Српски | Deutsch

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ОМЛАДИНА ИНЗБРУК

СПОЈИ

СПОМЕН-ПЛОЧА ДИАНИ БУДИСАВЉЕВИЋ У ИНЗБРУКУ

СПОЈИ се скоро од самог оснивања бави културом сећања, јер сматра да је она веома битан елемент у очувању културног, духовног и националног идентитета. Поред сећања на разне жртве ратова, СПОЈИ под културом сећања подразумева и стално сећање на наше славне претке, који су својим светлим примерима у разним сферама живота показали најпозитивније примере којих се требамо сећати.

Ипак, како је СПОЈИ основан у Инзбруку у оквиру културе сећања доминира једна тема – акција спашавања српске деце од стране Диане Будисављевић, рођене Обексер, Аустријанке из Инзбрука. Када су чланови СПОЈИ-а сазнали за Диану Будисављевић и да је из усташких логора у Независној држави Хрватској између 1941-1945 спасила преко 12.000 српске деце, они су као први у Аустрији 2010. године заједно са Социјалдемократским покретом ослободилаца Тирола покренули инцијативу за постављање спомен-плоче на њеној родној кући, Обексер-Хаусу, у улици Марије Терезије у самом центру града Инзбрука.

Детаљну ретроспективу активности СПОЈИ-а посвећеним Диани Будисављевић можете прочитати ОВДЕ. У овом делу желимо да издвојимо део који се тиче пре свега јавне расправе у вези тачног текста на спомен-плочи, а која се одиграла током скоро читаве 2020. године:

Како је 2010. постављање спомен-плоче Диане Будисављевић на „Обексер Хаусу“ одложено, град Инзбрук је ту идеју преузео и поново оживео почетком 2020. године, када нису укључили у креирање текста спомен-плоче тадашње покретаче те иницијативе, СПОЈИ и Покрет ослободилаца Тирола. СПОЈИ долази до првог нацрта текста, који је имао три кључне мане: 1.) презиме Диане Будисављевић је одступало од оног које је она користила 2.) писало је да је спашавала децу из логора у бившој Југославији иако између 1941-1945. Југославија није постојала 3.) порекло српске деце коју је Диана у великој већини спасила (остало је било двоје хрватске деце партизана) било је прећутано. Уследила је јавна расправа са градским властима Инзбрука од фебруара до новембра 2020. године у којој су чланови Управног одбора СПОЈИ-а скоро даноноћно радили на исправљању неправде.

Успели су да у својој аргументацији добију подршку од значајних историчара и стручњака на ту тему, а то су нпр. били: проф. др Хорст Шрајбер (аустријски експерт за Холокауст и културу сећања), др Вилхелм Куес (аутор Дианине листе), др Наташа Матаушић (хрватска историчарка која је написала дисертацију и књигу о Диани Будисављевић; била је дугогодишња председавајућа УО спомен подручја Јасеновац), др Милан Кољанин (Институт за савремену историју у Београду), Јасмина Тутуновић-Трифунов (Музеј жртава геноцида), мр Андреас Баумгартнер (генерални секретар Међународног Маутхаузен комитета), Јелена Радојчић и Душан Јеринић (као деца су спашени од Диане), Удружење логораша Јасеновца, и многи други.

На позив СПОЈИ-а своја писма граду Инзбруку упутили су и ЊЕ проф. др Небојша Родић, амбасадор Р. Србије у Аустрији, и Епископ аустријско-швајцарски Г. Андреј. Чланови Управног одбора СПОЈИ-а су саставили документ на више од 10 страница уз додате прилоге са детаљном аргументацијом, која је научно и историјски утемељена, а која објашњава зашто на основу једне савремене културе сећања порекло деце не сме да буде изостављено, као и да Дианино презиме не би требало да се мења по вољи градских представника, и да је децу спашавала у НДХ а не у бившој Југославији.

Уследили су и састанци са делом градске власти, појединачне расправе са градским, покрајинским и црквеним представницима Инзбрука и Тирола. Одлука градоначелника и градског сената одлагана је два пута – једном почетком јуна 2020. и једном у септембру 2020. године. На крају је градоначелник града Инзбрука одлучио да сву аргументацију представи проф. Брунбауеру са Универзитета у Регенсбургу, јер је су се у међувремену у јавну расправу укључиле разне стране, како из Аустрије, Хрватске и Србије, тако чак и из Европског парламента. Проф. Брунбауеру, као независни историчар за студије југоисточне Европе, који није учествовао у дуготрајној расправи, оценио је на јесен 2020. да би било исправно да се наведе порекло спашене деце, тако да је градски сенат на челу са градоначелником средином новембра 2020. године одлучио да коначни текст на спомен-плочи гласи на следећи начин:

 


Диана Будисављевић, девојачки Обексер

1891-1978

Диана Будисављевић из Инзбрука је током Другог светског рата уз помоћ других подржавалаца спасила више хиљаде претежно српске деце из концентрационих логора фашистичког усташког режима у тадашњој „Независној држави Хрватској”.

Тек много година после њене смрти њен хумани ангажман постао је познат и у њеном родном граду. Овом спомен-плочом на њеној родитељској кући град Инзбрук одаје пошту овој храброј жени.


 

Спомен-плоча која је постављена 7. априла 2021. године, са историјске и научне стране гледано, тренутно представља најисправније решење текста, засигурно се може сматрати историјским чином за српски народ, не само у овом делу Европе већ и шире, јер се догодило први пут да се у најстрожијем центру једног града на Западу Европе и то у најпознатијој пешачкој зони туристичког главног града аустријске савезне државе Тирол, спомињу и уважавају и српске жртве. Чланови Управног одбора СПОЈИ-а сматрају то њиховим највећим успехом после залагања које је трајало више од деценију.

СПОЈИ је коначну одлуку града Инзбрука поздравио и похвалио прави и савремен однос према култури сећања, што можете прочитати ОВДЕ.

Поред тога, а у склопу расправе око текста на спомен-плочи, градске власти су одлучиле да реализују одлуку тадашње градоначелнице и председавајуће одбора за културу, мр Кристине Опиц-Плерер, из јануара 2014. године, те је град Инзбрук добио и вртић који носи назив по Диани Будисављевић, што нас је подједнако обрадовало као и постављање спомен-плоче, јер су обе иницијативе трајале око десет година од покретања до реализације.

ОВДЕ можете прочитати саопштење СПОЈИ-а поводом именовања вртића по Диани Будисављевић.