Српски | Deutsch

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ОМЛАДИНА ИНЗБРУК

СПОЈИ

Бечка ПРОСВЈЕТА обележила стогодишњицу почетка Првог балканског рата

Подсећање на Први балкански рат је подсећање на важан и тежак период у стварању  модерне српске државе. У оквиру својих „ДУХОВНИХ РАЗГОВОРА“ који се одржавају сваке прве суботње вечери у месецу, на другом спрату цркве Св.Саве у трећем округу,бечка ПРОСВЈЕТА је организовала предавање на тему: „Сећање на јунаке: српски народ и Први балкански рат“. Предавачи су били историчари-докторанти, иначе кумови, господин Марко Сарић и господин Дејан Сегић.

Интересовање за ово занимљиво вече било је велико. Сала на другом спрату је била пуна, не само традиционалних посетилаца „Духовних разговора“ већ и оних који су желели да обележе овај важан датум и подсете се тих блиставих и страшних тренутака историје српског народа.

Компетентни и мотивисани предавачи су публици дочарали политичко-историјске околности пред само избијање Првог балканског рата, који је значио дефинитивно ослобођење балканских народа и био важан период у развоју српске државе и српског народа у целини.

До детаља је описана Кумановска битка, величанствена победа српске војске која је одсудно одредила крај рата и потпуни слом турског присуства у „Старој Србији“,како су тада звали  те крајеве, и потпуно ослобођење тамошњег народа од туђинске власти.

Подсећање на херојство тадашњих српских ратника и официра био је централни мотив предавања. Наведени су многи примери храбрости и пожртвовања тадашњих бораца,    без којих победа у рату и ослобођење не би били могући.

По обичају, разговор који је уследио  био је динамичан и интересантан као и само предавање. Неки су се поносно подсетили својих предака који су били учесници ратова за ослобођење,  други су правили паралелу између оног времена и садашњости, помињала су се тадашња размишљања Димитрија Туцовића , а подсетило се  на речи краља Александра које је (тада још као Престолонаследник) изговорио 5. октобра 1912. примајући команду над Првом армијом:  „Према побеђеном непријатељу, и непријатељу који се преда, будите човечни и милостиви, јер он тада престаје бити непријатељ, него остаје само човек, а према човеку треба бити човечан. Куће, имање, част и образ побеђеног непријатеља штедите и штитите, као и куће, имање и част сопственог народа, јер то захтева не само човечност и православна вера наша, него то и доликује јунацима.“ Ове речи биле су најбољи пример српског односа према рату.

Учесници и публика „Духовних разговора“ сусрешће се поново прве суботе следећег месеца увече на истом месту . Слободна размена идеја и мишљења и отворени, културни дијалог ће и тада бити  оно најважније што нас спаја. 

Информативна служба Просвјете