У недељу, 15. новембра 2026. године, у Инзбруку је у организацији Српске православне омладине Инзбрук – СПОЈИ, трећу годину заредом, приређено хуманитарно Вече културе и сећања поводом Дана победе у Првом светском рату, што је ове године било и једино обележавање Дана победе уз културно-историјски програм у Аустрији. Овом приликом је по први пут у Аустрији, али и у српској дијаспори, изведена монодрама „Чика Пера“, посвећена краљу Петру Првом Карађорђевићу, док је посебан део програма чинила изложба „Корени и крила“ о заробљеним официрима војске Краљевине Југославије током Другог светског рата, која је такође по први пут у целини приказана у Аустрији и дијаспори.

Ово културно-историјско вече, одржано у сали „Јегерхајм“ (Jägerheim) у Инзбруку, имало је и хуманитарни карактер, те је захваљујући свим гостима, донаторима и подржаваоцима, на крају прикупљено укупно 3.080 евра чистих донација за хуманитарне акције СПОЈИ-а, које су усмерене на помоћ социјално угроженим породицама у земљама бивше Југославије, као и најугроженијим случајевима у Тиролу.
Бошко Пулетић поново одушевио публику и добио стајаће овације
Централни део вечери представљала је монодрама „Чика Пера“, посвећена једном од најзначајнијих и највољенијих српских владара новије историје, краљу Петру Првом Карађорђевићу, познатом и као Краљ Ослободилац, којег је српски народ због његове скромности и блискости са обичним човеком од милоште звао „чика Пера“.
Монодраму, по тексту Симониде Гаврић, у режији Велимира Митровића и уз музичку подлогу Тихомира Савића, извео је Бошко Пулетић, истакнути глумац Народног позоришта у Београду, који је током своје богате каријере остварио више од 90 позоришних премијера и преко 30 филмских и телевизијских улога, за које је добио бројне награде и признања.

Пулетић ће крајем ове године прославити свој 80. рођендан, док ће 2027. године обележити невероватних 60 година од почетка свог ангажмана у Народном позоришту у Београду.
Представа „Чика Пера“ премијерно је изведена у фебруару 2026. године у Београду, док је њено гостовање у Инзбруку представљало тек шесто извођење и уједно прво у Аустрији и српској дијаспори.

У представи, која траје 55 минута, Пулетић оживљава лик краља Петра Првог Карађорђевића, представљајући публици не само великог српског владара, већ и човека са својим идеалима, уверењима, животним искушењима, успесима, али и личним дилемама и заблудама.
Кроз сећања на свој живот и значајне историјске догађаје, краљ Петар се на својеврстан начин обраћа и данашњим генерацијама, подстичући их на размишљање о прошлости, садашњости и будућности српског народа, као и о вредностима за које су се наши преци борили и жртвовали.

Својим упечатљивим глумачким умећем, снажним емоцијама, родољубивим порукама и повременим хумором, Пулетић је још једном освојио срца присутних. Публика је са великом пажњом пратила представу, а по њеном завршетку наградила га је гласним аплаузом и стајаћим овацијама.

На тај начин Бошко Пулетић је и приликом свог другог гостовања у Инзбруку доживео овације на ногама, баш као и у новембру 2024. године, када је у оквиру првог обележавања Дана победе у организацији СПОЈИ-а извео дијаспорску премијеру монодраме „Војвода Живојин Мишић“.
Изложба „Корени и крила“ по први пут у целини представљена у дијаспори
Поред монодраме, посетиоци су имали прилику да погледају изложбу „Корени и крила“, посвећену официрима војске Краљевине Југославије, који су током Другог светског рата били заточени у немачком заробљеничком логору Офлаг VI C у Оснабрику.
Аутор изложбе је др Жељко Драгић, историчар и истраживач српског порекла из Хановера, који се вратио у Србију и данас живи и делује на релацији Србија–Немачка.

