Посјета светој српској земљи, души и срцу нашег бића – Косову и Метохији, увијек изазове велике емоције. Тако је било и приликом 11. испоруке новчане помоћи у вриједности 6.555 евра (плус доста хране, одјеће, играчака), сакупљене у оквиру хуманитарне фондације „За српски Космет“. Од 24. до 28. децембра чланови СД Задужбина боравили смо на Космету, продубљивали стара познанства и склапали нова и тако у срца уткали непролазан осјећај, да смо у духу једно тијело.
Овај пут су нам се придружили активисти СД Задужбине из Суботице.
О блискости и непосредности нашег народа, ријешеног да опстане тамо или да га нема, могу се написати томови књига и извјештаја – али све је узалуд док се то не доживи. Њима је најбитније да их не заборавимо, сама посјета већ буди искрене емоције и наду да нису остављени. Званични режим ионако више не мисли о свом човјеку и достојанству Србиновом. Слободу им не можемо купити, али наду буди и топла ријеч.
Како другачије објаснити струјање крви предака при сусрету са Србима у селу Милошево код Обилића, које нико никада није посјетио у новије вријеме? Којима чак и комби, који превози Србе из оближњег села често не стане? Како им купити слободу, која је цијена? Зашто мора човјек умјесто да мирно спава и брине за усјеве и поља и породицу – бдјети ноћима и стражарити да им банде арнаутске не украду оно што им је остало? Или можда запале кућу? 1999 године су шиптарски терористи киднаповали једнога од становника овог села и до дана данашњег му нема трага.
Они су окружени шиптарима, који константно врше притисак не би ли и преостали Срби из овог краја напустили своја вјековна огњишта. Крађе стоке и аутомобила су честа појава у овом селу, изградња још једне џамије у селу у непосредној близини српских кућа, провокације, вербални и физички напади, али упркос свему су браћа истрајна да одбране своје домове и да се боре за опстанак. У Милошеву смо обишли и помогли три породице.
Посјета косовском поморављу настављена је путем према Косовској Витини гдје смо посетили наше старе пријатеље и испоручили помоћ за породице са дјецом, укупно 22 дјеце.
Пут смо наставили у прелепе крајеве на Шар планини. У општини Штрпце смо уз помоћ о. Александра новчано помогли 3 породице у Беревцима и Брезовици. Једној је ватрена стихија однијела кров над главом, а у обнову се укључила и сама општина. Обишли смо и малу Каролину, којој је неопходна подршка због терапија на које мора са мајком у Београд. Помоћ је пружена и породици Поповић.
Поново смо обишли једину преосталу српску дјецу у Мушњикову подно Шар планине, гдје поред тзв. Бошњака и Шиптара, живи само једна српска породица – дјецу Матеју и Михајла, њихове родитеље, баку и деду.
На путу смо посетили манастир Св. Архангеле и Оца Михајла који је тренутно, нажалост, једини монах у овој светињи. Игуман о. Михаило нас је угостио и духовно окријепио, након чега смо се упутили у царски град Призрен где смо са о. Слободаном по други пут посјетили једино српско дјете у овом граду, малу Милицу и њену мајку Евицу. Мала Милица са мајком Евицом и даље уз Божију помоћ истраје тамо и шаље нам недвосмислену поруку – догодине у Призрену! Поред њих у Призрену живи и отац Слободан, а ту је и обновљена богословија у цркви Св. Георгија коју похађа 11. ученика из разних дјелова Србије.
Даље нас је пут водио у Ораховац у којем Срби живе у једној улици окружени шиптарима и у тешким условима за живот. Ту се налази и вртић који је иначе донација дјеце Београда за дјецу Косова. Дјеца су нас дочекала са рецитацијама, а ми смо их обрадовали са играчкама и слаткишима.
