|| ФОТО ГАЛЕРИЈА И РАЧУНИ ||
У суботу, 25. октобра 2014. године, Српска православна омладина Инзбрук – СПОЈИ и Хуманитарна Хришћанска заједница „Радости моја“ из Штутгарта заједничким снагама су спровели у дело хуманитарну акцију за српске породице у Крајини.
У припреми ове хуманитарне акције помогла је братска Хуманитарна организација „Срби за Србе“ из Београда, чији су чланови пре месец дана обишли неколико породица у Крајини и тако припремили терен за саборце из Аустрије и Немачке.
У оквиру ове хуманитарне акције помогли смо шесторо породица на Банији у местима Двор на Уни и Костајница куповином најпотребније дугорочне помоћи у укупној вредности од 4.697,61 евра (СПОЈИ: 1.199,74 евра + Радости моја: 3.497,87 евра), док је за путне трошкове потрошено укупно 305,44 евра.
– Призор из Двора на Уни –
Хуманитарна акција у Крајини започета је код оца Радослава у Двору на Уни где нас је након дугог путовања домаћински дочекао, те смо се код њега уз доручак окрепили и још једном прегледали све детаље ове акције, пре него што смо наставили ка оближњем месту Матијевићи.
– Куповина помоћи у Матијевићима –
У Матијевићима смо купили помоћ за породице Ресановић, Вукичевић и Маљковић из Двора на Уни после чега смо наставили ка Новом Граду у Републици Српској где смо наставили куповину помоћи за породицу Ресановић из Двора и за породицу Кнежевић из Костајнице.
– Тример за породицу Кнежевић купљен је у Новом Граду (РС) –
– Са оцем Далибором у Храму Светих Архангела у Костајници –
Након куповине помоћи у Матијевићима и Новом Граду наставили смо ка Костајници где нас је дочекао отац Далибор са којим смо најпре обишли храм Светих Архангела, а затим смо наставили ка породици Шестић из села Комоговина код Костајнице.
– Дејан из „Радости моја“ и Александер из СПОЈИ са малим Шестићима –
Породица Шестић броји 7 чланова: отац Ђуро, мајка Мира, деда Милош, бака Љубица и деца Љубица (9 год), Милош (8) и Раде (6). Примају око 160 евра дечијег додатка месечно и баве се пољопривредом – нико није запослен. Шестићи су 1995. године избегли за време Олује у Србију, а 2000. године су се у потпуности вратили. Помоћ за обнову домаћинства добили су од једне норвешке организације.
– Купљена и уграђена столарија за породицу Шестић –
Њима су браћа из ХХЗ „Радости моја“ из Штутгарта обезбедили 4 PVC балконских врата, 5 PVC прозора и 5 алуминијумских ролетни за прозоре у укупној вредности од 620 евра. Столарија је наручена још раније, те смо могли на лицу места да се уверимо како је уграђена након чега је и отплаћена.
– Манастир Преображења Господњег у обнови –
– Дејан и Милорад из „Радости моја“ у манастиру –
– Манастирски конак се такође обнавља –
Затим смо се са оцем Далибором упутили ка манастиру Прображења Господњег у Горњем Будачком близу Комоговине. Манастир је у обнови, као и манастирски конак преко пута. На овом месту нас је посебно обрадовала чињеница да се српски народ није предао, те да обнавља и своје православне храмове и манастире што буди наду за даљи опстанак нашег народа на овим просторима. За обнову манастира чланови СПОЈИ-а су приложили 50 евра а чланови из „Радости моја“ 100 евра, знајући да помоћ није велика, али је симболична и оно што је најважније – од срца и с љубављу.
– Код породице Пушкар –
Следећа станица на подручју Костајнице била је трочлана (3) породица Пушкар из села Доње Велешење: отац Рајко, мајка Елвира и син Михајло (3). И у овој српској породици на подручју Крајине нико није запослен. Пушкари примају дечији додатак у висини од око 40 евра, а Рајко ради на надницу када има посла. Елвира ће ускоро добровољно прећи у Православље, а планирају и проширење породице.
– Куповином оваца повећано је стадо породице Пушкар –
Породици Пушкар ХХЗ „Радости моја“ је обезбедила 5 оваца и 1 овна у вредности од 550 евра, док им је братска организација „Срби за Србе“ у септембру такође обезбедила 5 оваца, што ће у многоме поправити животно стање Пушкара и бити добар основ за даље проширење породице, а свакако и економски напредак.
– Оливер из СПОЈИ са Луком и Уном Кнежевић –
Последња породица на подручју Костајнице коју смо обишли били су Кнежевићи који броје четири (4) члана: отац Милан, мајка Драгана и деца Лука (8) и Уна (5). Такође и међу Кнежевићима нико није запослен. Милан ради на надницу, а примају само око 80 евра дечијег додатка месечно. Током Олује 1995. године избегли су у Републику Српску, а потпуно су се вратили 2002. године и то у опљачкану и растурену кућу. У обнови је као и код породице Шестић помогла једна норвешка организација.
– Код породице Кнежевић –
Пошто Кнежевићи могу зарађивати новац од косидбе овом приликом им је ХХЗ „Радости моја“ купила тример за траву у вредности од 615 евра.
