ЗДРАВЉЕ је, по Светској здравственој организацији, јединство телесног, менталног и социјалног благостања, а не само одсуство болести или слабости.
РАЗМИШЉАЊЕ је ментална функција, која обухвата процесе извлачења закључака из представа, сећања, искустава, па је уз емоције један од најважнијих елемената нашег свесног УМА.
У позитивној форми је то доживљај љубави, среће, радости, разумевања, поштовања, уважавања, захвалности …
Емоције и разум се прожимају хармонијом из свесног бића ка несвесном у нама и око нас.
Негативно размишљање је праћено у блажој форми досађивањем, негодовањем, осећајем тескобе, раздражљивости, па преко туге, љутње, беса, до зависти, гордости, мржње, што активира огромну негативну енергију и може да има фаталне последице по здравље. Ова стања могу бити тренутна, пролазна, али и дуготрајна.
Снагом слободне воље свесног ума можемо и треба да улажемо напор да се форсира позитивно размишљање.
Једна од дефиниција МОЛИТВЕ из популарне научне литературе је МЕТОДА свесног Концентрисања УМА уз тихо или гласно понављање молби, израза захвалности и слављења БОГА као опште универзалне силе универзума.
Молитва се не може наметнути. Вера у човеку је покреће и она је израз признавања силе која покреће свемир, СВЕСТИ да та сила није слепа него испуњена визијом, да је на нашој страни и да зна шта ради
Познати српски психоаналитичар, психијатар и професор на Теолошком факултету у Београду Проф. Др Владета Јеротић је многе здравствене раднике инспирисао да у очувању и поновном успостављању здравља подржавају веру у човеку.
Људски организам је сложен систем у коме је од наслеђеног генетског материјала мали део активан.
У менталном, свесни ум чини само око једне шестине целог нашег менталног богатства. Импулси несвесног су фасцинантни кроз снове, омашке и сличне процесе, али су веома јаког деловања на вегетативни нервни систем који регулише рад свих наших органа. Наша је обавеза да свакодневно ослушкујемо те сигнале и кад постанемо свесни поруке да је уважимо и урадимо оно сто је за нас и друге најбоље.
Методе за успостављане комуникације између свесног и несвесног ума су кроз многе цивилизације остале исте, као на пример МОЛИТВА, медитација, контемплација … Психотерапија је достигнуће 20.века али базира своја начела на истим принципима. Она нуди мноштво начина који, када се науче, могу да регулишу поремећену равнотежу. Молитва је нама пренета кроз векове као искуство наших предака. Њој се инстиктивно враћамо у изузетним, како тешким, тако и узвишено лепим тренуцима. Позната је свим цивилизацијама, свим културама и религијама као унутрашња и спољашња, лична или заједничка, са карактерима „прозбене“ или „благодарствене“ па до оне најсавршеније која слави Бога без да нешто од њега за себе потражи.
Али неће свака молитва бити и услишена. Човек прво мора и сам да уложи напор и призна оно негативно у себи, уложи напор да оствари нешто добро за друге а не само за себе. Живимо у столећу великих промена, духовна еволуција је направила један круг, а човечанство осећа потребу за једноставнијим животом, за дубљхим унутрашњим задовољством од онога што је потрошачко друштво донело. Пораст депресија, малигних обољења и до сада непознатих инфективних болести нас,на жалост, разликује од свих претходних цивилизација.
Молитва за дубљом хармонијом као „МОЛИ ПА ЋЕ ТИ СЕ ДАТИ“, помаже нам да грешке које смо већ учинили не поновимо, да верујемо да светом влада склад и мир, да се здравље као највеће богатство може лакше сачувати упркос свему, да се наше мисли и дела одвијају за добро свих, а не само нас самих.
Универзум је промена.
Човек је мали универзум. Кроз молитву може поново да научи позитивне обрасце размишљана. Одговорни смо за наше мисли зато што ЕНЕРГИЈА СЛЕДИ МИСАО, А ПОЗИТИВНА МИСАО ЈЕ СТОТИНУ ПУТА ЈАЧА ОД НЕГАТИВНЕ.
за СПКД Просвјета, Аустрија
др Зорица Мијалковић