Последње заједничко сабрање пред одлазак на летњи одмор у отаџбину у организацији Српске Православне Омладине Инсбрук – СПО(Ј)И обележило је предавање на немачком у суботу 2. јула 2011. године под називом „СРБИЈА – ЛЕПОТА БАЛКАНА“, као и прослава Крсне славе Храма рођења Св. Јована Крститеља у недељу 3. јула 2011. године.
Предавање је одржано у просторијама Бухгалери (Buchgalerie), а предавач је био Владимир Влајић, студент међународних економских и политичких наука у Инсбруку и председник СПО(Ј)И-а, који је на почетку педавања представио најважније податке о Србији, као и највеће градове и неколико најинтересантнијих манифестација у Србији: Драгачевски сабор трубача у Гучи, роштиљијаду у Лесковцу, шљивијаду у Блацу, али то је само један мали део, јер у Србији постоје стотине разних манифестација током целе године!
Затим су детаљније уз помоћ разних видео записа представљена 6 српска градова: Суботица на северу Србије, Куршумлија на југу, Лозница на западу, Петровац на Млави на истоку и Велика Плана и Аранђеловац у центру Србије.
Зашто нису детаљније представљени већи градови попут Београда, Новог Сада или Ниша? – Једноставно зато што се о тим градовима ионако много тога зна, а уз то имају професионалне интернет презентације на којима и странци могу добити најважније информације о тим градовима и околини.
Зато су у оквиру предавања „СРБИЈА – ЛЕПОТА БАЛКАНА“ представљени мањи градови са својим околинама и разним могућностима током боравка, како би се скренула пажња на нетакнуту природу и праву слику и лепоту Србије.
Тако је присутним младим Србима међу којима су били и неколико Аустријанаца, представљена Суботица са својом богатом историјом и Палићким језером, које пружа разне могућности од одмарања до спортских припрема. Такође је било речи о Палићком блату, о минералним изворима, природним резерватима, као и о богатој традицији коња по којима је Суботички крај између осталог такође познат.
Након севера Србије из Суботице смо се преселили у Куршумлију на југу, која је представљала први главни град у Србији Стефана Немање, а стари назив био је Беле Цркве по Црквама које је саградио велики српски жупан. За Куршумлијски крај се вежу и разне бање попут Пролом, Луковске и Куршумлијске Бање, а највећа атракција у том делу Србије представља Ђавоља Варош, која представља ретку природну појаву у свету и зато је пре неколико година била номинована за ново природно светско чудо.
После обиласка Куршумлије кренули смо у западну Србију и Лозницу, која представља прави културни и спортски град са својом богатом историјом и мноштвом спортских представника. Близу Лознице у селу Тршић рођен је велики српски песник и реформатор ћирилице Вук Стефановић Караџић, чија се родна кућа може посетити, а у његову част се сваког септембра у Лозници одржава највећа културна манифестација у Србији – „Вуков Сабор“. Лознички крај је такође познат по „Дринској регати“, која се сваке године одржава у јулу месецу, као и по мноштву манастира и термалних лековитих извора.
Следећи град на маршути предавачке вечери је био Петровац на Млави који је представио источну Србију у подножју Хомоља, са својим бројним термалним изворима од којих је најпознатија Бања Ждрело. За Петровац се вежу и село пчелара Каменово, познато по својој богатој историји пчеларства и одличног меда, као и манастир Горњак који нам је оставио Св. Цар Лазар. Између осталог у Петровцу на Млави је рођен први српски маратонац Драгутин Томашевић, који је 1912. године представљао Краљевину Србију на олимпијским играма у Стокхолму.
За сам крај предавања представљен је центар Србије са Великом Планом и Аранђеловцем.
Велика Плана град на Морави о коме у својој књизи „Моравска ноћ“ пише и познати аустријски писац и велики пријатељ српског народа Петер Хандке (Peter Handke), било је прво место на коме је сахрањен српски Војвода Карађорђе, а идеално је место за етно туризам (етно село „Моравски конаци“) или за поклоничка путовања, јер је и овај део Србије прожет православним манастирима.
Предавање је затворено са представљањем Аранђеловца и Орашца, месту које није важно само за српску историју, већ и за историју читаве Европе, јер је у Орашцу 1804. године Карађорђе подигао први српски устанак против отоманског царства и тако учинио први корак ка отеривању османлија са капија Европе.
Тако су сви присутни били у могућности да науче нешто ново о земљи на југоистоку Европе, тачније на Балкану, која се зове Србија, након чега су сви гости били позвани на дегустацију српских специјалитета и српских производа.
Поготово аустријски гости су били одушевљени српском пројом, гибаницом, познатим ћевапима, разним питама, златиборске чајне кобасице, као и Каменовским медом, омиљеном шљивовицом, а ту су били и популарни „еурокрем“, други српски слаткиши, „Лав“ и „Јелен“ пиво.
Наглашавамо да смо овим предавањем желели да учинимо нови корак у исправљању искривљеног рама са сликом Србије на овим просторима, пружајући и Аустријанцима и младим Србима могућност да се упознају са правом лепотом Србије и да тако позовемо Аустријанце у нашу дивну земљу да се сами увере о гостопримству и природној лепоти наше земље и нашег народа, а да наше српске пријатеље и чланове позовемо да обиђу целу своју отаџбину, како неби само село своје баке или свог деке посећивали једном годишње, пропустајући тако остатак вековима старе и неговане српске културе и традиције!
На овом месту морамо признати да предавање под називом „СРБИЈА – ЛЕПОТА БАЛКАНА“ није била једина активност током поменутог српског викенда у Инсбруку пред одлазак на летњи одмор у отаџбину, већ су наши чланови наредног дана, тј. у недељу 3. јула 2011. године били овогодишњи кумови Крсне славе Храма рођења Св. Јована Крститеља у Инсбруку, чији се празник обележава 7. јула.
Наши чланови су прошле године преузели кумство за славу од прошлогодишњих кумова породице Јаковљевић и Пантић, тако да су ове године били организатори прославе Крсне славе.
Заједничким снагама уз помоћ „Кола српских сестара“ при Храму у Инсбруку, млади чланови Српске Православне Омладине Инсбрук су уз велики труд и жељу све на најбољи могући начин у свом могућностима припремили и у недељу након Свете Литургије дочекали парохијане из Инсбрука, који су се упутили у салу при „Schutzengelkirche“.
Госте су у традиционалној српској ношњи уз хлеб, со и шљивовицу дочекале Диана и Гордана Митић, које су заједно са Душаном и Далибором Митићем у оквиру свог породичног бенда „Гледај своја посла“ добровољно дошли из 60 километара удаљеног Вергла (Wörgl), како би улепшали прославу Храмове славе.
Пред почетак славског ручка заједно је пререзан славски колач уз заједничку молитву и беседе оца Видослава Вујасина и Владимира Влајића, те је предато кумство за следећу 2012. годину породицама Жунић и Божић, након чега је почео славски ручак и прослава Крсне славе Храма у Инсбруку за коју су омладинци при СПО(Ј)И добили најлепше речи подршке и захвалности од свих присутних гостију.
За сам крај овог извештаја желимо напоменути да смо током овог саборног српског викенда у Инсбруку сакупили добровољну новчану хуманитарну помоћ за српску децу и народ на територији бивше Југославије у висини од 322,57€ и на томе се СПО(Ј)И овом приликом у име оних којима је потребна помоћ још једном захваљује свим донаторима овог викенда и позива их да и у будуће помажу Српској деци и Српском народу!