Изложба је у целини премијерно представљена у децембру 2025. године у Белом двору у Београду, када ју је свечано отворило Његово краљевско височанство престолонаследник Александар Карађорђевић. Након тога, делови изложбе били су у два наврата приказани у Сједињеним Америчким Државама, у Чикагу и Милвокију, док је њеним гостовањем у Инзбруку по први пут у целини представљена у Аустрији и српској дијаспори.
Изложба осветљава једно од важних и недовољно познатих поглавља историје српског народа током Другог светског рата, посвећено судбинама више хиљада официра и војника војске Краљевине Југославије, који су након Априлског рата 1941. године доспели у немачко заробљеништво.

У логору Офлаг VI C било је заточено више хиљада ратних заробљеника, међу којима су већину чинили српски, али и официри јеврејског и другог порекла. Упркос тешким условима заточеништва, они су настојали да сачувају своју част, веру, културу, национални идентитет и међусобну солидарност.
Посебно трагичан догађај представљало је савезничко бомбардовање логора 6. децембра 1944. године, када је живот изгубило више од стотину заробљених официра, док су многи други рањени. Велики број преживелих након завршетка рата није се вратио у своју отаџбину, већ је остао у емиграцији, између осталог и због страха од прогона нових комунистичких власти у Југославији.
Кроз изложбу „Корени и крила“, др Жељко Драгић настоји да од заборава сачува њихове животне приче, страдања, али и сведочанства о истрајности, родољубљу и верности својим идеалима.

Аутор изложбе, који са СПОЈИ-ем сарађује више од десет година и који је својевремено писао и за часопис „Споји!“, покренут у октобру 2010. године, нажалост није био у могућности да лично присуствује догађају због раније преузетих обавеза и путовања. Ипак, упутио је срдачне поздраве свим присутнима, уз жељу да изложба допринесе ширењу знања и очувању сећања на ово поглавље наше историје.
Повезивањем монодраме о краљу Петру Првом са изложбом о ратним заробљеницима из Другог светског рата, СПОЈИ је желео да подсети на два различита, али за српски народ изузетно значајна историјска периода, који сведоче о великим страдањима, жртвама, истрајности и борби за слободу.
Дан победе као симбол страдања, ослобођења и опстанка српског народа
У улози водитеља био је мр Владимир Влајић, председник и један од оснивача СПОЈИ-а, као и члан Управног одбора Савеза Срба у Аустрији, који је у име организације поздравио све присутне госте и подсетио на историјски значај обележавања Дана победе у Првом светском рату.
Он је објаснио да се 11. новембар у Србији званично обележава као Дан примирја у Првом светском рату, док се исти датум обележава и у бројним другим земљама које су током Великог рата биле савезнице Краљевине Србије.

Наиме, 11. новембра 1918. године у Компијењској шуми у Француској потписано је примирје између Немачке и сила Антанте, које је ступило на снагу истог дана у 11 часова и означило прекид борби на Западном фронту.
За српски народ овај датум има посебан историјски, национални и симболички значај, јер представља завршетак једног од најтежих периода у српској историји, али истовремено и симбол победе, ослобођења, огромног страдања и опстанка српске државе.

Упркос незамисливим страдањима, разарањима и огромним људским губицима, који су у односу на број становника били и најтежи у Првом светском рату, српска војска и народ успели су да се уздигну из пепела и изборе слободу својој отаџбини.
Влајић је нагласио да је СПОЈИ пре две године одлучио да започне традиционално обележавање Дана победе у Инзбруку, како би кроз културно-уметничке и историјске садржаје активно неговао сећање на славне претке и приближио тај део наше тешке, али славне историје како сународницима, посебно млађим генерацијама, тако и припадницима других народа у Аустрији.

Тако је 2024. године Дан победе обележен монодрамом о војводи Живојину Мишићу, 2025. године монодрамом о Милунки Савић, а ове године монодрамом о краљу Петру Првом Карађорђевићу и изложбом о заробљеним официрима војске Краљевине Југославије.
Посебно је истакнуто да сећање на славне претке није само питање историјског знања и националног поноса, већ и морална обавеза данашњих генерација.

