У бечком храму Васкрсења Христовог, у недељу, 9. септембра служен је молебан за благословен почетак нове школске године. Призиву Светог Духа молитвом за добро здравље, стицање знања и умножавање љубави присуствовала су у већем броју деца школског и предшколског узраста са родитељима.
Истога дана, на крају Свете Литургије, протонамесник Драго Вујић осветио је икону Сабора јасеновачких новомученика, коју је група верника из Беча поклонила храму.
Неколико верника из Беча, последње две године, присуствовало је парастосима и комеморацијијама поводом обележавања Дана сећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини.
Да би сећање на српске жртве оживели и код осталих бечких верника, заједнички су наручили и храму Васкрсења Христовог поклонили икону коју је, по благослову Архиепископа цетињског, Митрополита црногорско-приморског и егзарха Светога Пећкога трона Г. др Амфилохија, урадила Љубица Радовић, академски сликар из Колашина.
САБОР ЈАСЕНОВАЧКИХ НОВОМУЧЕНИКА
„Највише црквено тело приклонило се већ постојећој традицији која је живела у Епархији аустралијско-новозеландској, а то је да се 13. септембра или у данима око овог датума, обележавају новомученици јасеновачки“, објашњава протосинђел Јован Ћулибрк, координатор Одбора за Јасеновац Светог архијерејског сабора СПЦ.
Према његовим речима, Одбор је одавно настојао да се утврди конкретан датум празновања новомученика јасеновачких, а вишеструки су поводи да то буде баш 13. септембар.
„У самом Јасеновцу се као дан новомученика јасеновачких обележавао дан освећења обновљеног храма Светог Јована 1984. године, што је падало у прву недељу по Успењу Богородичином, што је обично почетком септембра. Од половине августа је логор почео да ради, тако да можемо рећи да се на тај начин обележава и сам почетак страдања које траје све до 22. априла 1945. године“, каже отац Јован.
Он истиче да је Јасеновац постао симболичка реч за страдање у Другом светском рату и тешко га је издвојити од осталих места страдања из овог периода.
„Када се каже новомученици јасеновачки, ту су, на неки начин, и јадовински и глински и корићки и пребиловачки новомученици, јер ако бисмо обележавали страдање на сваком од тих места, бојим се да нам црквени календар не би садржавао ништа друго осим страдања у Другом светском рату“, рекао је отац Јован.
Одбор за Јасеновац окупља институције и појединце који истражују историјат овог места великог страдања српског народа, има врло развијену сарадњу и са релевантним међународним институцијама, а велику пажњу посвећује и образовању о холокаусту – у Меморијалном центру „Јад Вашем“ СПЦ је школовала више од двадесет својих људи.
Протојереј Велибор Џомић, члан правног савета Митрополије црногорско-приморске СПЦ, напомиње да су нагађања да је овај празник унешен у црквене календаре, па избрисан из њих, „безочне оптужбе“.
„Колико је мени познато, Спомен јасеновачких новомученика се у календарима појавио осамдесетих година 20. века и то за време трајања несрећне црквене поделе у дијаспори.
У календарима које је штампала тадашња Слободна митрополија из Нове Грачанице код Чикага објављиван је и празник Јасеновачких мученика. Касније, након зацељења те велике црквене ране заслугом патријарха Павла, митрополита Иринеја и других архијереја, Свети архијерејски сабор СПЦ је донео одлуку да се у календарима које штампају наше епархије у дијаспори може унијети и празновати и њихов спомен“, додао је протојереј Џомић.
Извор: www.serb-kirche.at
