– Породица Манојловић са урученом помоћи –
|| РАЧУНИ + ПОТВРДЕ || DEUTSCH ||
После 20. хуманитарне акције коју смо у ванредним околностима спровели за угрожене породице на Косову и Метохији током 2020. године на ред је дошла и хуманитарна акција за социјално угрожене породице у Хрватској. Тамошњим породицама такође покушавамо једном годишње редовно да помажемо, а током скоро 12 година нашег постојања ово је била 8. по реду хуманитарна акција за породице тог поднебља.
Због пандемије која је задесила читаву планету хуманитарну помоћ породицама на Косову и Метохији нисмо могли лично да испоручимо, а и сама акција је трајала дуже него обично. Из тих разлога нисмо имали довољно временског простора да ваљано организујемо хуманитарну акцију за породице у Хрватској, те смо на крају одлучили да помогнемо три породице у Карловцу, Војнићу и Двору на Уни.
Тако смо и овај пут уз подршку свештенства Епархије горњокарловачке дошли до оних породица којима је помоћ потребна и којима смо били у могућности да помогнемо. Пошто због пандемије нисмо могли лично да испоручимо помоћ породицама у набавци и у испоруци помогли су нам часни оци Радослав, Бранко и Југослав.
Укупна вредност хуманитарне акције износила је 3.475 евра.
Прва породица којој је у периоду од новембра 2020. до фебруара 2021. стигла помоћ, била је породица Манојловић из Горњег Сјеничка код места Скакавац близу Карловца: отац Љубан (51), мајка Милена (42) и синови Бранко (14) и Марио (11).
Нико у породици нажалост није запослен, примају само социјалну помоћ у висини од 1.600 куна (око 212 евра) и дечији додатак у висини од 673 куна (око 89 евра) месечно. Баве се пољопривредом, имају две краве, 15 оваца, неколико свиња и кокошке. Синови похађају Основну школу у Скакавцу. Од пољопривреде за своје потребе произведу храну, али с обзиром на школовање деце и месечне трошкове често не могу себи да приуште додатне намирнице и потрепштине које се морају набавити.
Купили смо им нова улазна врата за кућу и веш-машину пошто им је то у том тренутку било најпотребније, а при обиласку отац Радослав Анђелић обрадовао је децу слаткишима у наше име. Укупна вредност помоћи износила је 617,60 евра.
Породица Манојловић је 1995. године због војне операције „Олуја“ морала да избегне у Републику Српску, па у Србију, где се настанила у месту Венчане у општини Аранђеловац, где је живела до јуна 1999. године када се вратила у Горњи Сјеничак. Како су нам испричали били су срећни због повратка у свој родни крај, али су се сусрели са великим потешкоћама. Њихова кућа је била девастирана, без врата и прозора, лошег крова и покрова, зарасла у коров.
Имали су велику жељу и вољу да обнове кућу, искрче имање и почну живот испочетка и како кажу, да није било немачке организације „Technisches Hilfswerk“ (Технишес хилфсверк) тешко би у томе и успели. Они су им 2002. године помогли у финансирању обнове куће. Љубанови родитељи су се упокојили у међувремену, а Манојловићи и даље живе тешко бавећи се пољопривредом и сточарством, али се не предају. Најбитније им је да се њихови синови Бранко и Марио школују и израсту у добре људе.
Друга породица су били Маљковићи из околине Двора на Уни: отац Милорад (47), мајка Анка (44) и деца Радомир (21), Мила (10) и Марина (7). Ни код њих нико није запослен, једино син Радомир ради понекад за дневницу као шумски радник када има посла. Примају само дечији додатак у висини од 600 куна (око 80 евра) месечно.
– Кућа коју су Маљковићи добили од државе –
Баве се пољопривредом, а ћеркице иду у предшколско и у школу у Двору на Уни. Тренутно живе у Горњој Ступници у неусловној кући до које се може доћи само трактором због непроходног и лошег пута. Од државе су добили кућу у месту Педаљ близу Ступнице јер спадају у угрожене породице.
