Под сачом тропских температра скопског „изгор лета“ наметнутом принудом наслеђених „добрих услуга“ и „партнерских“ подметања, Културно-информативни-центар Срба у Македонији „Спона“, пресељен је у нове просторије на другом спрату Тржног центра „Палома бјанка“ у Скопљу.
Том принудом упркос свим недаћама навученим поменутим „логистикама“ на плећа „Споне“ пре свега подметнутим, а не покривеним раније „пазареним“ наметом на име прескупе „кирије“ досадашњег простора и сталног невољног праћења судских лавирината у откривању правог легалног „станодавца“, окончана је још једна фаза у активностима Центра. Узгред „отресена је и прашина“ остављена од неких трабаната испалих на „кривинама“ искушења која прате деловање оваквих организација, попут „Споне“.
Још у најавама неминовне селидбе, „у недоба“, подробним благовременим упознавањем о реалном стању у погледу разграничења између доследног спровођења пројеката пре свега везаног за информисање преко портала „Спона“ и часописа „Слово“, као и организовања допунске факултативне наставе на српском језику у Скопљу и селу Речица код Куманова, књижевних радионица, ликовних изложби, презентација, предавања и наметнутног покривања прескупе закупнине простора, неки самозвани тобожњи сарадници, партнери, саветодавци, „одозго и одоздо“, пријатељи и подрживачи, „унутрашњи и спољни“, буквално су се изгубили. Повучени у своје безбедне „бусије“ чекали су расплет ситуације, понеки чак, не скривајући злурадост у предвиђању краха започетих и разгранатих активности.
С друге стране велики број искрених и потврђених сарадника „Споне“ у Македонији и Србији, не само информативним праћењем ситуације него и конкретном подршком ушли су у проблем здушно настојећи да се укључе и конкретно помогну да се не изгуби постигнути ритам разгранатих активности Центра.
Они који су се из најразличитијих разлога „погубили“ у путу, свесно, или спонтано напуштајући „композицију“ заборављајући сва обећања и „понуде“, за време бројних парадирања и сликања за властите потребе, уз важне госте и њихове домаћине, очито спадају у „колатералу“ поменуте фазе у активностима „Споне“.
Много тога је апсолутно било и очекивано и „урачунато“, но, треба признати било је и непријатних изнађења и сачекивања из неких „заседа“ чак и од оних актера чије је капацитете у нестраначком сектору Срба у Македонији „Спона“ и те како јачала и подржавала, најконтретнијим активностима и одрађувањем готових пројеката, који се, чак и да се то жели, не могу избрисати.
Много искушења стечених за наук у протеклом периоду деловања „Споне“ упутна су и за друге организације Срба и то не само у Македонији него и знатно шире, пре свега за земље у региону, којима је „пилот пројекат“ овдашњег Центра рецептура за деловање, али и опрезност отклањањем наметнутих решења и дириговања „на даљински“.
А, искуства и саветодавну праксу на сопственим примерима имају и други укључујући и наше угледне сународнике који су деловали или су и сада активни у прекоокеанским земљама, махом самостално, али и у неким мањим или већим асоцијацијама. Гостујући недавно у једној од емисија „Србија на вези“ сателитског програма за дијаспору РТС-а, угледни српски сликар Радован Трнавац Мића, тако је на инсистирање шармантне водитељке Кристине Раденковић, изрекао општи савет младим уметницима како да се сами афирмишу изван Србије и како уопште да помогну афирмацији наше богате културе. Углавном наше вредности посаветовао је уметник, најбоље се приближавају свима у иностранству преко културних центара. Но, како је приметио, све то не сме да зависи „од неког Мике или Жике“ који тренутно одлучује чак и то томе ко то заслужује. И те центре по свету, каже, не би требало да воде кадрови који су у датом периоду блиски „Мики или Жики“…
Наш сликар са богатим искуством стеченим и у САД, наравно, отворено је изрекао свој суд и савет пре свега младима како да се српска култура и вредности приближе у земљама где живе наши људи, не случајно сликовито опомињући погубност праксе да се многе вредне идеје и пројекти упропашћују због „цик-цак“ политике у тој области где подршка нашим организацијама за очување културног, духовног и националног идентитета не би смела да се везује ни за какве периоде обојене овом или оном политичком, односно, страначком бојом, или пак за какве кадрове у тим периодима попут „Мике или Жике“…
А таквих невеселих искустава баш у том погледу у доброј мери имају и асоцијације Срба у Македонији, укључујући наравно и „Спону“.
Са наметнутим и нежељеним, али очито, неминовним престројавањем „Спона“ под делимично промењеним околностима и у новом амбијенту наставља спровођење свих пројеката и програмских активности. За разлику од огромне већене нестраначких организација у српском корпусу у Македонији, па и у добром делу других земаља, „Спона“ комплетну активност у свим деловима програмског ангажмана таксативно региструје на свом порталу. Нема вербалне „гимнастике“ и препричавања шта би требало и ваљало урадити, и шта се све планира годинама зарад очувања српског нациоалног, духовног и културног идентитета на овим просторима. Свака активност Центра, подробно је описана, регистрована и документована на информативној понуди портала. Тако ће бити и у нарередном мпериоду, наравно уз наставак регистровања и активности свих српских асоцијација које процењују да им је информативни сервис „Споне“ значајан и користан како за презентацију тако и за заједничко спровођење идеја и иницијатива од заједничког и оптедруштвеног интереса у Македонији.
Милутин Станчић
Извор: www.srbi.org.mk