Том приликом Влајић је подсетио и на Наталијину рамонду, цвет који представља симбол Дана примирја у Србији и који је познат по способности да поново оживи након исушивања, баш као што се и Србија после огромних страдања Великог рата поново уздигла.

Посебна порука била је посвећена не само великим војсковођама и славним победама, већ и обичним људима који су поднели највећи терет рата – српским сељацима који су постали војници, мајкама које су изгубиле синове, деци која су остала без родитеља и свима онима чија имена нису остала забележена у историјским књигама.
Њихово страдање обавезује данашње генерације да чувају сећање, слободу и мир, јер, како је истакнуто, да није било њихових жртава, можда данас не би било ни Србије.
Угледни гости и учешће српских организација
Овој културно-историјској и хуманитарној вечери присуствовали су и представници дипломатских, академских, црквених и друштвених кругова, као и представници српских удружења из Тирола и других делова Аустрије.

Међу почасним гостима били су Вера Вукићевић, генерални конзул Републике Србије у Салцбургу, Момчило Стојнић, председник Савеза Срба Штајерске и члан Управног одбора Савеза Срба у Аустрији, проф. Петар Грбовић са Института за мехатронику Универзитета у Инзбруку, Живорад Карајовић, председник Црквеног одбора Српске православне цркве у Инзбруку, као и др Ведран Кандић, специјалиста оториноларингологије на Универзитетској клиници у Инзбруку. Њима, као и Бошку Пулетићу, су на крају уручене свечане захвалнице поводом овог обележавања.
Програм су својим присуством подржали и представници српских културно-уметничких и спортских удружења, међу којима су КУД „Полет“ из Вергла и КСК „Петар Кочић“ из Фигена.

Посебну захвалност СПОЈИ упућује Управи за сарадњу с дијаспором и Србима у региону при Министарству спољних послова Републике Србије, која је подржала овај пројекат путем свог конкурса, као и Представништву Републике Српске у Аустрији, које је такође учествовало у суфинансирању догађаја.
Прикупљено 3.080 евра за хуманитарне акције
Као и сви догађаји у организацији СПОЈИ-а, и ово Вече културе и сећања имало је изражен хуманитарни карактер.
Захваљујући добротворним прилозима свих присутних и подршци људи великог срца, на крају је скупљено укупно 3.080 евра чистог прихода по одбијању свих трошкова, који ће бити искоришћен за предстојеће хуманитарне акције организације СПОЈИ, усмерене на помоћ социјално угроженим породицама у земљама бивше Југославије, као и најугроженијим случајевима у Тиролу.

Овим је још једном потврђено да се кроз културу, очување историјског памћења и заједништво може истовремено чинити и конкретно добро дело за оне којима је помоћ најпотребнија.
Управни одбор Српске православне омладине Инзбрук – СПОЈИ овим путем упућује искрену захвалност свим гостима, донаторима, подржаваоцима, саборцима и институцијама који су својим присуством, трудом и подршком допринели успешној реализацији овог догађаја.

Посебно захваљујемо Бошку Пулетићу, који нас је по други пут посетио и својим уметничким делом допринео очувању сећања на див-јунаке наше историје, као и др Жељку Драгићу, који нам је омогућио да његову вредну изложбу по први пут у целини представимо публици у Аустрији и српској дијаспори.
Хвала свима који су одвојили своје драгоцено време да заједно негујемо сећање на наше славне претке, чувамо наш културни, духовни и национални идентитет и истовремено помогнемо онима којима је наша помоћ најпотребнија.

Наша је обавеза да не заборавимо оне који су својим животима уградили темеље у нашу данашњу слободу и да њихова дела и жртве преносимо будућим генерацијама.
Нека им је вечна слава и велико хвала, јер њихова дела су бесмртна!