Како бисе брже уселили у нову кућу помогли смо им куповином ламината за 70 квадрата и веш-машину а отац Југослав Максимовић им је при посети у наше име уручио и нешто од слаткиша. Укупна вредности помоћи износила је 861,40 евра.
 |
 |
 |
 |
– Пре, током и после постављања ламината –
Као и Манојловиће и Маљковиће прати тешка животна прича. Мајка деце, Анка, је родом из Велике Кладуше у Босни и Херцеговини. Године 1992. са својим родитељима избегла је у Двор на Уни где је упознала Милорада за кога се касније и удала. Нажалост, само пар година касније, 1995. стиже их „Олуја“ и из Горње Ступнице , одакле је Милорад пореклом, беже за Србију. После неколико година вратили су се у Ступницу где се боре за нормалан живот своје деце. Иако није нимало лако не предају се и свакодневно се труде да им приуште оно најосновније.
Трећа породица којој смо помогли у оквиру ове хуманитарне акције били су Вујићи из Војнића: отац Светозар (41), мајка Рада (37), син Марио (15), ћерка Елена (9) и бака Невенка (67). Нажалост ни у овој породици нема запослених. Примају само 380 куна (око 51 евро) дечијег додатка месечно. Баве се пољопривредом за своје потребе, али и приходују када је могуће од свог рада. Деца иду у основну школу.
Породица Вујић се обраћала државним институцијама за помоћ, јер поред куће све имање и попратни објекти су били запаљени у протеклом рату 1995. године. Међутим, нису добили никакву помоћ од државних институција јер нису напустили Републику Хрватску током рата и тако се нису водили као избегла и расељена лица.
Када су кренули у колони из свога места, колона је већ била пресечена те су морали да се врате и скривали су се месецима по околним шумама, док се није указала прилика да се склоне на сигурније место у прихватилиште. Кући, која је била запаљена, нису могли одмах да се врате јер је била у ратној зони. Одмах након окончања рата враћају се на своје запаљено огњиште и почињу испочетка.
 |
 |
Када се се вратили видели су да је столарија била однешена, као и све ствари из куће. Већи део куће су могли да обнове, али за кров који је јако оштећен и прокишњава, те прети и урушавање истог, нису имали средства.
Зато смо одлучили да им у оквиру ове акције помогнемо куповином грађевинског материјала за обнову крова у вредности од 1.967,00 евра.
Помоћ је поручена и купљена средином новембра 2020. али су чланови породице Вујић оболели од корона вируса те су били у карантину. Отац Бранко Сантрач им је по напуштању карантина испоручио помоћ, али је тада већ био месец децембар и постало је хладно за било које радове. Зато су радове морали да одложе на пролеће и надамо се да ће их ускоро привести крају.
Народ у Хрватској је током претходних месеци погодила серија земљотреса, те је ситуација још озбиљнија и тежа, а знајући за то трудићемо се уз подршку наших чланова, пријатеља, подржаваоца и донатора да помогнемо колико је у нашој моћи да погођене породице обнове своја огњишта и наставе колико-толико нормалан живот. Чињеница да се све то догодило у јеку пандемије корона вируса нимало не олакшава ситуацију.
Ни ову нашу мању хуманитарну акцију за три породице на Кордуну и Банији не бисмо могли да спроведемо да није подршке локалног свештенства и бројних донатора широм света, који не заборављају и мисле на угрожене породице не само у Хрватској, већ на читавом Балкану, а на томе смо им од срца захвални у нади да ћемо заједничким трудом наставити и убудуће да им помажемо.
КАКО РАДИЛИ, ТАКО НАМ БОГ ПОМОГАО!
Уколико и Ви желите да дарујете добровољни прилог за помоћ социјално угроженим породицама у Хрватској, то можете учинити 365 дана у години путем једног од следећих начина:
МОГУЋНОСТИ ДОНИРАЊА
1.) SPENDENKONTO – EU & Schweiz (ohne Spesen):
Jugendverein SPOJI
IBAN: AT48 2050 3033 0067 8129
BIC: SPIHAT22XXX
Zweck (сврха): Spende Familien in HR / SRB / KiM / Tirol …
2.) PAY PAL DONATE (трошкови / Spesen: 3,40% + 0,35€):
3.) FACEBOOK DONATE (без трошкова / ohne Spesen):
Уколико желите да на Фејсбуку покренете сакупљање донација за акције СПОЈИ-а (нпр. поводом Вашег рођендана, …) то можете учинити путем следећег линка (уколико сте корисник Фејсбука):
