СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ОМЛАДИНА ИНЗБРУК

СПОЈИ

Поклоничко путовање члана СПОЈИ-а

 

Јул/Август 2010.

Ето, пошто сам провео двадесетак дана на поклоничком путовању кроз Украјину, Русију, Белорусију и Румунију одлучих да, на предлог нашег председника В.В., напишем коју реч о томе.

 

 

Питају ме људи како је било, а ја не знам како да то ваљано опишем. Величанствено искуство! Наводим неке податке, као нпр. да смо само у Украјини целивали пар стотина светих моштију, а у Русији ко зна колико, да смо обишли Кијево-Печерс ку лавру, Оптину пустињу, Дивјејево, Светиње Москве и Петровграда, Валаам, Минск, Псково-Печерс ки манастир, Почајев, Јаши итд. Свако од ових места има значајну улогу у историјском и нарочито у духовном животу Русије, а и шире. Сада их нећу описивати јер би на крају то прерасло у једну повећу књигу.

 

 

На путу сам упознао много добрих људи, поклоника, од којих су неки већ више пута били у Русији, на Светој Гори и у Јерусалиму, који су посвећени вери и који се труде у духовном животу.
Што се тиче наше браће и сестара у Христу који живе у Русији мислим да бисмо могли много од њих да научимо. Такву духовност и дисциплинованост још нигде нисам видео (дисциплина се може упоредити са оном у војсци). То важи за све узрасте. Нарочито је било импресивно видети дечицу од 4-5 година која пале свеће, која се моле и која са смирењем слушају своје родитеље. Дочекивали су нас срдачно, били смо сведоци топлог гостопримства какво се и иначе налази код правих хришћана, било је и суза радосница и песме, а растајали смо се као браћа и све то уз молитву.

 

 

По повратку у Србију било ми је помало жао што се растајем од свих тих људи са којима сам путовао јер сам заиста почео да их посматрам као родбину, као саборце, јер смо током свих тих дана заједно прошли кроз многе догађаје који су оставили траг у нама. Било је, дакле, и пријатних и непријатних искустава (што би рекли – искушења), али надам се да је то свакоме од нас било на корист јер, како рече авва Евагрије: „Кад не би било искушења нико се не би спасао“, па би зато ваљало нарочито благодарити Господу и на њима.

Поздрав својој браћи и сестрама у Србији и дијаспори!

 

Христос је међу нама!

 

Иван Ивковић, члан Српске Православне Омладине Инсбрук – „Споји“

Поделите овај чланак на друштвеним мрежама

Facebook
Twitter
LinkedIn
Последње активности