склопу Божићне акције „СЗС“)
  • 125€               за превоз наших представника

————————————————————

  • Укупно: 2.700€ (од чега је 2575€ утрошено за наведену хуманитарну помоћ)

У наредним данима следи објављивање опширнијег извештаја са ове акције у виду постављања рачуна, потврда о урученој хуманитарној помоћи, фотографија, видео материјала и чланака који ће бити објављени у електронским и штампаним медијима.

За сам крај желимо да додамо да су овом приликом пренети поздрави наших донатора напаћеном српском и свестрадалном народу на Космету да издржи сва искушења са којима се сусреће сваког дана, и обећали да ћемо и даље, са још више снаге и воље бити уз њих! Нек’ буде што бити не може!

НЕМА ПРЕДАЈЕ, КОСМЕТ ЈЕ СРБИЈА!

______________________________________________________________________________

Несвакидашњи коментар из књиге утисака на сајту Удружења „Срби за Србе“ сведочи о важности и величини ове хуманитарне акције из које бисмо сви ми којима је стало до правих вредности могли пуно да научимо и кренемо и сами тим стопама:

Краљево
2010-04-19
79.101.161.135

Идемо даље – нема предаје
Јел то свиће сунчани дан да се Срби коначно споје и уједине, да оставе себичне, личне и др.  интересе и својој браћи на Космету помогну на ваљан начин?

Невероватно људи ! Немам реци ! Имам само да вам упутим поздраве и пренесем захвалност моју, моје породице и пријатеља. Као избеглице са Косова, ево нас у највећој српској избегличној енклави код Краљева, и даље у беди, а тамо доле на нашој земљи, остависмо све. Читамо известај са Васкршње акције у повратничким селима у Метохији. Неми од речи прочитаних, са тугом и сузама у очима изражавамо ЗАХВАЛНОСТ. Можда нам ви вратите веру, дате храброст и подстакнете да се и ми вратимо на своја вековна огњишта.

Хуманитарна Организација „Срби за Србе“,хуманитарна Организација „Немањићи-Тицино“ из Швајцарске, „Српска Православна Омладина Инсбрук – СПОЈИ“ из Аустрије, заједно са „Мајком девет Југовића“, предвођени Владиком Атанасијем – СВАКА ВАМ ЧАСТ. Само овако се може спасити – што се спасити још увек може. Боже, дај здравља свим активистима и руководству Хуманитарне организације „Срби за Србе“ – само да истрају. Заиста сте најјачи. ВРХ хуманости, достојанства, поштења и понос за наш народ, ма где да се налази на планети ! Нема предаје

———————————————————

 

Повезани линкови:

Поделите овај чланак на друштвеним мрежама

Facebook
Twitter
LinkedIn
Последње активности