Поред родбине, предавање је окупило и преставнике Социјалистичког покрета ослободилаца Тирола, града Инзбрука и удружења Српске православне омладине Инзбрука – СПО(Ј)И, а присуствовао је и поглавар Католичке цркве Тирола.
Подсетимо, како је „Дневник” у два наврата већ писао, за разлику од индустријалца Оскара Шиндлера, који је спасао 1.200 јеврејских принудних радника из Чешке и Пољске, и пољске медицинске сестре Ирене Зендлер, која је спасила 2.500 јеврејске деце из Варшавског гета, дуго после Другог светског рата готово ништа се није чуло о Дианином подвигу, иако је то била без сумње једна од највећих хуманитарних акција тог времена.О делу скромне медицинске сестре, која је била удата за др Јулија Будисављевића, Србина из Крајине, удружење Српске православне омладине Инзбрука – СПО(Ј)И често држи јавне часове и предавања, а учествује и у недавно установљеним антифашистичким шетњама против заборава, у организацији Института Ренер из Инзбрука. Те шетње су установљене у знак сећања на страдање недужних јеврејских породица у погрому 9. новембра 1938. године, али и на све жртве Другог светског рата, међу којима и на оне у вазалској НДХ нацистичког Рајха.
Аустријанки је постхумно додељен и орден „Царице Милице“ Српске православне цркве, на основу студије “Диана Будисављевић и њена акција спасавања од 1941. до 1945. године у националсоцијалистичкој Хрватској” чији аутори су били Комисија за Јасеновац и Музеј жртава холокауста у Београду, а председник Србије Борис Тадић јој је доделио Златну медаљу Милоша Обилића за “показану храброст и херојство”. Скупштина града Инзбрука је, такође, једногласно прихватила заједничку иницијативу СПО(Ј)И и Антифашистичког покрета Тирола, да се Диани Будисављевић додели „Орден другог степена града Инзбрука“.
Диана је, заправо, из логора у Горњој Ријеци, Старој Градишки, Сиску, Лобор-граду и Јасеновцу избавила укупно укупно 15.535 девојчица и дечака, али њих 3.200 није преживело због исцрпљености и болести. Како би их преживеле мајке после рата могле пронаћи, дама из Инзбрука је правила картице с именима деце, фотографисала их је и сачинила прецизну евиденцију, коју су послератне власти одузеле, јер им није одговарало величање спасавања деце од усташког режима које се није одвијало у организацији КПЈ и НОР-а.
Рођена 1891. Диана се школовала за медицинску сестру у Општој болници у Инзбруку. Учила је за асистенткињу лекара и тако се удала за др Јулија Будисављевића. С њим је од 1919. живела у Загребу где је др Будисављевић установио Клинику за хирургију на Медицинском факултету. Вратила се са својим мужем 1972. у Инзбрук, где је до смрти 1978. живела повучено у кући у улици Аних. На Западном гробљу налази се и монументална породична гробница Обексер, у којој је пронашла вечни мир.
Е. Н. Л.
Тирол се среће са Србијом
У Инзбруку је јуче отворена интеграциона изложба под називом „Tyrol meets Serbia“ у организацији СПО(Ј)И. На њој су изложени пејзажи Тирола и Србије, аутора и педагога Звонка Димитријевића из Инсбрука. Како наводе организатори “циљ ове изложбе је спајање аустријског и српског народа кроз пејзаже, који приказују разлике и сличности две земље, као и представљање српског народа на леп и достојанствен начин”. Ова изложба је и хуманитарног карактера, јер се свака слика може купити, а део прихода је намењен акцијама помоћи српској деци и народу на просторима бивше Југославије, које Омладинско удружење СПО(Ј)И редовно спроводи.
Извор: www.dnevnik.rs
