У петак 04.06.2010. одржана је пројекција филма „Где цвета лимун жут“. Тако је Српска Православна Омладина Инсбрук надовезала пројекцију филма на претходно предавање које је одржано 13.05.2010. на тему „Први Светски рат и Србија“.
Наш цењени гост ове вечери био је господин Мића Пантић, један од најстаријих оснивача удружења „Свети Николај“ из Инсбрука, који је на отварању поздравио наше младе чланове и пренео нам поздраве Мр Радована Калабића и Двери Српских из Београда!
Затим је председник Омладинског Удружења Споји Владимир Влајић пренео најважније и најновије информације чланству које се у респектабилном броју окупило и ове вечери. Додато је да је пројекција филма „Где цвета лимун жут“ већ одржана у Бечу и да ће се уз Божију помоћ пројецирати и у осталим градовима Аустрије.
Током пројекције филма су сви присутни са великом пажњом пратили филм, а након пројекције за штандом је сакупљена скромна новчана помоћ од 85€ која ће бити намењена за хуманитарне акције.
Интересантно је споменути да је ове вечери одмах после пројекције филма одржан и први састанак најактивнијих чланова Српске Православне Омладине Инсбрук СПОЈИ на којем се разматрало на јако важна питања која су се односила на рад нашег удружења!
Ова пројекција филма је последња акција ове полугодине у Инсбруку – следе акције у Јадовну и по Србији током лета, па се у јесењем периоду опет окупљамо интензивирано у Инсбруку!
Кратко о филму
Крајем 1915. године, у другој години Првог светског рата, почетог нападом моћне Аустроугарске царевине на малу Краљевину Србију, српски народ, његова војска и држава нажли су се пред највећим искушењем у укупној својој историји.
После два одбијена упада укупне аустроугарске силе славним биткама – Церском и Колубарском, на Србију су кренуле здружене армије царевина Аустро-Угарске, Немачке и Бугарске.
Ту је свака даља борба постала немогућа, па су се српска Влада и српска Врховна команда, избегавајући капитулацију, одлучиле за једини, судбоносан, али у исто време и часни подухват да српска војска, српска држава и дотле избегли народ напусте своју државну територију и да се у више праваца, по највећој зими, повуку преко непроходних гудура Албаније ка Јадранском мору, у сусрет савезницима.
било је то незапамћено спашавање националне части, величанствено по подухвату и по великим жртвама страшно. Најстрашније у Светском рату.
Дошавши савезницима на Крф, Срби су своје патње сажели у песму Тамо далеко…