– Александер, нови председник СПОЈИ, са Мирком, Љубомиром и Драганом Ресановић –
Након веома лепог и домаћинског дочека код породице Кнежевић, вратили смо се у Двор на Уни где смо најпре обишли породицу Ресановић у селу Грмушан која броји 5 чланова: отац Драган, мајка Гордана и деца Љубомир (8), Мирко (6) и Драгана (4). Такође нико није запослен. Баве се пољопривредом и примају око 120 евра дечијег додатка месечно. Ресановићи су такође избегли за време Олује и вратили су се 2000. године у потпуно уништену кућу, чију је обнову такође помогла норвешка организација.
– Купљен је комбиновани бојлер за Ресановиће, као и
три дечија кревета који ће бити накнадно испоручени –
Породици Ресановић је СПОЈИ овом приликом купио један комбиновани бојлер који је директно испоручен, као и три дечија кревета у укупној вредности од 677,91 евра. Кревети ће ускоро бити испоручени од стране оца Радослава, јер овом приликом нису имали кревете на стању у продавници.
– Код породице Вукичевић –
Последња породица коју смо заједно обишли приликом ове хуманитарне акције била је петочлана (5) породица Вукичевић из села Рујевац код Двора на Уни: отац Љубомир, мајка Драгана и деца Немања (12), Сања (10) и Саша (8). Код Вукичевића је идентична ситуација као и код свих породица које смо обишли и помогли на подручју Баније – нико није запослен. Једина скромна могућност прихода је пољопривреда којом се баве. Примају дечији додатак у висини од око 145 евра, дакле за ћерку Сању скоро дупло више јер је инвалид. Вукучевићи су за време Олује такође били међу избеглицама. Привремени дом су пронашли у Србији одакле су се 2001. вратили на своје огњиште.
– Купљена је крава за породицу Вукичевић, као и
грађевински материјал који ће накнадно бити испоручен –
Породици Вукичевић су пријатељи из „Радости моја“ купили краву у вредности од 1.100 евра коју смо заједно испоручили, као и грађевински материјал у вредности од 512,87 евра који је плаћен и који ће ускоро бити испоручен од оца Радослава.
Иначе код породице Вукичевић смо врло пријатно дочекани у пуној кући где смо током вечере, коју су припремили домаћини, могли да сазнамо нешто више о животу српског народа на Банији.
Једина породица којој је купљена помоћ од СПОЈИ-а а која овом приликом није могла бити посећена због непроходног пута јесте породица Маљковић из Двора на Уни која броји 6 чланова: родитељи и деца Радмила (20), Радомир (14), Мила (3) и Марина (4 месеци). Њима смо купили кухињу и комбиновани бојлер у укупној вредности од 471,83 евра, а који ће следећом приликом бити достављени од оца Радослава.
Уз главну купљену дугорочну помоћ свакој породици, а пре свега деци, смо испоручили пакете са слаткишима, играчкама и одећом. Дечица су се по обичају веома радовала слаткишима и играчкама што је и нас, поред њих, учинило срећним.
– Након Свете Литургије у Храму Светог Ђорђа у Двору на Уни –
Преспавали смо код оца Радослава и његове породице у Двору на Уни где смо могли да напунимо батерије после дугог путовања и сталног покрета током читавог дана проведеног у хуманитарној акцији и нисмо могли да одемо а да не присуствујемо Светој Литургији у Храму Светог Великомученика Георгија.
После Свете Литургије на којој смо могли и духовно да се окрепимо били смо на ручку код оца Радослава и његове дивне породице, а затим смо се тог 26. октобра 2014. године за сам крај ове хуманитарне акције у Крајини упутили ка спомен подручју Јасеновац, где смо одали почаст свим жрвама злогласног логора смрти.
Нажалост у сличној ситуацији се налази скоро свака од посећених породица. Немогућност сталног запослења, преживљавање бављењем сточарством и пољопривредом или надничарењем. План је да се активније у наредном периоду помажу наше повратничке породице на овом подручју, како би им били омогућени нормални услови живота или обезбеђена помоћ која би унапредила већ постојеће бављење сточарством и пољопривредом. Као и широм Крајине и на подручју Баније српски народ поред социо-економских тешкоћа са којима се суочава, трпи већ познате притиске друге врсте.
Стога, позивамо све оне који су заборавили да још увек постоји српски народ у Крајини да помогну наше активности на том подручју, а и оне који су до сада били уз нас, како би сходно нашим могућностима улили српској дечици мало више наде у боље сутра. Немојмо допустити да небригом матице, српски народ у Крајини олако заборави своје корене. Користимо и ову прилику да се захвалимо на свесрдној помоћи свештеника оца Радослава Анђелића из Двора и оца Далибора Танасића из Костајнице, као и саборцима из ХО „Срби за Србе“ и свим донаторима, пријатељима и подржаваоцима Хуманитарне Хришћанске заједнице „Радости моја“ и Српске православне омладине Инзбрук – СПОЈИ, јер без њихове несебичне помоћи и великодушног прилога хуманитарне акције попут ове не би биле могуће.
С Вером у Бога!
ХХЗ „Радости моја“ Штутгарт
Српска православна омладина Инзбрук – СПОЈИ
СПИСАК ПОТРОШЕНОГ НОВЦА:
– столарија: 620,00 евра
– прилог за обнову манастира: 150,00 евра
– 5 оваца и 1 ован: 550,00 евра
– тример: 615,00 евра
– 2 комбинована бојлера: 601,82 евра
– 3 кревета: 377,00 евра
– крава: 1.100 евра
– грађевински материјал: 512,87 евра
– кухиња: 170,92 евра
– путни трошкови: 305,44 евра
УКУПНО: 5.003,05 евра
