+ Са оцем Исајиом испред Високих Дечана +
|| ФОТО ГАЛЕРИЈА || РАЧУНИ || ВИДЕО || РЕПОРТАЖА || DEUTSCH || ИЗВЕШТАЈ #2 ||
Српска православна омладина Инзбрук (СПОЈИ) је 9. и 10. августа 2016. године у оквиру 15. хуманитарне акције за српске вишечлане породице на Косову и Метохији обишла укупно осам (8) породица у општинама Косовска Каменица, Ново Брдо, Гњилане и Грачаница.
У оквиру ове хуманитарне акције нам у припреми и реализацији помаже хуманитарна организација „Мајка девет Југовића“ са Косова и Метохије, а пошто нисмо на време успели да сакупимо детаљне информације о помоћи која је најпотребнија породицама одлучили смо прво лично са нашим пријатељима са Космета да обиђемо све породице, да се лично упознамо са њима, проверимо њихову животну ситуацију на лицу места и из прве руке се уверимо шта им је од помоћи најпотребније.
То значи да смо у оквиру ове акције обишли породице Савић, Ђорђевић, Миљковић, Ђокић, Савић, Виријевић, Начић и Николић и уједно смо направили списак потребне помоћи, за коју прво треба да се направи прогноза трошкова. Када будемо имали јасан преглед коштања помоћи моћићемо да одлучимо шта ћемо конкретно да обезбедимо породицама и та помоћ ће им у наредних пар седмица бити достављена.
За ову хуманитарну акцију смо планирали 3.000,00 евра, а приликом прве посете смо свакој породици купили пакет хране и уручили им неколико лопти, које је донирао фудбалски клуб Ахенкирх из Аустрије, као и часопис „Споји!“ и наше наруквице са натписом „Косово је срце Србије!“. Укупни трошкови ове прве помоћи износили су тачно 160,96 евра, док путни трошкови за ову акцију износе укупно 185,74 евра.
+ Обилазак народне кухиње у Прековцу +
Треба напоменути да смо ове године путова ли у већем саставу него што обично идемо на хуманитарне акције, тако да су нам се ове године поред наших чланова из Аустрије и Швајцарске прикључили и наши пријатељи из Србије, Немачке и далеке Аустралије.
+ Обилазак народне кухиње у Прековцу +
Одмах по стизању на административни прелаз за улазак на територију Косова и Метохије сусрели смо се са мањим искушењима, јер смо имали мањи квар на ауту, као и проблем са документима нашег немачког пријатеља Феликса који је ове године са нама хтео да се увери о чињеничном стању у јужној српској покрајини.
+ Обилазак фарме народних кухиња +
Квар на колима смо касније поправили, али нажалост наш пријатељ Феликс није могао да настави пут са нама, већ је морао да се врати у Београд, где се већ скоро годину дана налази као гостујући студент. Проблем је био у томе што није имао биометријска документа, већ „само“ она без чипа. Међутим, Феликс нам је објаснио да је са тим документима путовао по читавој Европи, кроз скоро све земље Балкана, али како су нам рекли припадници такозване косовске полиције „у Косову владају другачија правила“. Како да протумачимо ову ситуацију? Једино као још један доказ да се ради о фантомској држави, која „својим строгим правилима“ управо мора да се доказује, како би показала и истакла своју такозвану државност…
+ Обилазак фарме народних кухиња +
Након решених почетних проблема ушли смо на територију окупиране јужне српске покрајине где смо се најпре састали са нашим пријатељима из „Мајке девет Југовића“ у Грачаници, те смо се затим одмах упутили у једну од народних кухиња, у Прековцу, где су нам домаћини показали складиште, објаснили како функционишу, а и имали смо прилике да пробамо домаћу храну коју спремају.
+ Обилазак фарме народних кухиња +
После тога смо одмах обишли и оближњу фарму народних кухиња, која је изграђена пре пар година. На њој се налазе краве, козе, овце и живина и служи за снабдевање српског народа потребном храном.