Метохија нас је даље звала у своје наручје, преко Ђаковице стигли смо у општину Клина. Обишли смо село Дреновац гдје се јула ове године вратило 7 српских породица. Од како су се вратили, константно су изложени притисцима од стране шиптара. Упркос томе наша браћа кажу да су истрајна да остану и опстану на том подручју. У прилог томе говори чињеница да је већина обрадиве (јако плодне) земље у власништву Срба и да је не планирају продати. Нажалост, проблем је што режим Бориса Тадића у Србији ништа не ради да би се та земља почела обрађивати, па је овогодишња сјетва изостала због недостатка сјемена и механизације. Поред веома лоше изграђених повратничких кућица, без изолације, пуних воде и влаге и са лоше урађеном електроинсталацијом (са истим проблемима се сусрећу скоро сви повраници на Косову и Метохији), властодршци из Београда нису нашли за сходно да повратницима омогуће ни дрва за огрев за ову зиму. Поред поменутих недостатака, проблем су и шиптари који краду шта и кад год стигну, а на крововима и по зидовима постоје и трагови пуцања на повратничке куће.
Ми смо само на трен покушали да осјетимо шта проживљавају. Наши коријени су јаки, то нам свједоче ти храбри људи и сусрет са њима, који смо заиста дубоко доживјели. И сузама оросили.
Пут смо наставили према Високим Дечанима, тамошњи монаси су нам и препоручили које породице да помогнемо у Дреновцу, Осојанима и Кошу. Поклонили смо се светим и чудотворним моштима великог Божијег угодника, Св. краља Стефана Дечанског. Послије послужења и напајања вјечним призрацима Божанске благодати на том комадићу неба.
У селу Рудице смо обишли и испоручили помоћ за 2 породице, да би се после упутили према енклави Осојане, у којој смо преноћили и помогли још 5 породица у самом Осојану и селима Кош и Тучеп.
Према сјеверном дијелу, преко Митровице и Звечана зауставили смо се на барикади и поздравили нашу браћу на бранику Отаџбине, који су нас срдачно дочекали уз поруку да се не планирају предати и да су разочарани властодржцима у Србији који им не пружају никакву подршку у одбрани уставних граница државе Србије.
Пуни утисака и одушевљени храброшћу и истрајношћу наше браће на барикадама, кренули смо даље алтернативним прелазом гдје смо наишли на дрске окупаторске војнике (КФОР) који су нам провјеравали документа, а затим даље ка централној Србији.
На путу смо посјетили манастир Студеницу, задужбину краља Стефана Немање (Св. Симеона Мироточивог) из 12-ог века.
Захваљујемо се нашој браћи и сестрама на Космету на срдачном гостопримству и њиховој борби за очување националног идентитета на светом Косову и Метохији, нашим донаторима и свима који су на било који начин помогли у овој испоруци.
Увјерили смо се да је помоћ стигла у праве руке, али има још породица којима је помоћ неопходна. Имамо вјеру, да ће Врховни Промислитељ погледати на свој напаћани народ јер Његов суд је једини праведан. А крст носити нама је суђено.
Помоћ је испоручена у следећим крајевима на Космету:
- Милошево код Обилића
- Косовска Витина
- Беревце код Штрпца
- Брезовица
- Мушњиково код Призрена
- Призрен
- Ораховац
- Дреновац
- Рудица
- Осојане
- Кош
- Тучеп
- Суви Лукавац
Подељено је 6.555 евра у новцу, један компјутер и касетофон, неколико пакета намирница, као и слаткиша за дјецу, две пуне кесе играчака за дјецу и неколико торби пуних гардеробе. Трошкове пута и боравка смо као и до сада сносили сами, тако да су сва прикупљена средства уједно и испоручена нашем народу.
До сада смо у оквиру хуманитарне фондације „За српски Космет“ прикупили и испоручили укупно 49.405 евра.
НЕМА ПРЕДАЈЕ! КОСМЕТ ЈЕ СРБИЈА!
СД Задужбина +