Посетили смо наше старе познанике, из Угљевика (Р.С), петочлану породицу Радослава(1982) и Мире (1987) Радановић. Имају троје мале деце Радиша (7), Славиша (6) и Слађана (3). Родитељи нису запослени, моле Бога да их неко позове да раде, стални посао је веома тешко пронаћи. Једини сигурни извор прихода је дјечији додатак од 105.- (км).
До скора су живели у избегличким баракама колективног центра у Угљевику. Уз нашу малу помоћ, у неколико акција током прошле године, преселили су се у малу кућицу на селу. Једно-собну кућицу за себе је изградио Радослављев брат Миленко (1972), прошле године је се упокојио после дуге и тешке болести. Кућа пре наше помоћи имала је само једну не сређену просторију од 30 м2. Ми смо им купили материјал са којим су сазидали купатило, ходник и на крају су покрили кровом. У следећим акцијама купили смо им санитарију за купатило и намештај за кухињу.
Ситуација је се много променила, од наше задње посете прошле године, видели смо радове за које смо купили материјал у предходној акцији. Одлучили смо да им поново помогнемо и да деци сазидамо две собе. Тако да смо им купили потребни материјал за зидање собе и за горњу плочу. Купили смо: блок, цемент, арматуру, жицу, ексере итд. Уложили смо укупно 1575 .- (км) или 982.- сфр. До сада, у збрињавање породице Радовановић, смо укупно уложили 7235 .- (км)
Радослав ће уз помоћ пријатеља урадити цео пројект. Планирамо ускоро да му, када то будемо у могућности, набавимо нешто алата: моторку, џеки-бој, косилицу за траву или нешто стоке. Желимо да помогнемо породици Радовановић да могу да живе од свога рада и труда.
Деца су наша будућност!
Немањићи-тићино