+ Попис ситуације и потребне помоћи код Савића из Зебинца +
Затим смо се упутили ка првој породици на нашем списку. Савићи живе у селу Зебинце у општини Ново Брдо, а први комшија им је удаљен тек неколико километара. Ову породицу са 13 чланова чине: Љубисав (1963), Госпава (1967), Драган (1988), Бернарда (1995), Зоран (1992), Лазар (1994), Миодраг (1995), Јелена (2000), Слађан (2002), Марина (2003), Ана (2005), Николина (2013) и Никола (2015).
+ Породица Савић из Зебинца +
Живе у веома тешким условима. Примају 11.000 динара (око 90 евра) минималца, 12.000 динара (око 100 евра) социјалне помоћи и око 25.000 динара (око 200 евра) туђинске неге за Јелену која болује од епилепсије и која свака два месеца мора да путује у Београд на терапије. Лазар повремено ради на фарми народних кухиња, док Зоран често иде за централну Србију где покушава да нађе посао.
+ Мала Николина Савић +
Породици Савић из Зебинца је, како су нам објаснили, најпотребнији школски прибор за децу, као и једна дрљача за пољопривреду.
+ Са баком Цветом Ђорђевић +
Следећа породица коју смо обишли у општини Ново Брдо била је породица Ђорђевић из села Чуљковци. Ова породица броји шест (6) чланова: баба Цвета (1930), отац Станоје (1967), мајка Биљана (1974), ћерка Слађана (1994) и синови Радован (1994) и Александар (1997).
+ Кућа Ђорђевића +
Када смо стигли дочекали су нас Слађана и бака Цвета, која нам је испричала да никад у животу није ишла даље од свог села. Слађана нам по нашем доласку није веровала да смо дошли да помогнемо, већ је мислила да је реч о некој скривеној камери. Када смо јој боље објаснили ко смо и о чему се раду испричала нам је своју животну причу. У том тренутку су сваког од нас присутних притисле емоције – био је то веома дирљив тренутак који ће свако од нас памтити.
+ Код породице Ђорђевић +
Од Ђорђевића нико није запослен. Отац Станоје привремено ради када нађе посла. Мајка Биљана је оболела од тешке психичке болести и ретко када излази из куће. Слађана и Радован студирају у Косовској Митровици уз помоћ студентског кредита. Најмлађи брат Александар завршава школу у Шилову и хоће да студира, али мора да сачека да брат или сестра заврше студије да би могао да крене због финансијске ситуације.
Једино од сталних примања што имају јесте минималац у износу од 15.000 динара (око 120 евра), а од помоћи су им најпотребнији електрични шпорет, замрзивач и лаптоп за Радована, који студира информатику.
+ Код породице Миљковић +
Трећа породица коју смо обишли били су Миљковићи из села Гризиме у општини Косовска Каменица. Породицу чини 14 чланова: баба Зорка (1940), отац Зоран (1961), мајка Мирјана (1972), син Марко (1993) и његова жена Јованка (1995), син Милош (1993) и његова жена Милена (1999), затим Милан (1999), Милена (2002), Александра (2003), Дејан (2004), Јовица (2006), Данијела (2009) и Сара (2014).
+ Мала Сара Миљковић +
+ Купатило Миљковића налази се у веома лошем стању +
Нико није запослен. Зоран је до бомбардовања радио у фирми „Напредак“. Сада се баве пољопривредом и примају минималац од 11.000 динара (око 90 евра). Баба Зорка је болесна. Од помоћи су им најпотребнији школски прибор за бројну децу, електрични шпорет, веш машина, као и опрема за купатило које је у катастрофалном стању.
+ Породица Миљковић +
Ђокићи који живе недалеко од Миљковића су четврта породица коју смо обишли, а броје осам (8) чланова: деда Добросав (1961), отац Срба (1981), деца Андријана (2008), Аница (2010), Михаило (2012) и Милан (2014), као и два стрица која живе са њима.
+ Мали Михаило Ђoкић се обрадовао за лопту +
У овој породици је велики проблем што је мајка пре скоријег времена напустила своју децу и породицу и што фали једна одрасла женска глава. Када смо стигли код Ђокића затекли смо децу саму како се играју, док је најмлађи Милан ходао са пуним памперсом, те смо му уз помоћ најстарије сестре Андријане заменили памперс.
+ Пресвлачење малог Милана Ђокића +
Нико није запослен, примају укупно 18.000 динара од минималца и дечијег додатка (око 150 евра). Међутим позитивно је да је такозвана влада Косова изградила нову кућу у дворишту одмах преко пута старе уз обећање да ће им исту опремити са намештајем. Уз то смо се позитивно изненадили како им је чисто у старој кући, јер је обично хигијенска ситуација код социјално угрожених вишедетних породица ужасна.
+ Сестре Ђокић посматрају добијену лопту +
Иако овој породици нажалост не можемо да обезбедимо оно најпотребније, а то је мајка, покушаћемо куповином школског прибора, памперса, хране и одеће да им бар мало олакшамо тешку ситуацију.
+ Породица Ђокић +
За сам крај првог дана посетили смо и породицу Савић из села Кметовце код Гњилана. Ова породица има пет (5) чланова: отац Бојан (1982), мајка Ивана (1983), ћерка Исидора (2007), син Матеја (2009) и таст Живојин Стојановић (1955) код којег живе.
+ Породица Савић из Кметовца +
Такође ни код Савића из Кметовца нико није запослен и примају само дечији додатак од 5.000 динара (око 40 евра). Исидора има од рођења проблем са оком (страбизам), те свака два месеца мора у Београд на контроле.
Савићи се баве пољопривредом и од тога покушавају да живе, а од помоћи им је најпотребнији замрзивач, као и школски прибор.
+ Манастир Високи Дечани +
Други дан боравка на Косову и Метохији смо започели тако што смо у раним јутарњим часовима из Грачанице кренули на свету Литургију у манастир Високи Дечани у Метохији. Манастир Високи Дечани је један од ретких преосталих тачака на Космету који чувају војници КФОР-а – Аустријанци, Италијани, Молдавци, Словенци и Украјинци. Након свете Литургије на којој смо се духовно окрепили и напунили батерије за даљи пут, имали смо прилику да ручамо са братијом манастира, као и да се у пријатном разговору дружимо са оцем Исаијом и оцем Петрем који су нам испричали све везано за манастир и живот братства.
+ Пећка Патријаршија +
Затим смо се упутили ка Пећкој Патријаршији где смо од стране сестринства упознати са свим битним детаљима манастира након чега смо наставили ка Газиместану, на Косово Пољу, где се одиграла Косовска битка. Пред обилазак преостале три породице посетили смо још једном манастир Грачаницу.
+ Манастир Грачаница +
Шеста породица коју смо затим обишли била је породица Виријевић из Грачанице која броји осам (8) чланова: отац Бојан (1976), мајка Наташа (1977), деца Драгана (1997), Лазар (1999), Немања (2001), Јована (2008), Јелена (2010) и Јордан (2012).
+ Сања Тешић, чланица СПОЈИ-Швајцарска, са Драганом Виријевић +
Ни у овој породици нажалост нико није запослен. Примају социјалну помоћ у укупном износу од 21.300 динара (око 170 евра). Бораве у повратничком насељу Нови Бадовац, које је изградила држава Србија, те се не могу бавити пољопривредом јер не поседују земљу. Драгана је имала тумор на мозгу и због грешке лекара је остала слепа и има последице од многобројних зрачења.
+ Породица Виријевић +
Породици Виријевић су најпотребнији у овом тренутку школски прибор, јер имају четири школарца, као и шпорет на дрва и инвалидска колица за Драгану, како би лакше могла да излази из куће на отворено.
