Некад смо играли са стилом
и поредили су нас са Бразилом,
свим срцем за грб се борили
своје име борбом створили.
Нисмо се ни пред ким повлачили
у светском фудбалу смо нешто значили
сад нас нема нигде на тој мапи
наш фудбал за помоћ вапи.
Потребне су темељне промене
да се пошаљу последње опомене
иначе нам се лоше пише
ако тим ко један не дише.
Више њих играју да би се продали,
саиграчу ретко кад би лопту додали
зато гол не можемо да дамо
некој „јакој“ Јерменији тамо.
На ранг листи све дубље тонемо
из Грузије бод не можемо да донесемо.
Зато је публике све мање
јер игра онај и ко нема знање,
а онај ко га има он се штеди
да се случајно не повреди.
Онда у клубу неће играти
па ће без неких пара остати,
треба бар искрен бити
па на време позив одбити.
Да игра неко коме је стало
да за државни дрес изгара више мало,
па и ако се не победи
бар ће аплаузе да завреди.
Никако онај наш инат да проради
и поштовање опет заради
да страхују од нас и они „јачи“
И на трибине врате навијачи.
Да се поврати у фудбал вера
због залагања фудбалера
да се противничке мреже чешће тресу
да се зној и блато виде на дресу.
Да се тај грб са поносом носи
да се свима пркоси,
а не унапред преда
па да је мука и да се гледа.
Мора да се каже доста је било
од народа се доста тога крило
селектори су били само марионете
неких менаџера који из сенке прете.
Па нигде нема резултата
јер игра онај ком пара има тата,
а онај што би стварно да се бори
у неком страном клубу нека тавори.
Зато вратите у репрезентацију
оног коме је стало за нацију
ко фудбала да се игра воли
ко неће срамоту да дозволи.
Онај ком је у срцу Србија
ко битке воли да добија,
не зна да каже не могу
док од умора не падне са ногу.
Ко сваки атом на терену остави
ко безброј стартова направи,
спреман је за борбу тешку
И саиграчеву исправи грешку.
Кад могу ватерполисти наши,
кошаркаши и одбојкаши,
натерати свет да од њих страхује,
а свако од њих много мање зарађује.
Онда могу и они који пара на претек имају
Мало више репрезентацији да дају
јер им је она врата отворила
као младе играче бодрила.
Ред је да од успеха млађих категорија
има користи и А селекција
да се размишља на дуже стазе
и да се прате они који долазе.
Да их похвале за свој труд,
да не буде да је узалуд
да се на прави начин награде
и у сениорима нешто ураде.
Уместо оних који су превише кредита истрошили,
много других шанси добили,
а никакву срећу нам нису подарили
и никакав успех остварили.
Вратимо се на путеве старе славе
начинимо потезе праве,
нека прилику добију неки нови клинци,
па можда опет постанемо европски Бразилци.
* Стеван Јаношевић из Великог Лаола, општина Петровац на Млави, председник огранка СПОЈИ-Србија.
+++++
Овим стиховима СПОЈИ жели много успеха српској фудбалској репрезентацији у наставку овог квалификационог циклуса у нади да ћемо се пласирати на Светско првенство 2018. у братској Русији!