СПКД „Просвјета“ из Аустрије позива заинтересоване да се укључе у пројекат „Кумство дјеци на Косову и Метохији“. Акцију је покренула Светосавска омладинска заједница 2008. године. Када се пријавите координатору акције, добићете име детета и породице на Космету са којом ћете се окумити. О начину помагања и фреквенцији одлучују кумови!
Крајем 2007. године група младих родољуба, рођена и одрaсла у Аустрији покренула је акцију помоћи српском народу на Косову и Метохији. Били су окупљени око Светосавске омладинске заједнице у Аустрији, која је позивала на протесте, организовала сусрете, реновирала цркве, организовала хуманитарне концерте, повезивала матицу и дијаспору….
У Светосавској омладинској заједници је 2008. године, Нацртом о стипендирању деце, покренута племенита акција која је опстала до данас – „Кумство дјеци на Косову и Метохији“.
Свештеници свих бечких парохија благословили су овај пројекат и подржавају га у даљем развоју. Небојша Стојковић је преузео координацију пројекта, уз подршку своје породице и неколицине људи. Тако до данас, дневно путује помоћ деци у разне општине на Косову и Метохији.
Око 60-так породица је до сада остварило кумство са децом на Косову и Метохији. Многи су своје кумове посетили, а неки су их довели у госте. Настала су чврста пријатељства.
СПКД „Просвјета“ је једногласно одлучила да постане партнер у овом пројекту. Руководилац Пројекта је као и до сада Небојиша Стојковић, а координација сарадње са „Просвјетом“ је поверена Ана-Марици Панић.
СПКД „Просвјета“ у Аустрији позива све заинтересоване да се укључе у овај хуманитарни пројекат, а све информације можете наћи на сајту СПКД „Просвјете“ и Светосавске омладинске заједнице у Аустрији.
СПКД „Просвјета“ сматра да је најважније да наша деца на Косову и Метохији знају да нису заборављена, да ценимо њихову борбу за опстанак на својим огњиштима и дедовини, борбу за очување језика, традиције, вере, културних и историјских блага српског народа.
Ми се овде боримо за опстанак у другачијим условима, кажу у „Просвјети“. Зима је, али нама је топло у нашим домовима, имамо грејање и воду. Они немају, а тамо је и ове зиме кудикамо хладније. Наша деца похађају школу, смеју то. Путују до школе слободно. Они то не могу увек. Кад се закашљу поведемо децу до лекара. Они и кад крваре не могу имати увек лекарску помоћ. Зубарска помоћ је поготово отежана. Планирању будућности прилазе са становишта преживљавања сутрашњег дана. Већина нема други избор осим народних кухиња, које су у међувремену постале мале и већ недовољно и нередовно снабдевене. Нема чак ни довољно судова, лонаца, прибора. Нису то лењи људи али им је онемогућено да раде, онемогућен им је приступ земљишту које би обрађивали, онемогућава им се располагање и оним ресурсима којима би нешто зарадили, отежано је и снабдевање. Свакодневно им је угрожен живот. Да ли заиста ми из ове перспективе то можемо и замислити, питају се у СПКД „Просвјета“.
Извор: www.rts.rs