Помаже Бог драга браћо и сестре!
Чланови Српског друштва Задужбина, су током викенда, 25. и 26. Децембра, испоручили девети пут по реду помоћ нашој угроженој браћи, овај пут у износу од 6.275 евра.
Пут нас је прво одвео у село Угљаре, код Косова Поља. Посетили смо породицу Живковић, праве хероје данашњег доба, који у нељудским условима подижу деветоро деце, али који не очајавају и који се боре, а о напуштању Свете земље ни не помишљају! За пример и поштовање!
Са 900 евра прилога покушали смо да им макар мало олакшамо муку у којој се налазе.
Даље нас је пут водио у Косовску Витину, енклаву на југоистоку наше јужне покрајине, у Косовском Поморављу, где је испоручено 2.400 евра, за 24-оро малолетне деце која живе у том градићу, који преосталим Србима не пружа могућности за било какве активности, био то посао, нормалан живот, а о забави, игри и условима за нормално одрастање деце и омладине којa је осталa у Витини сувишно је причати. У витинској општини су помогнуте још три породице из села Могила са укупно 300 евра, како би могли да набаве основне намирнице за прехрану, како би преживели зиму.
Раном зором, у недељу 26.12, упутили смо се преко Брезовице ка царском Призрену, у Саборну цркву Светог Георгија, где смо присуствовали литургији и чину хиротонисања Владике Теодосија у Епископа Рашко-Призренског.
Леп је био осећај шетати опет центром Душановог царског града, и дивити се његовој лепоти, иако туђин тренутно тамо преовладава.
Пут нас је даље водио у манастир Зочиште, близу Велике Хоче, где смо искористили прилику да се поклонимо моштима Св. Козме и Дамјана, које почивају у овом манастиру.
Братство манастира, на челу са оцем игуманом Стефаном смо помогли са 400 евра за обнову ове Светиње која је више пута до сада страдала, под ударима разноразних пљачкаша и банди, а задњи пут је страдала у погрому 17.марта 1999, када су црква и конаци дигнути у ваздух од стране арнаутских банди.
После посете Зочишту, продужили смо ка повратничком метохијском селу Дугоњево, у близини Клине, где смо повратничке породице помогли са 415 евра за куповину основних намирница за прехрану.
Повратници су углавном старији људи који су нас срдачно дочекали, не зато што смо им донели скромну помоћ, већ зато што смо ми били први који су их посетили од тренутка њиховог повратка у свој завичај.
Желели би да нагласимо да је део те донације сакупила наша Српска православна црквена општина Копер на челу са о. Томом Ћирковићем и са осталим парохијанима.
После поделе помоћи, у понедељак 27.12, упутили смо се и у манастир Високи Дечани, где смо по ранијем договору дошли, како би крстили двојицу наших чланова, који су осетили потребу да се крсте. Сам радосни чин крштења је обавио наш, можемо слободно рећи велики пријатељ, о.Иларион из манастира Високи Дечани, и можемо исто тако рећи да је то била и круна овог путовања на нашу Свету земљу Косово и Метохију.
Овом приликом би се захвалили свим нашим пријатељима из Косовске Витине, Велике Хоче, Видања и Осојана без чије помоћи и гостопримства овај пут не би био овако успешан!
Наставак пута нас је водио у српску престоницу Београд, где смо у уторак, 28.12, угостили породицу Рогуља, прогнану из Двора на Уни током рата у Крајини. Њихова тужна судбина је погодила многе људе нашег рода, који су се одазвали апелу за помоћ, а нагласили би да су учешће у помоћи породици Рогуља узели и неколицина пријатеља Словенаца, као и Српска православна општина Цеље на челу са о. Миланом Дудуковићем и осталим парохијанима.
Породица Рогуља, мајка Радмила са троје деце, Станком, Радетом и Сањом, помогнути са са 1.860 евра, како би обезбедили себи услове за што нормалнији живот и како би што пре заборавили патњу кроз коју су годинама морали да пролазе живећи у условима недостојним човеку.
Преносимо свима Вама, који сте осетили потребу и укључили се у ову акцију и подржали наш напор и рад, а све у циљу континуиране помоћи нашој браћи на Светој српској земљи, а и шире, речи најиксреније захвалности од наше напаћене браће, који и поред свих мука нису заборавили ни да се смеју, ни да се веселе, а ни да забораве један на другог у невољи.
За 2 године и 9 месеци рада наше фондације „За српски Космет„, девет пута смо организовано и лично испоручили помоћ нашој браћи. Нашим досадашњим акцијама смо успели да сакупимо и наменски испоручимо тачно 35.625 евра. Настојања Задужбине су да превасходно помогне нашој најугроженијој браћи на Космету и у Крајини, народним кухињама али и нашим светињама широм српских земаља а од скоро и шире.
Захваљујемо се нашој браћи из удружења СПОЈИ из Инсбрука који су узели учешће у овој акцији са својим прилогом од 400 евра, као и свим приложницима и људима добре воље који исто као и наше друштво не желе и неће да се предају!
Српско друштво Задужбина +
Повезани линкови: