Јован Дамјановић има само 18 година и многи га сматрају чудом од детета и вансеријским талентом. Био је ђак генерације, у шестом разреду био је државни првак из физике, а у седмом државни првак из хемије. У основној школи такмичио се и из информатике, математике, рецитовања, француског језика, географије… Са својих 12 година добија језички портфолио, такозвани језички пасош који додељује Привредна комора Србије, а недавно је и добио понуду да похађа троипомесечну обуку о трошку „Гугла“.
На слици: Јован на Светском првенству из дебате у Дандију у Шкотској
Рођен је у Приштини, а породица Дамјановић, обац Огњен, мајка Бранкица и син Јован и ћерка Меланија из Косова Поља, у Пирот су дошли 1999. године.
– У Пироту је све почело. Ту сам стекако основе и сада надограђујем своје знање. Отишао сам у Београд зато што нуди боље услове за школовање и моје усавршавање. Из истих разлога планирам да се отиснем у Америку и упишем неки од најпрестижнијих америчких универзитета. Мој први избор је Харвард, следи Јејл или неки други престижни универзитет. Сматрам да ћу у Америци стећи добро образовање и прилику за добар живот – прича Јован.
Јован је 2009. године био вицепрвак државе из хемије, а две године касније и државни првак из хемије. Учествује на Светским првенствима из дебате у Турској, Шкотској и Чешкој. Председник је Дебатног клуба Математичке гимназије и координатор додатне наставе хемије у школи. Пише поезију, свира клавир и гитару.
– Добио сам понуду да током лета похађам троипомесечну обуку о трошку „Гугла“. После те обуке се полаже испит и ствара се могућност да се одмах по завршетку студија тамо и запослим. Још нисам донео коначну одлуку – каже Јован.
На свој 18. рођендан је сазнао да су родитељи и сестра осам месеци крили од њега тајну о књизи коју је написала његова мајка. Било је то велико и пријатно изненађење.
– Када сам окренуо предњу страну корица и видео наслов, напросто сам занемео. Схватио сам колико је велика мајчинска љубав. Захвалан сам мајци у сваком случају – каже Јован.
Његова мајка Бранкица каже да је приметила кад се родио да он није обично дете и да као беба уопште није плакао.
– Схватили смо да је то дете натпросечно интелигентно. Он је то сваким даном показивао – присећа се мајка Бранкица.
Она је од Јовановог рођења почела да записује његове изјаве у свеску коју су у кући звали „Бисерка“.
– Схватила сам да би то могла да буде једна лепа књига и помислила да то буде поклон за његово пунолетство. Чини ми се да смо направили праву ствар. Био је заиста изненађен када смо му предали рођендански поклон. Наша највећа награда је та што је он био срећан. Присећала сам се нама драгих, али и тешких момената, избеглиштва, бежања са Косова и Метохије, губитка егзистенције у једној ноћи. Књига јесте једно лично сећање мајке о једном дечаку и његовом одрастању, али је то и књига која велича породицу – каже Бранкица.
Извор: http://www.blic.rs/Vesti/Srbija/285387/Gugl-trazi-najboljeg-djaka-iz-Pirota