Претпоследња породица коју смо обишли у оквиру 15. хуманитарне акције на Косову и Метохији је породица Начић из села Кусце код Гњилана. Начићи имају осам (8) чланова: деда Новица (1956), отац Милован (1977), његов брат Драган (1979), мајка Јасмина (1979), деца Катарина (2000), Николина (2004), Кристина (2006) и Матеја (2013).
+ Код породице Начић +
Код Начића, као и код осталих породица, нико није запослен. Примају укупно 22.000 динара (око 180 евра) минималца и дечијег додатка, баве се пољопривредом и повремено раде негде када нађу посао. Њима је најпотребнија помоћ у виду школског прибора, ротационе косачице и прскалице за пољопривреду.
+ Породица Начић +
Осма и последња породица коју смо посетили била је породица Николић, такође из Кусца. Породицу чине: баба Велика (1954), отац Никола (1984), мајка Јасна (1988), Драгана (1996), деца Александра (2007), Анђела (2009), Андреј (2011), Нина и Лена (2013).
+ И мали Николићи су се обрадовали за лопте +
Код породице Николић је запослен отац Никола који ради као помоћни радник у српској школи. Од тог посла прима плату у висини од 28.000 динара (око 230 евра). Уз то примају 10.000 динара дечијег додатка (око 80 евра), баве се пољопривредом и када се нађе посао Никола ради као зидар.
+ У купатилу Николића нема воде +
Пошто немају воде у купатилу деца се купају вани у кориту, а зими је веома проблематично, те је њима најпотребнија помоћ за опремање купатила – бојлер, казанче за WC шољу, туш кабина и лавабо. Поред тога њима ћемо такође обезбедити школски прибор за децу.
+ Породица Николић +
Ове године је хуманитарна акција на Косову и Метохији била посебно емотивна. С једне стране, јер је већина наших чланова и пријатеља, који су ове године били међу путницима, први пут посетила Космет а свакако да је свака посета нешто посебно и буди посебна осећања. С друге стране, породице које смо посетили заиста живе у веома тешким околностима и условима. Чини нам се да је сваке године ситуација у економском погледу тежа и да је опстанак нашег народа на светој српској земљи све напорнији и неизвеснији.
Но, морамо рећи да тренуци среће и радости када деци уручите лопте, посетите их и мало се поиграте са њима, не могу да се опишу речима, све оне тужне тренутке гурну у заборав, макар на кратко, а морамо имати на уму да све ове вишедетне породице представљају чуваре српских огњишта на окупираним територијама и ако у будуће изостане помоћ државних институција и организација попут СПОЈИ онда у скорије време нажалост нећемо више моћи да причамо о српском Косову и Метохији, јер док год тамо постоје српска деца, постоји и нада да ће се оно вратити под крило мајке Србије.
+ Газиместан – Догодине на Косову +
Зато Српска православна омладина Инзбрук (СПОЈИ) захваљује свим члановима, донаторима, пријатељима и подржаваоцима, који су до сада редовно помагали, донирали и били са нама на терену, јер без њихове подршке и помоћи не би били у могућности да помажемо српском народу на Косову и Метохији али и на другим деловима Балкана. Нажалост, та помоћ није ни мало довољна, јер су услови у којима живе српске социјално угрожене вишедетне породице сваког дана ванредне, а посебно на Косову и Метохији, и зато упућујемо апел свим људима добре воље широм света, који желе да помогну свом народу, не на речима, већ делима, јер на крају само то има тежину, да се укључе у хуманитарне акције наше организације и да што редовније донирају, помажу, али и да са нама лично следећи пут крену на Косово и Метохију!
СПОЈЕНИ СМО ЈАЧИ!
Српска православна омадина Инзбрук – СПОЈИ
УКУПНА ПЛАНИРАНА ПОМОЋ:
= 3.000,00 евра
– осам (8) пакета хране (помоћ прве посете): 160,96 евра
>>> ЈОШ НА РАСПОЛАГАЊУ:
= 2.839,04 евра
ТРОШКОВИ:
– путни трошкови: 185,74 евра
